Berlin će deportovati ruske dezertere! Hiljade protivnika Putina pobeglo u Nemačku, ali azil nisu dobili!
Podeli vest
Nemačka sve više deportuje ruske državljane u domovinu, iako nema direktnih letova između dve zemlje. Broj deportacija bi mogao da nastavi da raste, ako sudovi i vlasti ovu odluku Visokog administrativnog suda Berlin-Brandenburg (predmet broj OVG 12 B 17/23) budu smatrali presedanom.
Sud je zaključio da mladi ruski vojnici, pozvani na redovno služenje vojnog roka, praktično ne rizikuju da budu poslati u rat u Ukrajini. Prema sudu, oni se koriste samo za zaštitu granice duž granice sa Ukrajinom i na Krimu. Shodno tome, nema razloga da ruski muškarci dobiju azil u Nemačkoj, jer samo pozivanje na vojnu službu ne predstavlja osnov za azil.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus smatra da je moguće da Donald Tramp koji je pobedio na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama može da se dogovori sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o Ukrajini, dok nemački političar istovremeno i strahuje od toga, piše nemački list „Zidojče cajtung“.
Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je da će uskoro doći pravo vreme za telefonski razgovor sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.
11.11.2024
07:10
Presuda je izrečena krajem avgusta, ali su mediji tek sada saznali za ovu informaciju. Istraga o ovom slučaju zajednički je projekat Dojče velea i portala tagesschau.de.
Kako je sve počelo
Ono što je počelo kao pojedinačna žalba protiv deportacije u Rusiju završilo se presudom koja bi mogla imati dalekosežne posledice. Ovo bi moglo poremetiti planove stotina ruskih dezertera da dobiju azil u Nemačkoj. Konkretan slučaj se nije odnosio na klasičnog dezertera ili odbijanje službe. Podnosilac žalbe je bio 22-godišnji ruski državljanin čečenskog porekla.
Biznismen i bivši vlasnik najvećeg fajl-šering sajta Megaupload, Kim Dotkom, ocenio je na društvenoj mreži X da su izveštaji medija o odbijanju Nemačke da isporuči tešku vojnu tehniku Ukrajini ozbiljan udarac za Kijev.
Potrebno je obnoviti diplomatske kanale i započeti pregovore s Rusijom, navodi se u članku grupe autora objavljenom u nemačkom listu Frankfurter Rundschau.
19.10.2024
11:44
Mladić je u Nemačku došao sa deset godina, ali njegova porodica nije dobila azil, već je samo tolerisana. Postao je kriminalac i policija ga je ubrzo smatrala osobom koja često krši zakon. Osuđen je na dve godine i devet meseci zatvora. Čak je i napao jednog zatvorenika u zatvoru, za šta je dodatno kažnjen. U proleće 2023. godine imigracione vlasti su ga obavestile da mora da napusti zemlju.
Međutim, Čečen je uložio žalbu. Jedan od ključnih argumenata u njegovoj žalbi bio je strah da će po povratku u Rusiju biti regrutovan u vojsku i poslat u rat u Ukrajinu.
Sud je odbio žalbu. Presuda ima 16 stranica. Odeljak o regrutovanju u Rusiji zasnovan je na desetinama izvora, uključujući izveštaje vladinih i nevladinih organizacija, i publikacije u evropskim i ruskim medijima. Analizira se ruski sistem regrutacije u oružane snage i rizici slanja regruta na front.
Sudije su zaključile da dužnici imaju minimalan rizik da budu poslati u Ukrajinu. Jedini izuzetak su takozvani "dobrovoljački bataljoni" iz Čečenije, ali je sud naveo da je deportovani podnosilac predstavke slobodan da se nastani gde god želi u Rusiji.
Dalekosežne posledice
Ova odluka ima karakter presedana, smatra advokat Mersad Smajić, koji zastupa čečenskog podnosioca žalbe. Jer obrazloženje suda ide dalje od konkretnog slučaja. U sličnom slučaju, Upravni sud Halea u nemačkoj pokrajini Saksonija-Anhalt je već „u potpunosti uzeo u obzir presudu Visokog upravnog suda Berlin-Brandenburg", tvrdi advokat.
To potvrđuje i Rudi Fridrih, direktor udruženja „Veza" iz Ofenbaha u nemačkoj pokrajini Hesen, koje podržava odbijanje vojnog roka: „Visoki upravni sud daje pravno tumačenje koje drugi sudovi moraju da poštuju.
Odluka je izazvala oštre kritike Robina Vagena, vladinog koordinatora za saradnju sa zemljama Južnog Kavkaza, Republikom Moldavijom i Centralnom Azijom: „Postoji bezbroj dokaza o slanju loše obučenih regruta u Putinov ilegalni rat. Postoje i izveštaji ruskih vojnika koje komandanti primoravaju uz pretnje smrću ili mučenjem da se bore protiv Ukrajine".
Ruski aktivisti za ljudska prava tvrde da ovo nije prva takva odluka nemačkog suda, jer se često dešava da se sudske odluke zasnivaju na zastarelim ili netačnim informacijama. Artjom Kliga, advokat iz nevladine organizacije „Pokret prigovarača savesti na služenje vojnog roka", kaže da takvih slučajeva ima desetak.
Pretpostavka da se ruski vojni obveznici ne šalju u rat zastarela je od invazije Ukrajine na Kursk u avgustu 2024. Od tada su mladi regruti iz drugih ruskih regiona poslati u to područje da se bore protiv ukrajinskih snaga.
„Ne bih rekao da nemački sudovi zauzimaju stavove ruske vlade. To tumačim kao nespremnost da se uzmu u obzir informacije aktivista za ljudska prava i Ujedinjenih nacija. Lakše je citirati ruske državne medije koji tvrde da nema mobilizacije. ", kaže Kliga.
Sve veći broj deportacija u Rusiju
Nemačka je u prvih osam meseci 2024. deportovala 32 ruska državljana, što je četiri puta više nego u celoj 2023. godini. Prema statistikama koje objavljuju tagesschau.de i Deutsche Velle, Rusi se deportuju preko trećih zemalja. Policijski službenici prate deportovane do odredišta transfera, gde ih predaju obezbeđenju avio-kompanije. U dokumentima ministarstva nisu navedeni konkretni aerodromi preko kojih se vrši deportacija u Rusiju, ali se pretpostavlja da su to Beograd ili Istanbul, gde su dostupni transfer letovi pojedinih avio-kompanija.
Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. do avgusta 2024. godine, 5.831 ruski muškarac starosti između 18 i 45 godina zatražio je azil u Nemačkoj. Samo njih 57 dobilo je azil, dok je dodatnih 154 dobilo status privremenog boravka.
Skoro polovina zahteva je ili povučena ili odbijena iz formalnih razloga, uključujući nepoštovanje Dablinskog sporazuma, koji zahteva da se zahtevi za azil podnose u prvoj zemlji EU u koju izbeglica uđe.
Rusija je uspela da ostvari ekonomski rast uprkos velikom sankcionom pritisku, izjavio je nemački stručnjak Aleksandar Libman u intervjuu za nemačko izdanje Fokus.Online.
Nemačka je danas uputila novi paket vojne pomoći Ukrajini, a istovremeno je najavila i da će joj uskoro poslati navođene rakete AIM-9L za avione F-16, kao i nekoliko hiljada dronova.
Šef nemačke spoljne obaveštajne službe (BND) Bruno Kal izjavio je danas da će ruske oružane snage verovatno biti u poziciji, kadrovski i materijalno, da pokrenu napad na NATO najkasnije do kraja ove decenije.
Nemačka ne namerava da više šalje tešku vojnu opremu Ukrajini, osim one koja je već najavljena, preneo je nemački Bild citirajući dokumente ministarstva odbrane.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus smatra da je moguće da Donald Tramp koji je pobedio na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama može da se dogovori sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o Ukrajini, dok nemački političar istovremeno i strahuje od toga, piše nemački list „Zidojče cajtung“.
Biznismen i bivši vlasnik najvećeg fajl-šering sajta Megaupload, Kim Dotkom, ocenio je na društvenoj mreži X da su izveštaji medija o odbijanju Nemačke da isporuči tešku vojnu tehniku Ukrajini ozbiljan udarac za Kijev.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus smatra da je moguće da Donald Tramp koji je pobedio na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama može da se dogovori sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o Ukrajini, dok nemački političar istovremeno i strahuje od toga, piše nemački list „Zidojče cajtung“.
Ukrajinski agenti su na Krimu razneli automobil u kojem se nalazio kapetan 1. klase ruske Crnomorske flote Valerij Trankovski, javljaju kijevski mediji, a Kijev post je objavio i snimke uništenog vozila.
Miliјarder Ilon Mask i biznismen Vivek Ramasvami predvodiće novi Departman za državnu efikasnost (DOGE), navodi se u izjavi Donalda Trampa, koji je pobedio na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama.
Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković izjavio je da je večeras tzv. kosovska policija na Jarinju privela direktora Osnovne škole iz Gojbulje ocenivši da je time premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti krenuo u obračun sa srpskim školama.
Lažni ekolog Aleksandar Jovanović Ćuta ozvaničio kraj jedinistva takozvane opozicije, koja lešinari na svakoj tragediji i kao da jedva čeka da udari na Srbiju i predsednika Aleksandra Vučića.
Potpredsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vulin oglasio se povodom obraćanja Tonina Picule na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta u Briselu u kome je između ostalog nasilne proteste opozicije posle nesreće u Novom Sadu okarakterisao kao proteste koje su organizovali građani zahtevajući pravdu i odgovornost.
Biljana Vratonjić, majka reporterke Informer televizije Dragane Ćendić (30) pozvala je danas državne organe i tužilaštvo da reaguje i zaustavi medijsku satanizaciju i progon njene kćerke.
Prve zadatke dolazeće administracije Donalda Trampa po pitanju Ukrajine i Bliskog istoka, komentarisali su gosti Info dana, Nikola Perišić iz Centra za društvena istraživanja i analitičar Nikola Seneši.
Aktuelno stanje na Bliskom istoku i potencijalne pregovore Rusije i SAD o miru u Ukrajini tokom administracije Donalda Trampa, komentarisali su gosti Info jutra, piloti Boriša Mandić i Stevan Ignjatović i diplomata Branko Branković.
Domovi za stare opasni su po život, napominju sagovornici Informer televizije nakon što su dve ženske osobe stradale u požaru koji je pre tri dana izbio u nelegalnom domu za stare u Vojki.
Gosti Info jutra bili su Nikola Vučen iz Srpske napredne stranke, Nikola Belić, novinar Politike i Luka Stajić iz Centra za društvenu stabilnost koji su govorili o propalim protestu opozicije, tome da je tajkun Dragan Đilas prizivao nove nadstrešnice, ali i kako je Bora Novaković postao govornik na prostetu.
Nemanja Zurovac (27), koji je označen kao pripadnik ''kavačkog klana'', ranjen je večeras u Kotoru, a policija utvrđuje kako je zadobio prostrelnu ranu šake.
Dejanu Eriću (40) ukinut je pritvor i prvostepena presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici, kojom je bio osuđen na 20 godina zatvora zbog ubistva braće Predraga (43) i Stanislava Jeličića (37) iz Futoga. Odluku je doneo Apelacioni sud u Novom Sadu.
Za samo 2.500 dinarapo osobi može se naći odličan smeštaj u Ovčar Banji, jednoj od najlepših srpskih banja. Udaljena svega 160 km od glavnog grada, Ovčar Banja nudi prelepe kuće za iznajmljivanje u šumovitom predelu Ovčarsko-Kablarske klisure koja je pod zaštitom države.
Savetnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja, Milan Ilić, danas je izneo da svake godine u Srbiji pogine oko 500 ljudi u saobraćajnim nesrećama, kao i da je to razlog za nezadovoljstvo.
Prema informacijama dobijenim iz Uprave granične policije Republike Srbije, na putničkim terminalima graničnih prelaza nema zadržavanja, dok teretna vozila čekaju satima.
Bratislav Gašić, ministar odbrane, danas je oficirima Vojske Srbije uručio ukaze predsednika Republike i vrhovnog komandanta Vojske Srbije Aleksandra Vučića o unapređenjima i postavljenjima na nove dužnosti.
Dramatična vest stiže iz Beogradske arene. Kako Informer nezvanično saznaje posle košarkaške utakmice Partizan - Barselona jednog navijača su reanimirali.
Posle maestralnog izdanja u Monte Karlu, došle su i loše vesti za Crvenu zvezdu pred utakmicu 10. kola Evrolige protiv Asvela u Lionu. Naime, Nemanja Nedović neće igrati zbog povrede, dok je iz istog razloga i Miloš Teodosić pod znakom pitanja.
Nemački teniser Aleksander Zverev savladao je danas Norvežanina Kaspera Ruda rezultatom 2:0 (7:6, 6:3) za sat i 28 minuta u meču drugog kola grupe "Džon Njukomb" završnog mastersa godine.
Danas je u Nacionalnoj fondaciji za igru u Beogradu održana konferencija za novinare na kojoj je najavljen početak projekta Karavan igre - Reborn u šest gradova.
Mirko Babić umro je 12. novembra 2020. godine, a mnogi nisu primetili da je glumac koji tumači čuveni lik Dragojla na početku karijere ostvario ulogu u još jednoj veoma popularnoj televizijskoj seriji, koju svi i danas rado gledaju.
Zvezda serije "Tračare", glumica Šanel Maja Benks misteriozno je nestala u Los Anđelesu, a njena porodica tvrdi da njen muž neće sarađivati sa policijom.
Ako želite da dočekate Novu godinu u nekoj od evropskih prestonica, ali bez velikih troškova, Atina, Beč i Budimpešta su idealan izbor. Svaka od ovih destinacija nudi nezaboravno praznično iskustvo, jedinstvenu atmosferu i povoljne aranžmane koji će vam omogućiti savršen početak 2025. godine.
Afričke ljubičice su popularne biljke koje, iako na prvi pogled deluju krhko i osetljivo, zapravo vrlo dobro podnose hladnije uslove, čak i tokom zime. Da bi ljubičice bile zdrave i lepe, važno je obratiti pažnju na nekoliko ključnih faktora.
Zimska odeća koja je trenutno u trendu postala je must-have za mnoge žene, ali šta ako vam neki od tih komada ne odgovaraju? Otkrivamo koji to komadi nisu idealni za sve i kako ih možete zameniti, a da i dalje budete u trendu.
U svetu tehnologije, napravljen je novi korak ka revolucionarnim ekranima. Južnokorejska kompanija predstavila je prvi rastegljivi ekran na svetu koji može da se proširi do čak 50%.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.