"U bolnici sam video suzu na njenom licu i pomislio sam da me čuje!" Emotivna ispovest oca i sestre ubijene devojčice u Ribnikaru!

Život se deli na pre i posle 3. maja. Nakon tragedije osećao sam bes, to je normalna pojava u tom postaraumskom periodu, koji nije je bio upućen samo porodici Kecmanović i malom zločincu, već samoj ideji da jedno dete može usmrti drugu decu.

- Kada sam se ispovedao u crkvi kod oca Stefana, rekao sam mu da ne mrzim tog dečaka, iako mislim da bi trebalo. Vera nam je dosta pomogla da nađemo snagu i nastavimo dalje.

Ovako svoju ispovest na Informer televiziji počinje Anđelko Aćimović, otac Angeline, devojčice koja je 3. maja ove godine izgubila život u tragediji koja se dogodila u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" kada je Kosta K. usmrtio devetoro svojih drugova i čuvara.

Život nakon gubitka

Kobni dan, 3. maj, počeo je kao i svaki drugi, priseća se Anđelko i napominje da ga posle svega još grize savest jer smtarao da je trebao više pažnje i ljubavi da posveti svom nastradalom detetu.

- Moja ćerka je bila vedro dete... Kad god bi se negde išla pozdravljala bi se sa nama rečenicom "volim te". To je uradila i tog dana - priča Anđelko i dodaje:

- Angelina nije spominjala K.K. kod kuće niti se družila sa njim, jer je imala svoj krug prijatelja i zato nam još nije jasno zašto je naudio njoj o tolikom broju devojčica. On je bio novi učenik u njihovom razredu, nisu ni stigli da ga upoznaju.

Foto: printscreen

Kroz suze se seća svih 12 dana, koliko je Angelina provela u bolnici nakon što je upucana... Kaže, na uvo joj je pričao priče za decu u nadi da će ga ćerka čuti.

- Nismo gubili nadu, iako smo znali kakav će biti kraj i želim da se zahvalim osoblju Dečije univerzitetske klinike u Tiršovoj koje je učinilo sve kako bi joj olakšali i ulepšali poslednje trenutke života na aparatima. Bili smo uz nju svaki dan i stalno sam joj pričao priče kojima sam je uspavljivao kad je bila mala. U jednom momentu sam video suzu na Angelininom licu i pomislio sam da me možda čuje - priča oačajni otac i dodaje da će biti teško sačekati Novu godinu i provesti praznike bez nje.

Foto: Masha Bandjur

Praznici bez Angeline

Angelinina starija sestra, Marija Aćimović nadovezuje se na oca pričajući kako su tih 12 dana od tragedije bili izolovani od sveta i proveli ih u nadi. 

- Sedeli smo sa njom do poslednjeg momenta i pričali joj, nadajući da će nas čuti. Živeli smo za momenat da se probudimo i odemo kod nje - priča Marija i drhtavim glasom nastavlja:

- Ljubav koju osećam prema sestri nije ostavila prostora za prezir ili mržnju. U zidove te škole utkano je toliko dečije radosti i prijateljstava koja su tamo nastala i to je ono što treba da čuvamo.

Foto: Masha Bandjur

Kaže da ono što ih spaja sa drugim porodicama stradale dece je tuga. Ona ih vezuje više od bilo koje reči.

- Družimo se sa porodicama druge nastradale dece. Sa njima je tišina prijatna jer se mi i bez reči razumemo, delimo istu bol. Drago mi je što su i ostali ljudi pokazali ogromnu empatiju, jer nakon ovakve tragedije bitno je da svi pokažemo ljudskost. 

I njoj će teško pasti praznici bez sestre. 

- Angelina je veoma volela novogodišnje ukrase i lampice i biće teško obeležiti ovu Novu godinu bez nje, ali ćemo učiniti sve kao da je ona još tu - rekla je Marija.