Umro Ćira, heroj sa Košara: Borci se opraštaju potresnim rečima

Major u penziji Aleksandar Ćirić Ćira iz Kruševca, koji je bio na braniku otadžbine 1999. godine, preminuo je u nedelju u 54. godini života na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu, posle kraće i teške bolesti.

Aleksandar Ćirić je rođen 1970.godine u Kosovskoj Mitrovici. Posle osnovne i srednje škole u rodnom mestu, prvo je završio Školu rezervnih oficira pešadije u Bileći, a potom 1991. godine i Vojnu akademiju Kopnene vojske u Sarajevu.

U profesionalnoj službi u Vojsci Srbije, bio je sve do penzionisanja u maju ove godine. 

Kao oficir herojske 125. motorizovane brigade Ćirić je bio učesnik Bitke za Košare, tokom NATO agresije 1999.godine, u kojoj je i ranjen.

Prethodno je bio i učesnik oružanih sukoba u Sloveniji i Hrvatskoj. Za ratne i vojne zasluge odlikovan je Medaljom za zasluge i Vojnim spomen-medaljama. Poslednje, skoro, dve ipo decenije živeo je u Kruševcu.

Sahrana penzionisanog majora Aleksandra Ćirića biće obavljena u sredu u 14 časova, na Novom groblju u Kruševcu.

Na večni počinak ispratiće ga rodbina i prijatelji, ali i njegovi drugovi sa ratišta.

Ivica Lazić, njegov ratni drug, napisao mu je potresno pismo kojim se oprašta od svog Ćire. 

- Utihnuo je jedan gromki glas, glas koji nas je vodio napred bez straha šta nas čeka iza ugla. To je bio glas jednog: sina, supruga, oca, brata, kuma, druga i prijatelja. 

- U tebi smo videli jednu ljudsku gromadu koja je čvrsto stajala pred nama kao oličenje plemenitosti i dobrote. Svima si bio uzor i uvek si vladao situacijom. Bio si vojničina, učestvovao u ratu u Hrvatskoj i Sloveniji a kasnije i na Kosovu i Metohiji i tom prilikom u bici za Košare bio ranjen. Što pokazuju i odlikovanja koja si dobio!

- O tome nisi govorio! O svemu ovome malo ljudi zna. Znaju samo oni sa kojima si bio rame uz rame dok se pucalo. 

Usta su ti uvek bila puna članovima svoje porodice!

- Ponosio si se i hvalio uspesima i nestašlucima dece. Brinuo za suprugu i roditelje kao i za brata i njegove. 
Ali nikada nisi zaboravio na nas ostale. I najbolji si bio u ulozi oca gde si nam ostavio domaći zadatak. 

- Sa tobom smo se smejali i kad nam nije bilo do smeha. Na poslu smo ispijali kafu u ogromnim količinama, radeći prekovremeno. Kada bi došli kući na vreme deca bi se radovala misleći da su nas pustili ranije. Svaki trenutak sa tobom bio je dobro iskorišćeno vreme. 
- Izgubio si samo jednu itku, bitku u kojoj nema pobednika. 
A u našim srcima ostala je velika praznika koja ne može nisa čime da se popuni. 

Inače, u njegovom rodnom gradu postavljeni su i bilbordi sa njegovim likom. 

U znak sećanja na heroja. 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.