Gušenje, nedostatak vazduha, glavobolja: Sve ove tegobe može izazvati ova prirodna pojava, evo i zašto

Gušenje, nedostatak vazduha, glavobolja, sve ove tegobe može izazvati i jedna sasvim prirodna pojava - magla. Zapravo, ona sama po sebi ukoliko nije pomešana sa aero-zagađivačima, nema značajan uticaj na zdravog čoveka, dok hronični bolesnici i meteoropate mogu osećati pritisak ili gušenje. Astmatičari su, recimo, prvi na udaru zbog prisustva „kisele magle“, dok hronični bolesnici takođe ne zaostaju.

Prof. dr Svetlana Stanišić, doktor fizičke hemije, objasnila je pojam kiselih kiša i magli i kakav je njihov uticaj po zdravlje ljudi. 

Kako je rekla, kisela kiša predstavlja globalni ekološki problem decenijama unazad, zbog brzog industrijskog razvoja, veće potražnje za energijom i većeg ispuštanja kiselih gasnih oksida.

- Kisele magle mogu iritirati disajne puteve, oči i kožu ljudi. Osobe sa astmom ili drugim respiratornim bolestima mogu doživeti pogoršanje simptoma kada su izloženi kiselim maglama. Međutim, osim toga, udisanje kiselog aerosola oštećuje epitel pluća, čime obezbeđuje prodor potencijalnih alergena u krvotok i time se povećava rizik od respiratornih alergija. Pokazano je da sumpor-dioksid, koji ima najveći doprinos u formiranju kiselih magli i kiša, ima štetne efekte, ne samo na respiratorni, već i na kardiovaskularni i neurološki sistem, a takođe povećava rizik od dijabetesa tipa 2 - kazala je naša sagovornica.

Kako je rekla, ovaj fenomen može dovesti do povećane kiselosti atmosferske vode, zemljišta i voda, propadanja šuma, smanjenja prinosa useva, oštećenja građevina, posebno mermernih, korozije metalnih struktura i spomenika kulture.

- Iako su emisije SO2 i NOX u Evropi i Severnoj Americi kontrolisane da bi se umanjio efekat kisele magle i kiše, one i dalje rastu u mnogim zemljama u razvoju - objasnila je profesorka.

Foto: AP/Photo

Za razliku od drugih vodenih sredina, kao što su one u moru, okeanu ili kopnenim vodenim sistemima, koje ne pokazuju velike varijacija u kiselosti, atmosferska voda pokazuje značajne varijacije zbog obilnih emisija zagađujućih materija u urbanim oblastima. 

- S druge strane, zbog tehničkih izazova u uzorkovanju i određivanju pH vrednosti aerosola, magle i vode u oblacima, podaci o kiselosti ovih faza u vremenu i prostoru su relativno ograničeni. Kiselost aerosola i magle utiče na oksidativni kapacitet troposfere, kao i na rastvorljivost teških metala u atmosferskoj vodi, što može imati posledice na ljudsko zdravlje - rekla je naša sagovornica.

Magla i izmaglica

Razlika između magle i izmaglice je samo u gustini. Ista pojava se naziva maglom kada je vidljivost manja od 1 km, a naziva se izmaglicom ako je vidljivost manja od 2 km. Magla se javlja tokom cele godine i ima više uticaja na čoveka.

Magle se mogu podelite na radijacione, advektivne i frontalne.

Foto: Reuters

U Srbiji je magla redovna pojava, naročito u hladnijem delu godine, a neretko se može zadržati i veći deo dana. U kotlinama zapadne Srbije, naročito na području Požege magla je u jutarnjim časovima i više nego česta pojava, a u toku godine može da se javi i više od 200 dana.

Nedostatak vetra pogoršava zagađenje

Magla ili smog najkarakterisčna su vremenska pojava pri stabilnoj atmosferi, uz veoma mirno vreme  vrlo visok vazdušni pritisak. Tada se zagađenje spusti u najniže slojeve i atmosfera se ponaša kao poklopac, dok je na višim planinama vedro i toplije.

Sloj u kome se tada javljaju smog ili magla je sloj u kome preovladava temperaturna inverzija, odnosno da temperatura vazduha umesto da opada, ona raste sa visinom.