Najava samoubistava na društvenim mrežama: Kako reagovati i koga pozvati u takvim situacijama?

Najave samoubistava sve češće se mogu videti na društvenim mrežama. Stručnjaci kažu da je to zapravo poziv za pomoć i da treba reagovati - razgovarati sa osobama u problemu, pozvati Centar za prevenciju suicida, ali i alarmirati policiju i Hitnu pomoć.

Brojne korisnike društvene mreže X (tviter) u nedelju, 14. januara, uznemirio je post u kome jedna tviterašica kaže da je popila tri kutije ksalola (leka koji je namenjen lečenju anksioznosti) uz dodatnu poruku koja sugeriše da je pokušala da izvrši samoubistvo.

Poruka o pokušaju samoubistva stigla je sa zaključanog profila, ali je skrinšot poruke počeo je da se širi tom društvenom mrežom. Mnogi su bili zabrinuti i pokušali su da stupe u kontakt sa njom.

Jedna korisnica društvene mreže X je bila posebno uporna. Pokušavajući da stupi u kontakt sa njom pozvala je Centar za prevenciju samoubistava, a potom i policiju. Tako je počela potraga za osobom koja je pokušala da izvrši samoubistvo.

Prolazili su sati i dani, mnogi su se pitali šta je sa tom osobom. Stigla je informacija da je preživela, da je na bolničkom lečenju i da su razgovarali sa njiom.

- Zahvalila se svim na brizi i onima koji su prethodnih dana pokušali sa njom da stupe u kontakt - navedeno je na mreži X.

Foto: Shutterstock

Cela priča izazvala je uznemirenost na društvenoj mreži X, a pojedini su se javili i objavili da su bili u sličnim krizama, da su razmišljalii samoubistvu i da mentalne krize ne treba da se stigmatitzuju.

- Najave ovakvih stvari nisu nikakav "lažni poziv" nego upravo pravi poziv za pomoć. Dva puta sam pokušala, ne sa predumišljajem, već inpulsivno i bila hospitalizovana više puta. To nije ništa strašno i nije sramota- mentalne krize ne treba da se stigmatizuju. Jedino tako možda i uspemo da nateramo nekoga da živi - napisala je jedna od korisnica društvene mreže X.

Srbija na 101. mestu u svetu po stopi samoubistava

Svake godine više od 700.000 ljudi širom sveta izvrši samoubistvo. To je četvrti vodeći uzrok smrtnosti među osobama od 15 do 29 godina. Podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) kažu da se 77 odsto samoubistava dešava se u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom. 

U Srbiji je tokom 2022. godine samoubistvo izvršilo 770 osoba, odnosno oko dvoje dnevno, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Po tome je Srbija na 101. mestu u svetu po stopi samoubistava. Statistika kaže da je na 100.000 stanovnika stopa samoubistava u Srbiji 11,4 i to među muškarcima je 16,6, a kod žena 6,3. To je neznatno više iznad globalnog proseka.

Foto: Shutterstock

SZO daje i brojne preporuke koje se odnose na prevenciju samoubistava - ograničiti pristup sredstvima za samoubistvo, komunicirati sa mediijima kako bi odgovorno izveštavali u takvim slučajevima, rana identifikacija, procena i praćenje svakog ko je pogođen samoubilačkim ponašanje.

U Srbiji od 2018. godine postoji i Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistava. To je prtojekat Ministarstva zdravlja i Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević". Osobama koje su u krizi na raspolaganju su 24 sata profesionalci sa kojima mogu da razgovaraju. Svi koji imaju neki problem i suicidne misli mogu se javiti na broj telefona: 0800-309-309. 

Objava na mrežama poziv za pomoć   

Ema Hasanović iz Centara za emotivnu podršku i sprečavanje suicida "Srce" kaže da najava samoubistva na društvenim mrežema nije nešto što se često dešava i da je u takvim situacijama važno da se pozove policija, Hitna pomoć, ali i da se potrudimo da informacija dođe do što većeg broja ljudi.

Navodi da je dilema svih nas da li se treba mešati u tuđi život, ali da treba imati u vidi da je objava na društvenim mrežama poziv za pomoć.

- U takvim situacijama svako treba da odreaguje onako kako oseća. Mi se u Centru Srce vodimo da svako ima pravo da donosi odluke o svom životu. Poštujemo njihove odluke, ali se pre toga potrudimo da razgovaramo sa njima i ponudimo im pomoć. U ovom konkretnom slučaju devojka je javno objavila da će izvršiti samoubistvo i možemo pretpostaviti da je bio njen način da pozove ljude na pomoć - rekla je za Euronews Srbija Hasanović.

Foto: pexels.com

Navodi da se iz razgovora sa osobom može videti da li razmišlja o samoubistvu. Na to ukazuju česte promene raspoloženja i ponašanju, kao i rečenice "ne znam kako ću dalje", "ovo je suviše bolno za mene.

- To su rečenice koje ukazuju da ta osoba ne vidi dalju budućnost. Onda je vreme da pitamo da li razmišlja o samoubistvu. Bitan je razgovor i moramo voditi računa šta govorimo. Ne mora razgovor da vodi stručna osoba, već osoba kojoj je stalo do toga kako se ta osoba oseća. Važno je da se zaista pitamo kako je toj osobi i na koji način možemo da pomognemo, a ne da pretpostavimo šta bi joj pomoglo ili šta bi nama u tim trenucima pomoglo - rekla je ona.

Centar za emotivnu podršku i sprečavanje suicida radi 32 godine, a od ljudi koji ih zovu, koji su u problemu najčešće čuju da im treba neko da ih razume ili da ih sasluša.

- Zvuči kao mala stvar, ali već 32 godine samo na taj način obavljamo prevenciju. Tu smo za ljude i pružamo im siguran prostor da iskažu svoja osećanja. Ljudi koji nas zovu nemaju bliske ljude sa kojima bi mogli da razgovaraju o tome ili se plaše da će povrediti bliske ljude ako im kažu da razmišljaju o samoubistvu - navela je ona.

Naglašava i da je važno pružiti podršku ljudima koji su preživeli samoubistvo, jer oni treba da nastave školovanje ili da nastave da rade, a često nailaze na osudu sredine.

Foto: Pixabay

SOS telefon za pomoć 

Broj 011/7777-000 je SOS telefon koji radi 24 sata, a na koji se javljaju stručnjaci za sprečavanje samoubistva - lekari Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević". Služba urgentne psihijatrije prima pacijente 24 sata bez zakazivanja, bez knjižice i bez plaćanja, a Centar za mentalno zdravlje od 9 do 18 prima bez zakazivanja.

Ukoliko vam je potrebna pomoć, svakog dana možete pozvati i volontere Centra "Srce" od 17 do 23 časa na broj telefona 0800-300-303 ili im se obratiti mejlom na vanja@centarsrce.org.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.