ZNAČAJAN BROJ LJUDI SE ŽALI NA GUBITAK OVIH STVARI BEZ OBZIRA NA UZRAST! Dr Tiodorović objašnjava: Svaki osmi ima UPALU SRCA, a neki i neurološke probleme

I dok iz dana u dan beležimo sve manji broj novozaraženih korona virusom, sa druge strane ostao nam je postkovid. Naučnici širom sveta rade na otkrivanju detaljnih saznanja šta je ostalo posle korone, a ono što je do sada poznato jeste da se kod nekih ljudi posle preležanog virusa javljaju kardiovaskularni problemi, kao i neurološki, zatim problemi sa koagulacijom, psihičke smetnje, ali ima primera kod nekih ljudi da je došlo do smanjenja kognitivnih sposobnosti

Ono što svetski stručnjaci objašnjavaju, kod nekih ljudi problemi se javljaju tek nakon preležanog virusa u vidu različitih manifestacija. Kardiovaskularni bolesnici mogu imati srčane tegobe, kod nekih se javljaju glavobolje, nesanica, pa i teškoće prilikom izvođenja uobičajenih pokreta. Međutim, ima i onih koji prijavljuju tegobe zbog pada koncentracije.

Gubitak koncentracije

Epidemiolog i član Kriznog štaba za suzbijanje kovid infekcije, prof. dr Branislav Tiodorović objašnjava za "Blic nedelje" da neurološki problemi jesu sve izraženiji u tom postkovid periodu.

- To je ozbiljan problem, kliničari se time bave sve više. To se znalo i u prvoj godini i tokom prvih oboljenja, da jedan od težih oblika jesu neurološke promene, gubljenje koncentracije, pa i orijentacije. Vrlo je važan podatak još kod prvih oboljenja, kod najtežih, da se brzo ispoljavao neki oblik dekoncentrisanosti. U postkovidu, čini se, imamo situaciju da se značajan broj ljudi žali na to bez obzira na uzrast, a ja bih dodao, čini mi se da oni koji su stariji, kod kojih je već počela demencija, da se nakon kovida ubrzao proces bolesti - kaže profesor Tiodorović.

Foto: Printscreen You Tube

Kako objašnjava profesor, sada je poznato da nisu više u pitanju samo kardiovaskularni problemi, kao ni samo pluća, već su tu i neurološki problemi.

- Mene zabrinjava kada vidim one starije koji su imali predispoziciju za demenciju, da je tu bolest brzo uznapredovala. Naučnici se bave i tek će se baviti postkovid temom, naše je da osluškujemo šta nam organizam poručuje i da se na vreme javimo lekaru - kaže profesor Tiodorović.

Dugi kovid

Kako piše "Gardijan", oštećenje organa, uključujući pluća i bubrege, uobičajeno je kod ljudi koji su bili na bolničkom lečenju od kovida, dok svaki osmi ima upalu srčanog mišića, otkrili su istraživači u studiji nedavno obavljenoj na Univerzitetu u Glazgovu.

Kako je pandemija evoluirala, postalo je jasno da su neki ljudi koji su imali kovid ostali sa stalnim simptomima, stanje poznato kao dugi kovid, piše Gardijan.

Zapravo, prethodne studije otkrile su da se manje od trećine pacijenata koji imaju stalne simptome kovida, nakon što su hospitalizovani zbog ove bolesti oseća potpuno oporavljeno tek godinu dana kasnije.

- Naša studija pruža objektivne dokaze o abnormalnostima jedan do dva meseca nakon kovida, a nalazi su povezani sa upornim simptomima koji traju i do godinu dana - rekao je profesor Kolin Beri, sa Univerziteta u Glazgovu.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Ozbiljne posledice

Israživači su, naime, pratili 159 ljudi hospitalizovanih od korone, između maja 2020. i marta 2021. kada je urađeno niz skeniranja i laboratorijskih analiza 28-60 dana nakon otpuštanja pacijenata. Rezultati su upoređeni sa onima iz kontrolne grupe od 29 osoba slične starosti, pola, etničke pripadnosti i kardiovaskularnih faktora rizika, koji nisu imali kovid.

Kako dalje navode autori studije, oni koji su bili hospitalizovani sa kovidom pokazali su nekoliko abnormalnosti, uključujući rezultate snimanja srca, pluća i bubrega.

- Tim je otkrio da oko 13 odsto, ili svaki osmi, onih koji su hospitalizovani zbog korone imaju miokarditis ili upalu srca, u poređenju sa samo jednim kontrolnim učesnikom. To je dovelo do nižeg kvaliteta života, veće percepcije bolesti, višeg nivoa anksioznosti i depresije i nižeg nivoa fizičke aktivnosti - rekao je dr Endrju Morou, sa Univerziteta u Glazgovu.

Jun - Nacionalni mesec mentalnog zdravlja

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar i predstavnici zdravstvenih ustanova, koje se bave mentalnim zdravljem, proglasili su jun za Nacionalni mesec mentalnog zdravlja u Srbiji, tokom kojeg će se promovisati značaj očuvanja mentalnog zdravlja.

Foto: Tanjug

Lončar je rekao da je takva odluka usledila nakon teškog perioda koji traje duže od dve godine, od izbijanja pandemije virusa korona, a koji je uticao na mentalno zdravlje građana.

- Ne treba da se pravimo kao da se ništa ne dešava i da očekujemo da će neke stvari da se reše same od sebe - ukazao je ministar.

Kako je rekao, nakon korone, usledio je rat u Ukrajini, koji sve opterećuje, zatim i majmunske boginje, što sve izaziva stres kod ljudi i utiče na mentalno zdravlje, i mladih i starih.

- Ne možemo da žmurimo pred vestima koje nas svaki dan zatrpavaju, takve vesti nas sve uznemire, i zato sam pozvao najstručnije ljude koji se bave mentalnim zdravljem da vidimo šta možemo da uradimo da pomognemo svima - rekao je Lončar.

Dodao je da će Ministarstvo zdravlja sa stručnjacima iz te oblasti uraditi sve kako bi se značaj očuvanja mentalnog zdravlja približio građanima.

- Zato smo doneli odluku da jun bude Nacionalni mesec mentalnog zdravlja. Prvi put u Srbiji će ceo mesec biti posvećen mentalnom zdravlju, a to znači da će se uključiti svi domaći stručnjaci, kao i sve ustanove kako bi promovisali šta je to mentalno zdravlje. I da nije sramota, ako imate problem, da se posavetujete sa stručnjacima - ukazao je Lončar.

Kako je rekao, biće napravljeni timovi stručnjaka i u domovima zdravlja, koji će lekare opšte prakse edukovati kada da posumnjaju na problem, kako da dijagnostikuju i šta u tom momentu da rade sa takvim pacijentima.

Bonus video: