Sve o bolesti od koje je umrla Slađana Milošević: Više napada žene, a ovo je uzrok njenog nastanka

Avangardna umetnica Aleksandra Slađana Milošević preminula je danas u 69. godini, potvrdila je Fonetu njena prijateljica Biljana Petrović.

Umrla je u Zemunskoj bolnici, posle kraće bolesti, a datum i vreme sahrane biće naknadno objavljeni.

Slađana Milošević (68) pre nekoliko meseci je završila u bolnici. Ona je ranije govorila o svom stanju i već tada ugroženom zdravlju.

- Bolest nosi naziv Sjegrenov sindrom. Njena simptomatologija i način lečenja i dalje su nepoznati mnogim doktorima. Često je svode na pojednostavljeni imunološki poremećaj, a ona je u stvari smrtonosna. Nažalost, bolest je veoma teška, sa brojnim imunološkim promenama. Napada sve telesne sisteme. Jedino kineska tradicionalna medicina može pomoći, jer od ranih dana tretira čoveka kao jedinstvenu celinu. U zapadnoj medicini jedino psihosomatika ima takav pristup. Čovek je jedinstvo tela i psihe i samo tako se može lečiti - rekla je tada pokojna pevačica.

Sjogrenov sindrom je hronično, zapaljensko, reumatoidno oboljenje koje se ispoljava suvim okom (xerophthalmia) i suvim ustima (xerostomia). Uzrok nastanka ovih pojava je smanjenje funkcija egzokrinih žlezda.

Ovaj sindrom se javlja kao primarno oboljenje i udružen sa nekom od drugih  sisitemskih bolesti vezivnog tkiva, najčešće sa sistemskim lupusom ili reumatoidnim artritisom.

Lekari kažu da se ova bolest najčešće javlja kod osoba između 30. i 50. godine života, a čak i do devet puta je češća kod žena nego kod muškaraca.

Uzrok nastanka

Za nastanak ovog sindroma odgovorna je pre svega genetska predispozicija aitoimuno reaktivnih osoba, koja uz delovanje normalnih imunoloških mehanizama dovodi do nastanka zapaljenjskog procesa i oštećenja tkiva. Kao glavni sinergetički faktor navodi se prisustvo virusne infekcije. Osnovni uzrok smanjene funkcije egzokrinih žlezda je infiltracija limfocitima i plazma ćelijama epitela suznih i pljuvačnih žlezda, sa stvaranjem mnogobrojnih autoantitela i mogućim razvojem malignog limfoma.

Klinička slika

Bolest se manifestuje kliničkim simptomima žlezdi i opštim, sistemskim znacima. Pacijent ima osećaj grebanja, svraba, suvoće, kao da je u oku pesak ili trunje. Suva usta su obično prvi simptom bolesnika, mada neretko postoji i uvećanje parotidnih pljuvačnih žlezda. One su bezbolne, meke, u početku bolesti, međutim kako bolest progredira postaju bolne, na dodir osetljive, sa blagim rumenilom kože iznad njih. Kod težih slučajeva gingive su nadražene, nastaju naslage na zubima, karijes i gubitak zuba. Osnovne sistemske manifestacije Sjogrenovog sindroma su malaksalost, povišena temperatura, artritis, vaskulne promene na koži. Vaskulitis se ispoljava i na unutrašnjim organima, plućima, centralnom nervnom sistemu, krvnim sudovima, urotraktu i digestivnom sistemu. Takođe nastaju i periferne neuropatije. 

Dijagnoza

Dijagnoza ove bolesti se postavlja na osnovu anamnestičkih podataka, ispitivanja funkcije suznih i pljuvačnih žlezda, nalaza biopsije malih pljuvačnih žlezda i nalaza autoantitela u krvi.

Lečenje

Kada se leči primarni oblik bolesti, primenjuje se supstituciona terapija za suvo oko i suva usta, simptomatska za sistemske manifestacije i specifična za aktivnu ekstraglandularnu bolest.

Prognoza

Kod najvećeg broja obolelih bolest je duga, traje i više decenija. Blag oblik se odlikuje samo promenama na očima i ustima, dok kod težih oblika dolazi do ispoljavanja simptoma i na drugim, unutrašnjim organima. Kod malog broja bolesnika tok je nepovoljan, ili zbog teških sistemskih manifestacija ili zbog nastanka maligne limfocitne proliferacije.