NEBOJŠA BAKAREC: Tajkun Đilas pokušava da zastraši medije i odvrati ih od kritika uperenih protiv njega!

Pošto je Đilas podneo oko 40 tužbi protiv pravnih i fizičkih lica, važno je da znamo o čemu se radi. Tajkun Đilas pokušava da zastraši medije i pojedince, i odvrati ih od kritika uperenih protiv njega, piše Nebojša Bakarec, odbornik SNS u Skupštini Beograda i politički analitičar, čiji autoriski tekst za Politiku prenosimo u celosti:

 

Svoju političku nemoć Đilas pokušava da nadomesti masovnim tužbama protiv uglednih medija i pojedinaca, zbog navoda sličnih ovima koji slede.

Postoji osnovana sumnja da se Đilas nezakonito obogatio vršeći tri državne funkcije (2004.-2013). Samo dve njegove kompanije,  Multikom i Dajrekt medija, tokom osam godina (2005.-2012.), ostvarile su poslovni prihod od neverovatnih 583 miliona evra! On sam je imovinskoj bazi "Krik", prijavio imovinu vrednu 24,3 miliona evra, početkom ove godine.

Đilas je do sada tužio: medije - RTS, Pink, Informer, Alo i Srpski telegraf , političke stranke - SNS i SPS, te Aleksandra Vulina, Gorana Vesića, Milenka Jovanova, Sinišu Malog, Željka Mitrovića (Pink), Dragana J. Vučićevića (Informer), Aleksandra Ignjatovića (Informer), Nenada Lj. Stefanovića (RTS), moju malenkost - Nebojšu Bakareca.

Đilas je ove godine podneo devet tužbi protiv Informera i glavnog urednika Vučićevića, kojima ukupno traži 3,3 miliona dinara odštete! Međutim Đilas je otišao i korak dalje. On je Višem javnom tužilaštvu u Beogradu podneo krivičnu prijavu protiv uredika Dragana J. Vučićevića i Aleksandra Ignjatovića.

Pošto je Đilas podneo oko 40 tužbi protiv pravnih i fizičkih lica, važno je da znamo o čemu se radi. Tajkun Đilas pokušava da zastraši medije i pojedince, i odvrati ih od kritika uperenih protiv njega. U SAD je ovaj fenomen sistemski prepoznat kao "SLAPP" (Strategic Lawsuit Against Public Participation) - Strateške tužbe protiv učešća javnosti, a termin je ujedno i akronim engleske reči "šamar" (slapp). Taj termin je skovalo i definisalo dvoje uglednih profesora pravnog fakulteta Univerziteta u Denveru,  davne 1980.godine. U SAD su u 30 saveznih država usvojeni Anti "SLAPP" zakoni, kojima se sprečava zloupotreba pravnog sistema u cilju gušenja slobode izražavanja u medijima.

Cilj "SLAPP" tužbi je gušenje slobode govora i ograničavanje kritike javnosti, a tužbe su usmerene protiv uticajnih medija, pojedinca ili institucija. Cilj "SLAPP" tužbi nije pravda, već pritisak na navedene, kako bi se suzbio njihov uticaj u javnosti. "SLAPP" tužbe žele da cenzurišu i uguše kritike i zastraše tužene, i opterete ih beskonačnim parnicama, čiji troškovi prevazilaze čak i mogućnosti pojedinih medija. "SLAPP" tužilac ne planira da dobije parnicu, već svoj cilj postiže ako tuženi odustane od daljih kritika ili istraživanja.

Pravni troškovi za procese, koji mogu trajati godinama, pojedine medije, blogere i autore kritičkih tekstova, mogu materijalno toliko iscrpeti da prosto odustanu od kritika i istraživanja. Po pravilu "SLAPP" tužitelji se ne zaustavljaju samo na jednoj parnici, nego u želji da ućutkaju pojedince i medije, nagomilavaju parnice dok god medij ili pojedinac ne odustane od kritike. "SLAPP" tužbe posledično utiču na celokupnu medijsku i javnu sferu, šireći strah od beskonačnih finansijski iscrpljujućih sudskih parnica i značajno utiču na gušenje slobode izražavanja.

"SLAPP" tužbe su zapravo zloupotreba pravnog sistema. Najzastupljeniji oblik "SLAPP" tužbe su tužbe za klevetu, i povredu ugleda i časti. "Šamar" (?SLAPP? ) tužbe su odavno prisutne i u Srbiji, ali na njih domaće zakonodavstvo nema adekvatan odgovor, jer nisu sistemski prepoznate i pretočene u odgovarajuću zakonsku regulativu, te tužitelji najčešće postižu svoje ciljeve, odnosno uspevaju "SLAPP" tužbama da utiču na kritičko mišljenje i istraživačko novinarstvo.

O Đilasovom udaru na medije i slobodu govora, moraju da se izjasne novinarska udruženja. Pozivam UNS, NUNS, NDNV i druga udruženja da osude Đilasovo pravno nasilje upereno protiv slobode izražavanja. Oni ćute godinu dana unazad - od kada je poznato da je Đilas podneo masovne tužbe. Zbog čega ćute? Da li je moguće da oligarh Đilas i dalje kontroliše, ne samo mnoge medije, već i medijska udruženja?

"Tiranija je navika koja prelazi u potrebu".

Fjodor Mihajlovič Dostojevski