KADA GRMI, SKLONITE SE! Fizičar Nikola otkriva šta nikako ne treba raditi dok seva, upozorio i na par uređaja - oni su kritični!

Prethodnih dana Srbiju su pogodile jake padavine sa grmljavinom. U Novom Sadu došlo je do velikih poplava, pa su pripadnici policije imali više intervencija po gradu. Fizičar Nikola Cvetanović je prilikom gostovanja u emisiji dao savete za najbolju zaštitu od grmljavine.

Godišnje od udara groma strada više od 25.000 ljudi u svetu. Istraživanja su pokazala, da od ove pojave, čak šest puta više ginu muškarci nego žene.

- Priroda nas stalno podseća koliko je ona moćna. Iako smo tehnološki dosta napredovali, ipak, te prirodne sile, kao što su gromovi i munje, ne možemo da stavimo pod kontrolu. One prevazilaze sve, to su ogromne energije koje se u tom trenutku saspu na jednu malu lokaciju. Treba se toga plašiti, ali ukoliko se vi ponašate po određenoj proceduri, gradite zgrade po određenoj proceduri, onda je opasnost minimalna. Kada grmi, treba da se sklonite, jer je to velika količina naelektrisanja u jako kratkom periodu. To su složeni procesi koji se sastoji iz više faza. Munja traži put gde hoće da prođe, neki uopšte ne završe na zemlji, ali kada se napravi jedan jaki provodni kanal, to je nezamisliva energija u mili sekundi. Ono što mi vidimo kao jedan udar munje je ustvari desetak za jako kratko vreme - započinje Cvetanović.

Foto: printscreen

Dr Nikola Cvetanović savetuje na koji način je najbolje da se zaštitimo tokom udara gromova. Ako se nalazimo napolju, prema njegovim rečima je najbolje ući u automobil.

- Najbolje je da se stane negde gde ima gromobrana, ako ne, bolje je da se sklonite u automobiil, nego da budete na otvorenom, kako ne biste vi bili ta najviša tačka gde grom može da udari. On traži put i najveća je verovatnoća da udari u najvišu tačku na nekoj površini. Ne treba nikako stajati pored drveta, a i na planininama je izuzetno opasno. Savet je da nikako ne budete u grupi, već da se svi razdvojite. Opasne su veoma i vodene površine, pa obavezno treba izbegavati plivanje i boravak u čamcima. Nemojte leći na zemlju već čučnite - dodaje Cvetanović.

Ukoliko se nađete u nekom prevoznom sredstvu, poput autobusa, automobila ili aviona, dr Cvetanović ističe, da razloga za strah nema. Objasnio je Faradejev kavez.

- Ukoliko je automobil normalan i nije kabriolet, onda ste bezbedni, jer u kolima postoji takozvani Faradejev kavez. Štiti vas upravo taj metal u Faradejevom kavezu zbog kojeg je električno polje poništeno. Dešava se, da udari grom u auto ili autobus i da ga ošteti, ali čoveku ne može da našteti. U automobilu ste bezbedni bez obzira na to da li je motor uključen ili nije, da li se krećete ili stojite - kaže Cvetanović.

Foto: Pixabay

Cvetanović je naveo da nema razloga za strah ni kada se nalazimo u avionu. Objasnio je napreda zaštite aviona od gromova.

- U avione često udaraju gromovi. Poslednja nesreća koju je izazvao udar groma je bila šesdesetih godina. Tada su inženjeri shvatili i odlučili da postave zaštite, odnosno mrežu provodinika koji se ponašaju kao gromobrani , ona sprovede struju do zemlje, može da dođe do nekih manjih posledice po elektroniku, ali niko ne strada, tako da je bezbednost u avionu maksimalna - navodi Cvetanović.

Iako mnogi smatraju da mobilni telefoni privlače udare groma, fizičar Nikola Cvetanović naglašava da to nije tačno. Demantovao je zablude koje postoje.

- Jedno vreme se oko toga vodila polemika. Postoji neki koncezus, nakon ispitivanja otkako ljudi koriste više mobilne telefone, da ne postoji neka veća verovatnoća da vas grom udari. Teorijski bi moglo, jer kada pričate u blizini, pravite jone u nekoj manjoj količini. Ne treba u trenutku udara groma držati telefon pored glave, ali u džepu neće napraviti nikakav problem. Treba izbegavati korišćenje, ali ne treba ni da bacite mobilni telefon od sebe, jer nije dokazano da postoji veća verovatnoća da će da vas udari grom - kaže Cvetanović.

Muškarci više stradaju od udara groma. Najviše ljudi strada na vodenim površinama.

- Muškarci se više bavi poslovima na otvorenom. U Americi je odnos 1:3, jer najviše muške populacije strada na ribarskim čamcima. Grom voli da udari u vodenu površinu, ljudi koji su na tom čamcu su izdugniti nekoliko metara iznad, a to je već dovoljno da munja odabere taj put kojim će da ide. Najbitnije je što manje sebe eksponirati i što više spustiti se - dodaje on.

Ukoliko preduzmemo preventivne mere zaštite, Nikola Cvetanović ističe da ljudi nemaju potrebu za strah. Neke uređaje bi trebalo isključiti kada grmi.

- Ako čujete i vidite da se munja i grom, čuju i vide u isto vreme, to znači da je grmljavina već blizu. Činjenica je da u gradskim naseljima ona hoće da udara u žičane ograde, hoće elektricitet da prolazi kroz podzemne kablove i da postoji poprilična mogućnost uništavanja elektronskih uređaja. Kada grmi isključite iz struje laptopove, televizore, mikrotalasne pećnice. Ovi uređaji su u najvećoj opasnosti, kao i svi uređaji sa čipom. Takođe, nikako ne treba da se kupate kada je grmljavina u blizini, jer ona može kroz cevi koje prolaze ispod zemlje, da izazove strujni udar - ističe Cvetanović.

Foto: printscreen

 

Ljudi često su skloni da broje, kako bi znali kada će grom da udari. Nikola Cvetanović objašnjava, na koji način, možete da izračunate, koliko je grom udaljen od vas.

- Kada se formira munja, to znači da imate elektrone koji su učinili vazduh provodnim i tu prolazi ogromna struja. Jonizuje se vazduh i to stanje se zove plazma. Tu se emituje ogromna količina zračenja, svetlost trenutno stiže do vas jer putuje 300 hiljada kilometara u sekundi, a zvuku je potrebno vreme. To znači, da kada vidite bljesak munje, a zvuk kasni 3 sekunde, gro je otprilike jedan kilometar od vas. Ono što ne treba da vas zavarava je i to, da iako oblaci nisu blizu, grom može da udari - pojašnjava Cvetanović.

Za kraj, Cvetanović je rekao šta bi trebalo uraditi u slučaju da nekoga udari grom. Prva pomoć je najvažnija prema njegovom mišljenju.

- Veći broj ljudi preživi, nego što pogine od udara groma. Ono što preporučuju sve zdravstvene organizacije je, prva pomoć. Pozovete Hitnu pomoć, dok ne stignu radite masažu srca i veštačko disanje. Čovek nije opasan, ni naelektrisan. Ono što je možda i najvažnije je da na bezbedan način sklonite sebe i njega - zaključio je fizičar Nikola Cvetanović na televiziji "K1".