SIGURAN SAM DA SE NE BIH VRATIO ŽIV! Staljin hteo da ubije Tita: Mogao sam da odem tamo i poginem!

U televizijskom intervjuu iz 1971. Josip Broz Tito, bivši predsednik SFRJ, pričao je o razlazu sa Staljinom i pokušajima sovjetskog lidera da ga dovede na sastanak na kojem će biti ubijen. Priznao je da mu je bilo žao zbog ovog sukoba jer mnogo voli Ruse

U podugačkom televizijskom intervjuu iz 1971. godine, bivši predsednik SFRJ Josip Broz Tito je naširoko pričao o svom životu, osvrnuvši se pritom i na bitne istorijske događaje koji su obeležili sredinu prošlog veka. Dotakao se i razlaza sa Staljinom i Sovjetskim savezom, što je predstavljalo prekretnicu u politici bivše Jugoslavije, jer je nakon toga usledio zaokret prema Zapadu i udaljavanje od zemalja Varšavskog pakta. 

Foto: AP PHOTO

Tito je ispričao i angedotu o dolasku mladog Staljinovog kurira pod nadimkom Mašetof, koji je istoričarima ostao ispod radara i niko se njime kasnije nije bavio, pa mu se zato ni ne zna pravi identitet, od kojeg je dobio poziv na sastanak u Kijev, gde mu je lider Sovjetskog saveza pripremao zamku.

- Sukob sa Staljinom je najteži čas za svakog komunistu, jer se tada porušilo sve na čemu je sam sebe gradio. Odjednom je sve to propalo. Trebalo se trgnuti i razmisliti šta to sve može da znači. Priznajem da sam mnogo razmišljao. Teško mi je bilo da se odlučim - priznao je Josip Broz Tito, bivši predsednik SFRJ, u jednom televizijskom intervjuu iz 1971. godine. 

On je tokom dugačkog razgovora pred kamerama, priznao da je jako teško podneo raskid sa Staljinom i Sovjetskim savezom, ozvaničen Rezolucijom Informbiroa donetom 28. juna 1948. godine u Bukureštu. 

Ovaj Hladni rat usred Hladnog rata, održao se sve do smrti Josifa Visarionoviča Staljina 1953. godine, a pratile su ga brojne diverzije na granicama, špijunaže, ekonomska i politička izolacija Jugoslavije, ali i hapšenja, progoni i zatvaranja Titovih političkih neistomišljenika.

Foto: Public

Jako volim ruski narod

- S obzirom na arogantnost Staljinovih pisama i optužbi na račun naše partije i rukovodstva, nakon svega što smo učinili u toj krvavoj borbi, za sebe i za Sovjetski savez, koji nam je bio svetinja – sa Staljinovim imenom na usnama su naši ljudi umirali – to predstavlja jedan… To nije šok, to je nešto mnogo dublje -  kazao je Tito i onda dodao da je morao dobro da razmisli kako dalje.

- Razmišljao sam kuda to vodi, šta može nastati iz svega toga. Tada sam shvatio da se i bez toga može boriti, a ne napustiti ideje marskizma i lenjinizma – ne prestati da budeš komunista. Borac za prava socijalističkih partija i organizacija. Ja sam to Staljinu napisao u prvom pismu – da se radi o borbi za dalji razvitak socijalizma. Milovan Đilas i neki oko njega su mi malo prepravljali to pismo, ali ja imam original. Izbacili smo taj deo… Meni je bilo teško pošto jako volim taj ruski narod. Ipak sam tamo bio šest godina. Tamo sam mnogo pretrpeo i mnogo proživeo. Ali živeo sam za revoluciju koja me je nosila. Oktobarska revolucija nije obična revolucija. A taj narod je jako dobar narod. Posle su dolazili drugovi kod mene i pitali šta ćemo sada. Ja im kažem: `Ništa, sad vredi živeti i boriti se`. Ako smo svesni da nismo učinili ništa loše, već su nam drugi nešto iskonstruisali, onda moramo, kao komunisti, da do kraja budemo dosledni sami sebi. I nisam se prevario - kazao je Tito.

Foto: Informer

Odavno sam isplatio svoj život

On je potom ispričao da je Sovjetsko rukovodstvo bilo spremno da ga likvidira i postavi svog čoveka umesto njega, ali da ih je on prozreo i nije otišao ni na jedan sastanak koji su predložili, jer su bili očigledna zamka.

- Ja sam odavno isplatio svoj život. Mogao sam da odem tamo i poginem. I uradio bih to kad bi znao da bi to koristilo, ali sam znao da neće koristiti, već da će nastati tragedija. Za vreme priprema Rezolucije Informbiroa, kod mene je došao Staljinov kuriri kojeg pamtim po prezimenu - Mašetof. Kad bi znao gde je sad taj, sunce mu ... To je bio jedan omladinac iz NKVD koji je brzo skakao ka vrhu. Došao kod mene u Užičku, u kancelariju, i doneo kratko pismo. Ne zna ko ga je potpisao, ali nije Staljin. Poziv da dođem sa svojim drugovima na sastanak u Kijev. A ja odmah mislim u sebi: `Kakva je razlika Kijev ili Moskva`. Posle su zvali u Bukurešt. A tada, ko za vraga, u kancelariji bile dve slike – Lenjina i Staljina, a na Staljinovoj popustio ekser, pa je bila skinuta i prislonjena uza zid. I taj Mašetof je to video, misleći da sam ja skinuo sliku, a to je bilo slučajno, znate, pa je ispao veliki incident... Uglavnom, bilo je raznih pokušaja da me dovedu na neki od tih sastanaka, sa kojih se, sigurno, ne bi vratio živ - kazao je Tito.

Bonus video: