ZA NEKE JE TO BOLEST, ZA DRUGE SNAGA! Za treće je to žarka želja NAPAĆENE duše! Evo šta kažu stručnjaci!

Nostalgija je pozitivno osećanje koje jača samopoštovanje, poverenje u budućnost i zajedničko prijateljstvo

I to nije prerogativ starijih! Prelistavanje albuma sa fotografijama iz detinjstva, braka, rođenja. Slušanje starih estradnih hitova. Uživanje u istim malim kolačima koje nam je ponudila stara tetka.

Svi ovi mali rituali su u stanju da nas urone u nostalgiju za prošlošću. I to je pozitivno za našu psihu! Kako napominje Veronik Lefevr des Noet, psihijatar za starije - sve dok nije obojena previše bola ili patnje, ova nostalgija je dragocena pomoć u psihoterapijskoj nezi.

- Bilo da se radi o povećanju samopoštovanja kod ljudi koji pate od Alchajmerove bolesti ili o pristupu sećanjima koja predstavljaju probleme u slučaju posttraumatskog stresa - kaže Veronik.

Foto: Shuterstock

Osećaj sigurnosti

Neverovatno! Nostalgija prvobitno označava bolest. Izvedena od grčkog nostos, što znači „povratak“, i algos, „patnja“, reč nostalgija je izmislio 1688. švajcarski lekar Johanes Hofer, da označi čudnu bolest koju su patili vojnici na misiji daleko od svoje zemlje.

„Nostalgija” za njega nije bila ništa drugo do „žarka želja napaćene duše da se vrati u svoju domovinu”. U svojoj medicinskoj tezi dao je klinički opis onoga što je smatrao patologijom – hronična tuga, groznica, lupanje srca… – uz detaljan opis njenih uzroka i lečenja – od čistki do krvarenja do krajnjeg recepta… Vratite se u zemlju!

Tek u 20. veku i radu američkog sociologa Freda Dejvisa pojam nostalgije je odvojen od bolesti, povezujući ga sa pozitivnim izrazima. Naprotiv: nije li reč, ističe on, o lepoti, zadovoljstva, radosti, zadovoljstva, dobrote, sreće, prošlih ljubavi ili, ukratko, pozitivnih afekta?

Napominjući da sećanja iz detinjstva generalno izazivaju osećaj sigurnosti, istraživač postavlja hipotezu da je emocionalno projektovanje sebe u nečiju prošlost važno za konsolidaciju sopstvenog identiteta.

Foto: Shutterstock

Velikodušnost

Za Britanca Konstantina Sedikidesa, profesora socijalne psihologije na Univerzitetu Sautempton, nostalgija predstavlja „u osnovi ljudsku snagu“ koja podstiče deljenje i društvene veze i daje poverenje u sebe i u budućnost.

Dr Lefevr de Noet neće protivrečiti ovome. Ona evocira sećanje na radionicu uspomena i na pacijenta koji boluje od Alchajmerove bolesti:

- Radio je kao mesar u starom Halu de Pariz, za ​​koji sam doneo plan i slike i bio je spreman da ispriča šta se dešava tamo, ulepšavajući svoje primedbe pesmama: njegovo zadovoljstvo u deljenju i prenošenju bilo je ogromno, a i naše. 

Neka iskustva profesora Sedikidesa su omogućila da se objasne prednosti ovog stanja uma. Pre nekoliko godina, njegov tim psihologa je uticao na volontere da osete – ili ne – izvesnu nostalgiju. Grupa je zatim zamoljena da pripremi prostoriju za konferenciju. „Nostalgičari” su stavljali stolice bliže jedna drugoj i bili su skloniji da pomažu jedni drugima.

U drugim eksperimentima, istraživači su otkrili da samo nostalgična sećanja podstiču optimizam. Ili da su nostalgični ljudi bili velikodušniji u svojoj želji da doniraju u dobrotvorne svrhe.

Daleko od toga da predstavlja bekstvo od sadašnjeg vremena, ovaj osećaj nostalgije prema ličnosti, raspoloženju i kulturi bi stoga predstavljao nebrojene prednosti.

Ali, suprotno uvreženom verovanju, starost nije najpovoljniji period za njen nastanak: zapravo, pred kraj adolescencije i početak našeg odraslog života smo nostalgičniji...
 

Bonus video:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.