KAKO SE ODBRANITI OD AGRESIVNOG PSA? Dreser pasa i veterinar otkrivaju za Informer kakve preventivne mere zaštite od napada MOGU DA VAM SPASU ŽIVOT

Dvadesetrogodišnju trudnicu iz Novog Pazara izujedao je čopor pasa iako se ona neuspešno branila. Dreser Srđan i veterinar Marko Milovanović otkrivaju kako dolazi do napada pasa, kao i na koje načine možemo da ih izbegnemo i zaštitimo se od istih.

U prethodnom periodu dogodila se nekolicina napada pasa koji su svoje žrtve izujedali, pa čak i usmrtili. Poznato je da su psi najbolji prijatelji ljudima, ali čak i oni mogu da postanu agresivni ako čovek s njima ne postupa pravilno. 

"Ne brinite, neće, dobar je" često se mogu čuti vlasnici pasa kako umiruju ljude i decu, dok njihovi ljubimci razdragano trče po poljanama, ulicama i parkovima, ali da li tako možemo smiriti agresivne pse koji u potrazi za hranom nameravaju da napadnu čoveka?

Izvori agresivnosti mogu biti različiti od bolesti psa, prirodnog polnog nagona, zaštite mladunaca i svoje teritorije, ali isto tako i frustracije poput boravka u boksu, držanja na lancu ili nedovoljna socijalizacija, kao i glad. 

Broj pasa lutalica se godinama povećao, i sve više možemo na ulicama videti pse koji se kreću u čoporima i nemaju vlasnika. Veterinar Marko Milovanović objašnjava na koji način se taj broj povećao.

- Svi psi koji se nalaze na ulici su pušteni od strane ljudi. Štene kad se rodi samo bi teško preživelo uslove na ulici. Samo pet od 100 štendi uspe da preživi, tako da usled neodgovornosti i nemara čoveka koji ih je izbacio na ulicu dolazi do povećanja broja lutalica - smatra veterinar Milovanović. 

Dreser Srđan, koji ima dugogodišnje iskustvo u treniranju pasa, smatra da čovek svojim razmišljanjem i ponašanjem može uticati na to kako će se psi postaviti prema njemu.

- Bitno je da čovek prati šta psi rade, kao i gde se kreću. U okolini restorana, marketa, kioska brze hrane obično im se daju ostaci obroka ljudi. Ukoliko pas ili čopor je navikao da svakodnevno tu dobija hranu, on će to smatrati svojom teritorijom i može biti zaštitnički nastrojen prema njoj. Radi preventive, čovek treba da pokuša da napravi luk oko njihove teritorije i tako izbegne potencijalni sukob - objašnjava dreser. 

Foto: printscreen

Veterinar Milovanović smatra da su napadi pasa obično uslovljeni njihovim kretanjem u čoporu.

- Psi koji napadaju najčešće se nalaze u čoporu i to je njihov način lova plena. U naseljenim predelima obično neko brine o njima, par žena se uvek skupi da im da hranu, ali ipak su oni psi i njihov instikt je da love. Obično budu iziritirani zvukom kesa, biciklom, motorom ali vrlo često i strahom koji osete kod čoveka nakon čega instiktivno odreaguju - rekao je Milovanović. 

Srđan smatra da se po govoru tela psa može pretpostaviti da li želi da napadne čoveka ili ipak ne.

- Vrlo je bitno da ljudi ne izazovu napad psa. Po govoru tela i onoga kako se pas ponaša može se videti da li je spreman za napad. Važno je da primetimo da li se pas ustremio kao i da li nas ošto gleda? To su prvi znaci da on želi da napadne usled gladi, odbrane teritorije ili čak osećaja straha čoveka - kaže za Informer.rs dreser Srđan.

Jedan od glavnih motiva, koji obično bude i okidač, kada pas želi da bude agresivan prema čoveku jeste glad. Usled nedostatka hrane, psi dolaze u situaciju da moraju da se bore za opstanak i ako primete čoveka koji u ruci drži hranu, makar to bila i obična kifla, oni će se spremiti za borbu zarad trofeja u vidu obroka. 

-Ako čovek šeta ulicom i u ruci drži hranu, pas koji je gladan će je želeti. On će biti spreman za napad, ali postoji način na koji čovek može da ga izbegne. Bitno je da istog momenta, kada primetimo gladnog psa, ispustimo hranu kao da mu je dobrovoljno dajemo, i potom stanemo nepomično skoro kao da smo drvo. Tada će pas dobiti svoju nagradu zbog koje je i primetio čoveka, neće osetiti konkurenciju, a borbu za opstanak će izlečiti hranom i iz cele situacije će izaći kao ponosni pobednik - ističe višegodišnji dreser. 

Način na koji se mogu odbraniti i oni sa najvećim strahom

Pas je životinja koja oseća ljude. Kada su pitomi mogu da osete našu sreću, ali i tugu i podele osećanja sa nama. Čak u nekim studijama je dokazano da pas može pomoći ljudima koji boluju od depresije. Isto tako, psi osećaju strah kod čoveka što može izazvati napad. Dreser nam otkriva načine i vežbe koje mogu pomoći da se i oni sa najvećim strahom suoče sa psima.

- Postoji prevencija od napada za one koji se plaše pasa. Kada uopšte nema agresivnog psa u okolini, čovek može da se sagne ka zemlji i uzme umišljeni kamen i pravi se da baca prema psima. Vrlo je bitno zbog psihologije ljudi da osoba to zaista zamišlja kao da se dešava jer će mu to sutra pomoći da ima više sigurnosti i samopouzdanja u sebe kada dođe u situaciju da se to zaista dešava. Za sve godine mog rada, ovaj vid odbrane se pokazao kao najbolji, jer pokažu psima da čovek nema strah od njih - objašnjava Srđan za naš portal. 

Foto: printskirn/youtube.com

Dreser Srđan otkriva da postoji rešenje i za situacije u kojima ovakav način nije delotvoran.

- Ukoliko rešenje sa kamenom ne uspe, bitno je da osoba stane sa rukom ispruženom u laktu. Ukoliko se ispred njega nalazi jedan pas, to treba da uradi pravo prema njemu. U slučaju da naiđe na čopor pasa vrlo je bitno da pronađe alfu, tačnije vođu grupe. To se lako prepozna, jer je uvek taj jedan koji dolazi do izražaja. Tada pravo njemu treba da se da blokada u vidu ispružene ruke u laktu. U slučaju da su savijene ruke i da se oseti čovekov strah, njima će to biti znak nesigurnosti i okolnost koja će im olakšati napad - ističe Srđan. 

Postoje momenti kada će ugriz psa ili pasa biti neizbežan prilikom napada, ali kako kaže naš sagovornik dreser i za to postoji rešenje.

- U slučaju kada bi čopor pasa napao čoveka, i on pokazao svoju ispruženu ruku u laktu alfi, moglo bi potencijalno da dođe do ujeda drugih pasa po nogama, ali je tada bitno ka svakom od njih pođete sa ispruženom rukom, pri čemu će se oni sigurno povući, i na kraju se vratiti na alfu čopora - objašnjava naš sagovornik.

Neki ljudi koji imaju fobiju od pasa, i njih strah može u potpunosti da ih obuzme i da u momentu kada naiđu na čopor u nerazmišljanju izazovu još veću agresiju pasa, a rešenje za njih ima veterinar Marko Milovanović.

- Čovek koji ima veliki strah od jednog ili čopora pasa treba da se skloni u najbliži ulaz zgrade ili da uđe u prvu prodavnicu. Nekad je samo sreća u pitanju, i da ne bi rizikovali raznim metodama i izlagali sebe stresu najbolje je da se fizički odvoje od njih. Pri tom postupku važno je da se psi ne smeju nervirati dodatno šuškanjem kesa ili dodatnim zvucima, najbolje je ostati miran i staložen - kaže veterinar. 

Dreser smatra da je vrlo bitno da im pokažemo da nemamo strah, ali da je najvažnija stvar da u tom trenutku ne bežimo.

- U takvim situacijama najbitnije je ne bežati! U tom trenutku kada biste potrčali izazvali biste kod pasa poriv da još brže i agresivnije napadnu čoveka. Svaki način na koji bismo se branili je važno da radimo u mestu da bi oni videli naš otpor - zaključuje za Informer.rs dreser Srđan.

Ljudi koji pretrpe napade i ujede pasa obično budu uplašeni bakterija koje su im prenete ujedom, čak neki se sete poznatog besnila. Veterinar smatra da su slučajevi besnila zastreli i tako nešto se više ne dešava.

- Bakterije koje se nalaze u ustima pasa su manje štetne nego one kod ljudi, čak i mačke imaju opasnije izlučevine od njih. Jedina stvar koja može da dovede do problema jesu infekcije usled ujeda kada se rana zagnoji. Moj glavni savet je da čovek koga ujede pas se javi lekaru, koristi antiseptik i kao najbolje rešenje primeni povidon jod. Obično ne dolazi do komplikacija prilikom ujeda, više je to emotivna bol i stres zbog preživljavanja takvog nemilog događaja. Besnilo je poslednji put zabeleženo 1976.godine, posle toga nije bilo slučajeva, tako da pretpostavljam da je tako nešto iskorenjeno - objašnjava za naš portal veterinar Milovanović.