RAT NIJE KAFIĆ, TAMO SE GINE! Ona je jedina Nišlijka koja se borila na Kosovu i Metohiji: Možda bi ostala živa da doktor Albanac nije odbio da je primi

Slađana Stanković (34) je bila dobrovoljac u ratu na Kosovu i Metohiji, gde je i poginula 5. juna 1999. godine

Slađana Stanković je rođena u Nišu, a njena priča je odraz hrabrosti, ljubavi i humanosti prema svojoj otadžbini. Prvog dana rata na Kosovu i Metohiji 1999. godine, ova devojka se latila puške, dok su se mnogi drugi ljudi skrivali po Nišu u strahu da mogu biti mobilisani.

Foto: prinstcreen

- Stankovići su u svaki rat slali nekog svoga, ali Slađana je bila prva devojka koja je uzela oružje u ruke. Niko nije slutio šta joj je u glavi dok 24. marta u kuću nije ušla u uniformi i kazala: "Idem u rat". Otac je pokušao da je odvrati, rekao joj je: "Slađana, znaš li ti šta je rat, to nije kafić, tamo se gine", ali je to nije pokolebalo. Prvi put se javila posle mesec dana, kazala da ima radosne vesti, venčala se s ruskim dobrovoljcem Jurijem Osipovskim, i to u manastiru Svetih Arhangela u Prizrenu. Kum joj je bio njen starešina Božidar Delić - rekla je jednom prilikom Vesna, njena sestra i dodala:

- Obećala je da će s mužem doći kući 2. juna, ali sam kasnije saznala da se s nekim borcem zamenila, pa je on umesto nje tada otišao na odsustvo. Tog 5. juna sanitetskim vozilom izvlačila je ranjenike kod sela Planeja, kada ih je pogodila minobacačka granata s teritorije Albanije. Kako sam kasnije čula, bila je teško ranjena, ali živa. Rusi su je na rukama doneli do bolnice u Prizrenu, a priča se da neki doktor Albanac nije hteo ni da je primi. Možda bi ostala živa da je na vreme stigla do lekara, da je helikopterom upućena u bolnicu, ali nije imala šansu.

Foto: prinstcreen

Porodica Stanković nije bila obaveštena o Slađaninoj smrti, saznali su potpuno slučajno.

- Telefonom nas je pozvala jedna njena prijateljica da nas pita kada ćemo je sahraniti. Šokirali smo se, odmah smo otišli u Dom vojske da pitamo šta je s njom. Kazali su nam da je greška, da idemo kući, da će nas obavestiti o tome gde je ona. Još nismo ni došli do stana, kada su nas sustigli i kazali da su je doterali u Vojnu bolnicu i da idemo da je prepoznamo – priseća se Vesna Slađanine smrti.

Kako je njena sestra objasnila, najteže joj je bilo kada je videla tri para odbačenih vojničkih cokula u dvorištu, od kojih su jedne bile Slađanine.

- Njeno telo nam je predato u metalnom kovčegu. Na sahranu je došao suprug Jurij i ne znam koliko Rusa, čitavo dvorište je bilo puno njihovih vozila. Jurij je bio potpuno skrhan, otišao je do grada i kupio joj venčanicu roze boje, koju je obožavala, i venčić za kosu. Sve je to stavio u njen kovčeg. Bio je s nama dok joj nismo održali šestomesečni pomen, a onda je otišao, čula sam da sada radi pri nekoj međunarodnoj organizaciji na Kosovu i Metohiji.

Ulica nazvana po Slađani

U  Nišu su jednu ulicu nazvali po Slađani u znak sećanja na jednu hrabru i borbenu ženu, punu smelosti i ljubavi prema otadžbini, na šta je Vesna rekla:

- Predlog da se to uradi potekao je od Udruženja boraca, ali za Slađanu je moglo da se uradi i više. Tri godine smo skupljali novac da joj podignemo spomenik, i to smo uradili bez ičije pomoći. Slađana je dala za ovu zemlju najvrednije što je imala i nije zaslužila da je samo mi pamtimo. Trebalo bi da je se sećaju svi koji su ovde ostali dok se ona za njih borila.

Bonus video: