Berlin će deportovati ruske dezertere! Hiljade protivnika Putina pobeglo u Nemačku, ali azil nisu dobili!
Podeli vest
Nemačka sve više deportuje ruske državljane u domovinu, iako nema direktnih letova između dve zemlje. Broj deportacija bi mogao da nastavi da raste, ako sudovi i vlasti ovu odluku Visokog administrativnog suda Berlin-Brandenburg (predmet broj OVG 12 B 17/23) budu smatrali presedanom.
Sud je zaključio da mladi ruski vojnici, pozvani na redovno služenje vojnog roka, praktično ne rizikuju da budu poslati u rat u Ukrajini. Prema sudu, oni se koriste samo za zaštitu granice duž granice sa Ukrajinom i na Krimu. Shodno tome, nema razloga da ruski muškarci dobiju azil u Nemačkoj, jer samo pozivanje na vojnu službu ne predstavlja osnov za azil.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus smatra da je moguće da Donald Tramp koji je pobedio na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama može da se dogovori sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o Ukrajini, dok nemački političar istovremeno i strahuje od toga, piše nemački list „Zidojče cajtung“.
Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je da će uskoro doći pravo vreme za telefonski razgovor sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.
11.11.2024
07:10
Presuda je izrečena krajem avgusta, ali su mediji tek sada saznali za ovu informaciju. Istraga o ovom slučaju zajednički je projekat Dojče velea i portala tagesschau.de.
Kako je sve počelo
Ono što je počelo kao pojedinačna žalba protiv deportacije u Rusiju završilo se presudom koja bi mogla imati dalekosežne posledice. Ovo bi moglo poremetiti planove stotina ruskih dezertera da dobiju azil u Nemačkoj. Konkretan slučaj se nije odnosio na klasičnog dezertera ili odbijanje službe. Podnosilac žalbe je bio 22-godišnji ruski državljanin čečenskog porekla.
Biznismen i bivši vlasnik najvećeg fajl-šering sajta Megaupload, Kim Dotkom, ocenio je na društvenoj mreži X da su izveštaji medija o odbijanju Nemačke da isporuči tešku vojnu tehniku Ukrajini ozbiljan udarac za Kijev.
Potrebno je obnoviti diplomatske kanale i započeti pregovore s Rusijom, navodi se u članku grupe autora objavljenom u nemačkom listu Frankfurter Rundschau.
19.10.2024
11:44
Mladić je u Nemačku došao sa deset godina, ali njegova porodica nije dobila azil, već je samo tolerisana. Postao je kriminalac i policija ga je ubrzo smatrala osobom koja često krši zakon. Osuđen je na dve godine i devet meseci zatvora. Čak je i napao jednog zatvorenika u zatvoru, za šta je dodatno kažnjen. U proleće 2023. godine imigracione vlasti su ga obavestile da mora da napusti zemlju.
Međutim, Čečen je uložio žalbu. Jedan od ključnih argumenata u njegovoj žalbi bio je strah da će po povratku u Rusiju biti regrutovan u vojsku i poslat u rat u Ukrajinu.
Sud je odbio žalbu. Presuda ima 16 stranica. Odeljak o regrutovanju u Rusiji zasnovan je na desetinama izvora, uključujući izveštaje vladinih i nevladinih organizacija, i publikacije u evropskim i ruskim medijima. Analizira se ruski sistem regrutacije u oružane snage i rizici slanja regruta na front.
Foto: EPA
Sudije su zaključile da dužnici imaju minimalan rizik da budu poslati u Ukrajinu. Jedini izuzetak su takozvani "dobrovoljački bataljoni" iz Čečenije, ali je sud naveo da je deportovani podnosilac predstavke slobodan da se nastani gde god želi u Rusiji.
Dalekosežne posledice
Ova odluka ima karakter presedana, smatra advokat Mersad Smajić, koji zastupa čečenskog podnosioca žalbe. Jer obrazloženje suda ide dalje od konkretnog slučaja. U sličnom slučaju, Upravni sud Halea u nemačkoj pokrajini Saksonija-Anhalt je već „u potpunosti uzeo u obzir presudu Visokog upravnog suda Berlin-Brandenburg", tvrdi advokat.
To potvrđuje i Rudi Fridrih, direktor udruženja „Veza" iz Ofenbaha u nemačkoj pokrajini Hesen, koje podržava odbijanje vojnog roka: „Visoki upravni sud daje pravno tumačenje koje drugi sudovi moraju da poštuju.
Odluka je izazvala oštre kritike Robina Vagena, vladinog koordinatora za saradnju sa zemljama Južnog Kavkaza, Republikom Moldavijom i Centralnom Azijom: „Postoji bezbroj dokaza o slanju loše obučenih regruta u Putinov ilegalni rat. Postoje i izveštaji ruskih vojnika koje komandanti primoravaju uz pretnje smrću ili mučenjem da se bore protiv Ukrajine".
Ruski aktivisti za ljudska prava tvrde da ovo nije prva takva odluka nemačkog suda, jer se često dešava da se sudske odluke zasnivaju na zastarelim ili netačnim informacijama. Artjom Kliga, advokat iz nevladine organizacije „Pokret prigovarača savesti na služenje vojnog roka", kaže da takvih slučajeva ima desetak.
Pretpostavka da se ruski vojni obveznici ne šalju u rat zastarela je od invazije Ukrajine na Kursk u avgustu 2024. Od tada su mladi regruti iz drugih ruskih regiona poslati u to područje da se bore protiv ukrajinskih snaga.
„Ne bih rekao da nemački sudovi zauzimaju stavove ruske vlade. To tumačim kao nespremnost da se uzmu u obzir informacije aktivista za ljudska prava i Ujedinjenih nacija. Lakše je citirati ruske državne medije koji tvrde da nema mobilizacije. ", kaže Kliga.
Sve veći broj deportacija u Rusiju
Nemačka je u prvih osam meseci 2024. deportovala 32 ruska državljana, što je četiri puta više nego u celoj 2023. godini. Prema statistikama koje objavljuju tagesschau.de i Deutsche Velle, Rusi se deportuju preko trećih zemalja. Policijski službenici prate deportovane do odredišta transfera, gde ih predaju obezbeđenju avio-kompanije. U dokumentima ministarstva nisu navedeni konkretni aerodromi preko kojih se vrši deportacija u Rusiju, ali se pretpostavlja da su to Beograd ili Istanbul, gde su dostupni transfer letovi pojedinih avio-kompanija.
Foto: Shutterstock
Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. do avgusta 2024. godine, 5.831 ruski muškarac starosti između 18 i 45 godina zatražio je azil u Nemačkoj. Samo njih 57 dobilo je azil, dok je dodatnih 154 dobilo status privremenog boravka.
Skoro polovina zahteva je ili povučena ili odbijena iz formalnih razloga, uključujući nepoštovanje Dablinskog sporazuma, koji zahteva da se zahtevi za azil podnose u prvoj zemlji EU u koju izbeglica uđe.
Rusija je uspela da ostvari ekonomski rast uprkos velikom sankcionom pritisku, izjavio je nemački stručnjak Aleksandar Libman u intervjuu za nemačko izdanje Fokus.Online.
Nemačka je danas uputila novi paket vojne pomoći Ukrajini, a istovremeno je najavila i da će joj uskoro poslati navođene rakete AIM-9L za avione F-16, kao i nekoliko hiljada dronova.
Šef nemačke spoljne obaveštajne službe (BND) Bruno Kal izjavio je danas da će ruske oružane snage verovatno biti u poziciji, kadrovski i materijalno, da pokrenu napad na NATO najkasnije do kraja ove decenije.
Nemačka ne namerava da više šalje tešku vojnu opremu Ukrajini, osim one koja je već najavljena, preneo je nemački Bild citirajući dokumente ministarstva odbrane.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus naveo je tokom medijskog istupanja da povlačenjem Rusije i ostavljanjem Asadovog režima u ovoj situaciji postaje očigledno da se Rusija isključivo fokusira na svoje interese.
Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je da, iako je odbijanje ruskog predsednika Vladimira Putina da promeni svoj stav o sukobu u Ukrajini "frustrirajuće", on je spreman ponovo da razgovara sa njim.
Nemačka ne planira da Ukrajini odobri upotrebu dalekometnog naoružanja za napade na teritoriju Rusije, niti će isporučivati krstareće rakete Taurus, izjavio je nemački kancelar Olaf Šolc nakon povratka iz Kijeva.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus smatra da je moguće da Donald Tramp koji je pobedio na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama može da se dogovori sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o Ukrajini, dok nemački političar istovremeno i strahuje od toga, piše nemački list „Zidojče cajtung“.
Ilon Mask, najbogatiji čovek sveta i jedan od ključnih ljudi Trampove Bele kuće, intenzivno se bavi politikom u Nemačkoj, što se delu tamošnje javnosti ne sviđa.
Ovo je definitivno jedan od razloga zbog kojih opoziciju hvata panika na svaki pomen izbora dok nas istovremeno ubeđuju kako je Vučić pred padom sa vlasti.
Voditelj i reporterka Nove S su presrećni objavili vest da se i Državni univerzitet u Novom Pazaru priključio blokadama od 15 minuta a kao organizatora tih blokada su predstavili i intervjuisali "studenta" Enisa Mašovića.
Srbija može da bude most koji povezuje Istok i Zapad, poručio je predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević u intervjuu za najveću medijsku mrežu u Kini, CCTV.
Emisija "Rat uživo" na Informer televiziji bavila se krucijalnim geopolitičkim temama, fokusirajući se na rusko-ukrajinski sukob, krucijalne promene na globalnom nivou nakon inauguracije Donalda Trampa, ali i nove sukobe sa kojima se može suočiti svet u budućnosti.
Gosti Otvorenog studija bili su advokat Branko Pavlović, stručnjak za izborne kampanje Milan Stevanović Piksel i Vladimir Kljajić politikolog, govorili su o svim najvažnijim svetskim temama.
Groznica misterioznih putovanja je polako ali sigurno zahvatila i mlade u Srbiji, posebno pred proslavu Nove godine, tako da je sve više njih zainteresovano za put do destinacije čije će ime saznati nek takon što se ukrcaju u autobus!
Trend estetskih intervencija, zarad lepšeg izgleda, ne jenjava u Srbiji, što je dovelo do pojave mnogih izmišljenih hirurga u ovom polju medicine. Stručnjaci upozoravaju da rad laika može dovesti do ozbiljnih komplikacija i trajnih deformiteta.
GHB poznatija kao "droga za silovanje" postala je goruća tema u medijima nakon vesti da je pripadnik Žandarmerije uhapšen zbog sumnje da ju je prodavao. Mnogo se pitaju koliko je opasna, koliko je zastupljena kod nas, ali i kakvo dejstvo proizvodi kod ljudi.
Pripadnik Žandarmerije M.M. koji uhapšen zbog sumnje da je dilovao narkotike, nažalost, nije jedini pripadnik MUP-a koji je učestvovao u lancu prodaje droge.
Dva masakra 3. i 4. maja prošle godine, potresaju javnost i posle godinu i po dana. Jedan ubica je osuđen, drugi prema našem Krivičnom zakonu ne može biti osuđen jer je maloletan, ali će njegovi roditelji odgovarati za stravičan zločin koji je počinio. O tome šta spaja dvojicu ubica, govorila je psiholog Snežana Repac.
Nikola Stanković Pivce ubijen je rano jutros u svojoj kući u Kaluđerici, dok je spavao sa svojom trudnom verenicom, koja je u ovom kobnom napadu ranjena.
Fudbaleri Atletiko Madrida ostvarili su pobedu protiv Barselone rezultatom 2:1 u 19. kolu La Lige, zahvaljujući golu Aleksandera Serlota u šestom minutu nadoknade.
Ukrajinski bokser Aleksandar Usik odbranio je titulu svetskog šampiona u teškoj kategoriji i zaradio 114 miliona dolara, a odlično je prošao i poraženi Tajson Fjuri.
Na današnji dan pre 22 godine, fudbalski svet Srbije bio je zavijen u crno. Tragičnu vest o smrti Jovana Cunea Gojkovića, nekadašnjeg veznog fudbalera Crvene zvezde, primili su s tugom navijači i ljubitelji fudbala širom zemlje.
Glumica Paulina Manov koja je u filmu "Toma" igrala ulogu Ljiljane, jednom prilikom je otkrila da je uspela da smrša čak 30 kilograma nakon što se prvi put porodila, a objasnila je i kako joj je to pošlo za rukom.
Pre šest godina, 54-godišnja Jara Tiba nestala je dok je okopavala svoju baštu na ostrvu Muna u Indoneziji i doživela jezivu sudbinu, da je proguta piton.
Venera, planeta ljubavi, nalazi se u Vodoliji, koja glasa za slobodne odnose i prijateljstvo. Upravo zbog toga mnogi emotivni odnosi rodiće se iz prijateljstva pred Novu 2025. godinu.
Novogodišnja jelka je glavna dekoracija tokom praznika. Ona ulepšava dom i sija posebnim sjajem, a ako vas muči dosadno opadanje iglica koje stvara nered u kući, otkrivamo vam sjajan i efikasan trik.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.