Upozorenje stručnjaka: Nafta bi mogla da skoči na 150 dolara!

Globalna ekonomija zapala bi u recesiju sa skokom cena nafte, ako bi se Iran uključio u izraelsko-palestinski sukob, upozoravaju stručnjaci.

Analitičari posmatraju uticaj na globalni rast i inflaciju vodeći se trima potencijalnim scenarijima:

* sa neprijateljstvima uglavnom ograničenim na Izrael i palestinske teritorije;
* sa širenjem sukoba na Liban i Siriju;
* sa direktnom konfrontacijom između Izraela i Irana.

Dok će sva tri scenarija, verovatno, izazvati porast cena nafte, veću inflaciju i sporiji globalni ekonomski rast, najveću štetu bi naneo potpuni rat između Irana i Izraela, kažu analitičari.

- Što se sukob više širi, to više njegov uticaj postaje globalni, a ne regionalni… Sukob na Bliskom istoku može da potrese svet, jer je taj region ključni snabdevač energijom i ključni prolaz za transport - kažu analitičari za Blumberg. 

U tom slučaju, cene nafte bi mogle skočiti na 150 dolara po barelu. Globalna inflacija bi verovatno porasla na 6,7%, u odnosu na trenutnu prognozu MMF-a za 2024. od 5,8 odsto.

Globalni rast bi se, takođe, verovatno smanjio za 1% u odnosu na trenutne projekcije za sledeću godinu, na nivo od 1,7%, što bi bila najgora cifra još od 1982. godine.

U monetarnom smislu, to bi koštalo globalnu ekonomiju otprilike 1 bilion dolara.

Kod nas cena stabilna

Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije napominje da je svaka prognoza trenutno neprecizna, ali se trend rasta cena nafte neminovno nastavlja.

- Berza naftnih derivata je najnestabilnija na svetu. Dešavanja u Izraelu će uticati na rast cena nafte u celom svetu, jer koliko je nestabilno to tržište, ukazuje upravo činjenica da je prošle nedelje cena sa 95 dolara po barelu snižena na 85, da bi samo u toku jedne večeri ponovo skočila na 88. Variranja od 10 dolara na sedmičnom nivou ukazuju na nepouzdano kretanje cena, ali prema mojoj proceni, maksimalna cena nafte ne bi trebalo da premaši 90 dolara. Novonastala dešavanja idu u prilog velikim igračima na tržištu, kao što je Saudijska Arabija, koja je ograničila proizvodnju nafte kako bi povećala njenu cenu, jer ako je velika ponuda a mala potražnja, cene padaju - objašnjava Atanacković i dodaje da samo 50 odsto cene goriva u Srbiji zavisi od cene sirove nafte u svetu.

Foto: Zoran Sinko

Prema njegovim rečima cene naftnih derivata kod nas kretati u zavisnosti od situacije u Evropi, gde se još osećaju posledice ukrajinskog rata zbog obustave uvoza nafte iz Rusije.

- Rusija je bila veliki izvoznik nafte, pa se Evropa sada snalazi sa više različitih strana, jer nema mogućnosti da sama proizvede potrebnu količinu derivata. Sada uvozi naftu iz Indije. Kod nas se za sada ne očekuje rast cena derivata, jer će Vlada Srbije ograničiti cenu dizela pošto, njegov rast povlači niz poskupljenja koja direktno utiču na inflaciju. Dizel kod nas ima široku primenu u privredi, vojsci, koristi se i za pokretanje aviona kao kerozin. Benzin, sa druge strane, ima mnogo manju primenu u industriji i koriste ga samo automobil, pa njegov rast nema veće posledice - napominje Atanacković i dodaje da srpska naftna rafinerija može zadovoljiti naše potrebe.