NOVA KOLUMNA VESELINA JEVROSIMOVIĆA! IT UGAO: Ekonomija podataka

Već sam pisao o tome da internet tehnološki giganti, poput Gugla i Fejsbuka, najveći deo svojih prihoda stiču od oglašavanja, na osnovu toga što poseduju detaljne informacije o profilu korisnika, o njihovim navikama, stavovima, potrebama i ponašanju. Na osnovu tih podataka dinamički prikazuju reklame za svakog pojedinačnog korisnika, i to samo one koje mogu da ih interesuju. Time naši lični podaci postaju "roba" koju oni prodaju oglašivačima

Većina ljudi, čak i kada poznaju sve mehanizme funkcionisanja internet marketinga, dobrovoljno pristaje na ovakvo stanje, iz prostog razloga što zauzvrat dobija besplatne usluge poput elektronske pošte, pretraživača, društvenih mreža, poslovnih alata i slično.

Ne razlikuju se mnogo ni nove platforme koje povezuju ljude kojima trebaju određene usluge (prevoz, prenoćište, dizajn, softver ili ekspertiza neke vrste) sa onima koji te usluge mogu da pruže. Opet je suština uspeha servisa u posedovanju i analizi podataka o potencijalnim korisnicima.

Malo je verovatno da će ljudi zaista moći da prodaju svoje lične podatke, pogotovo zbog toga što informacije nisu potrošna roba i teško bi bilo odrediti njihovu nominalnu vrednost

Mnogi stručnjaci, međutim, smatraju da ovakav odnos šire publike i velikih kompanija nije pravedan i da je teško održiv na duži period, pogotovo zbog toga što neke od kompanija, samim tim što su prve u nekoj oblasti, imaju povlašćeni položaj i postaju monopolisti, čak i kada je tehnologija na kojoj baziraju svoje uspehe javno dobro. 

Zbog toga bi trebalo reorganizovati način na koji stvari funkcionišu u sajber svetu i korisnicima pružiti priliku da imaju mnogo više koristi od toga što "prodaju" lične informacije.

Postoje različite ideje kako bi "ekonomija podataka" mogla da izgleda u budućnosti. 

Malo je verovatno da će ljudi zaista moći da prodaju svoje lične podatke, pogotovo zbog toga što informacije nisu potrošna roba i teško bi bilo odrediti njihovu nominalnu vrednost.

Zbog toga ima onih koji smatraju da bi sve lične informacije treba da postanu javno dobro i svima dostupne kako bismo izbegli monopolski položaj velikih igrača. Sa druge strane, ljudi bi trebalo da imaju kontrolu nad privatnom svojinom, što uključuje i podatke.

Postoji, međutim, nešto u ekonomiji podataka što je mnogo vrednije. O tome ću pisati sledeći put.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.