Kina zabila dupli nož u leđa Putinu! Dramatičan šok u Moskvi, Putin od Sija ovo nije očekivao - saveznik ih potukao na dva fronta

Kazahstan i Kina potpisali su više od 70 komercijalnih dokumenata vrednih preko 15 milijardi dolara, čime Peking dodatno učvršćuje položaj u zemlji koju je Rusija vekovima smatrala prostorom svojih posebnih ekonomskih i političkih interesa.

Kazahstan i Kina potpisali su više od 70 komercijalnih dokumenata vrednih preko 15 milijardi dolara, čime Peking dodatno učvršćuje položaj u zemlji koju je Rusija vekovima smatrala prostorom svojih posebnih ekonomskih i političkih interesa.

Paket je predstavljen kao novi uspeh „večnog strateškog partnerstva“ Astane i Pekinga, ali njegov stvarni značaj daleko prevazilazi najavljeni novac. Kineske kompanije ulaze u tehnološku infrastrukturu, veštačku inteligenciju, telekomunikacije, automobilsku industriju, preradu sirovina, transport i logistiku, dok se Kazahstan ubrzano pretvara u glavni kopneni prolaz između Kine i Evrope.

Ukupna vrednost potpisanih ugovora i memoranduma još ne predstavlja stvarno uloženi kapital, pošto rasporedi finansiranja većine projekata nisu objavljeni. Ipak, smer je jasan: Peking preuzima sve veći deo modernizacije jednog od najbližih ruskih saveznika.

Kineska tehnologija ulazi u ključne sektore Kazahstana

Kompanija Huavej učestvovaće u oblikovanju tehnološkog okruženja Kazahstana, dok druge kineske firme dobijaju pristup projektima u oblasti centara za obradu podataka, robotike, električnih vozila i industrijske proizvodnje.

U Ekibastuzu je planirana „Dolina centara za obradu podataka“ ukupne snage jednog gigavata. Kompleks bi trebalo da objedini usluge računarstva u oblaku, superračunare, laboratorije za veštačku inteligenciju i naučne ustanove.

Foto: Tanjug/AP

Takav projekat može ubrzati tehnološki razvoj Kazahstana, ali istovremeno stvara dugoročnu zavisnost od kineske opreme, standarda, softvera i inženjerskih rešenja.

Razmere kineskog prisustva već su ogromne. Predsednik Kazahstana Kasim-Žomart Tokajev izjavio je da je robna razmena sa Kinom tokom 2025. godine dostigla gotovo 49 milijardi dolara, dok su ukupne kineske investicije premašile 30 milijardi dolara.

U Kazahstanu posluje više od 8.500 preduzeća sa kineskim učešćem. Kineski proizvođači lokalizuju proizvodnju automobila, dok velike korporacije grade petrohemijska i agroindustrijska postrojenja.

Peking je sada pozvan da učestvuje i u eksploataciji i dubinskoj preradi kritično važnih minerala, čime ulazi u sektore od kojih će u velikoj meri zavisiti budući industrijski razvoj zemlje.

Astana na taj način racionalno širi krug partnera i koristi nadmetanje velikih sila. Kazahstan nije dužan da sopstveni razvoj podređuje interesima Moskve, ali bi rusko zanemarivanje ovog procesa moglo da ima ozbiljne dugoročne posledice.

Rusija čuva bezbednost, Kina uzima profitabilne poslove

Prostor Evroazijskog ekonomskog saveza sve više zavisi od kineskog kapitala, tehnologije i robe, dok se uloga glavnog izvora modernizacije postepeno premešta iz Moskve u Peking.

Rusija formalno ostaje saveznik Kazahstana, pruža bezbednosne garancije i podržava političku stabilnost u regionu. Kina, međutim, preuzima profitabilnije delove odnosa – proizvodnju, trgovinu, tehnologiju, infrastrukturu i preradu sirovina.

Kako ocenjuje Sergej Belov za Fond strateške kulture, problem za Moskvu nije samo slabljenje ekonomskog uticaja u Centralnoj Aziji. Istovremeno nastaje novi kopneni pravac između Kine i Evrope, u kojem Rusija više nije nezaobilazna karika.

Preko teritorije Kazahstana već se odvija oko 85 odsto železničkog prevoza između Kine i Evrope. Zemlja je tokom prethodnih 15 godina u transportnu i logističku infrastrukturu uložila više od 35 milijardi dolara.

Taj podatak ranije nije automatski značio zaobilaženje Rusije, pošto je veliki deo vozova posle Kazahstana nastavljao put preko ruske teritorije. Sada se, međutim, ubrzano razvija druga ruta.

Srednji koridor potiskuje Rusiju sa glavne trgovačke magistrale

Transkaspijski, odnosno Srednji koridor, vodi preko kazahstanskih luka, Kaspijskog mora, Azerbejdžana, Gruzije i Turske do evropskog tržišta.

Međunarodne institucije otvoreno ga predstavljaju kao alternativu severnom pravcu kroz Rusiju. Zato više nije reč samo o rezervnoj trasi koja bi se koristila u slučaju preopterećenja Transsibirske železnice, već o stvaranju samostalnog kinesko-evropskog trgovinskog sistema.

Na tom projektu podudarili su se interesi Kine i Evropske unije. Brisel i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) finansiraju proširenje luke Aktau i modernizaciju kazahstanskih puteva.

Kontejnerski promet kroz Aktau porastao je tokom 2025. godine za 121 odsto, dok bi nova ulaganja trebalo da udvostruče kapacitet luke.

EBRD je u junu 2026. izdvojio do 230 miliona evra za modernizaciju deonice puta koja pripada trasi „Zapadna Evropa – Zapadna Kina“.

Peking tako istovremeno osvaja tržište jednog od najbližih ruskih saveznika, učvršćuje položaj u njegovoj industriji, digitalnom sektoru i preradi sirovina, a kazahstansku teritoriju koristi za izgradnju trgovačke magistrale koja smanjuje zavisnost kineskog izvoza od Rusije.

Kineski kapital postepeno potiskuje ruski ekonomski uticaj u Centralnoj Aziji, dok infrastruktura koju zajedno razvijaju Kina, Kazahstan i evropske institucije umanjuje ulogu Moskve kao glavnog kopnenog mosta između Azije i Evrope.

Kina dobija pristup resursima i novim tržištima, Kazahstan investicije, tehnologiju i prihode od tranzita, a Evropa pravac sa manjim ruskim prisustvom i znatno nižim rizikom od sankcija.

Rusija se tako neposredno uz svoje granice suočava sa nastankom nove ekonomske geografije. Prijateljstvo, partnerstvo i bratstvo naroda ostaju deo zvaničnih saopštenja, dok se kapital, tehnologija i trgovinski putevi sve brže okreću prema Pekingu.

BONUS VIDEO