Berlin će deportovati ruske dezertere! Hiljade protivnika Putina pobeglo u Nemačku, ali azil nisu dobili!

Nemačka sve više deportuje ruske državljane u domovinu, iako nema direktnih letova između dve zemlje. Broj deportacija bi mogao da nastavi da raste, ako sudovi i vlasti ovu odluku Visokog administrativnog suda Berlin-Brandenburg (predmet broj OVG 12 B 17/23) budu smatrali presedanom.

Sud je zaključio da mladi ruski vojnici, pozvani na redovno služenje vojnog roka, praktično ne rizikuju da budu poslati u rat u Ukrajini. Prema sudu, oni se koriste samo za zaštitu granice duž granice sa Ukrajinom i na Krimu. Shodno tome, nema razloga da ruski muškarci dobiju azil u Nemačkoj, jer samo pozivanje na vojnu službu ne predstavlja osnov za azil.

Presuda je izrečena krajem avgusta, ali su mediji tek sada saznali za ovu informaciju. Istraga o ovom slučaju zajednički je projekat Dojče velea i portala tagesschau.de.

Kako je sve počelo

Ono što je počelo kao pojedinačna žalba protiv deportacije u Rusiju završilo se presudom koja bi mogla imati dalekosežne posledice. Ovo bi moglo poremetiti planove stotina ruskih dezertera da dobiju azil u Nemačkoj. Konkretan slučaj se nije odnosio na klasičnog dezertera ili odbijanje službe. Podnosilac žalbe je bio 22-godišnji ruski državljanin čečenskog porekla.

Mladić je u Nemačku došao sa deset godina, ali njegova porodica nije dobila azil, već je samo tolerisana. Postao je kriminalac i policija ga je ubrzo smatrala osobom koja često krši zakon. Osuđen je na dve godine i devet meseci zatvora. Čak je i napao jednog zatvorenika u zatvoru, za šta je dodatno kažnjen. U proleće 2023. godine imigracione vlasti su ga obavestile da mora da napusti zemlju.

Međutim, Čečen je uložio žalbu. Jedan od ključnih argumenata u njegovoj žalbi bio je strah da će po povratku u Rusiju biti regrutovan u vojsku i poslat u rat u Ukrajinu.

Sud je odbio žalbu. Presuda ima 16 stranica. Odeljak o regrutovanju u Rusiji zasnovan je na desetinama izvora, uključujući izveštaje vladinih i nevladinih organizacija, i publikacije u evropskim i ruskim medijima. Analizira se ruski sistem regrutacije u oružane snage i rizici slanja regruta na front.

Foto: EPA

Sudije su zaključile da dužnici imaju minimalan rizik da budu poslati u Ukrajinu. Jedini izuzetak su takozvani "dobrovoljački bataljoni" iz Čečenije, ali je sud naveo da je deportovani podnosilac predstavke slobodan da se nastani gde god želi u Rusiji.

Dalekosežne posledice

Ova odluka ima karakter presedana, smatra advokat Mersad Smajić, koji zastupa čečenskog podnosioca žalbe. Jer obrazloženje suda ide dalje od konkretnog slučaja. U sličnom slučaju, Upravni sud Halea u nemačkoj pokrajini Saksonija-Anhalt je već „u potpunosti uzeo u obzir presudu Visokog upravnog suda Berlin-Brandenburg", tvrdi advokat.

To potvrđuje i Rudi Fridrih, direktor udruženja „Veza" iz Ofenbaha u nemačkoj pokrajini Hesen, koje podržava odbijanje vojnog roka: „Visoki upravni sud daje pravno tumačenje koje drugi sudovi moraju da poštuju.

Odluka je izazvala oštre kritike Robina Vagena, vladinog koordinatora za saradnju sa zemljama Južnog Kavkaza, Republikom Moldavijom i Centralnom Azijom: „Postoji bezbroj dokaza o slanju loše obučenih regruta u Putinov ilegalni rat. Postoje i izveštaji ruskih vojnika koje komandanti primoravaju uz pretnje smrću ili mučenjem da se bore protiv Ukrajine".

Ruski aktivisti za ljudska prava tvrde da ovo nije prva takva odluka nemačkog suda, jer se često dešava da se sudske odluke zasnivaju na zastarelim ili netačnim informacijama. Artjom Kliga, advokat iz nevladine organizacije „Pokret prigovarača savesti na služenje vojnog roka", kaže da takvih slučajeva ima desetak.

Pretpostavka da se ruski vojni obveznici ne šalju u rat zastarela je od invazije Ukrajine na Kursk u avgustu 2024. Od tada su mladi regruti iz drugih ruskih regiona poslati u to područje da se bore protiv ukrajinskih snaga.

„Ne bih rekao da nemački sudovi zauzimaju stavove ruske vlade. To tumačim kao nespremnost da se uzmu u obzir informacije aktivista za ljudska prava i Ujedinjenih nacija. Lakše je citirati ruske državne medije koji tvrde da nema mobilizacije. ", kaže Kliga.

Sve veći broj deportacija u Rusiju

Nemačka je u prvih osam meseci 2024. deportovala 32 ruska državljana, što je četiri puta više nego u celoj 2023. godini. Prema statistikama koje objavljuju tagesschau.de i Deutsche Velle, Rusi se deportuju preko trećih zemalja. Policijski službenici prate deportovane do odredišta transfera, gde ih predaju obezbeđenju avio-kompanije. U dokumentima ministarstva nisu navedeni konkretni aerodromi preko kojih se vrši deportacija u Rusiju, ali se pretpostavlja da su to Beograd ili Istanbul, gde su dostupni transfer letovi pojedinih avio-kompanija.

Foto: Shutterstock

Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. do avgusta 2024. godine, 5.831 ruski muškarac starosti između 18 i 45 godina zatražio je azil u Nemačkoj. Samo njih 57 dobilo je azil, dok je dodatnih 154 dobilo status privremenog boravka.

Skoro polovina zahteva je ili povučena ili odbijena iz formalnih razloga, uključujući nepoštovanje Dablinskog sporazuma, koji zahteva da se zahtevi za azil podnose u prvoj zemlji EU u koju izbeglica uđe.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.