(VIDEO) VUČIĆ NA OTKRIVANJU BISTE JEVGENIJA PRIMAKOVA: Oca moderne ruske diplomatije pamtićemo i po svemu što je uradio za Srbiju

Bista bivšeg ruskog premijera i ministra spoljnih poslova Jevgenija Primakova (1929-2015), koji se u Srbiji pamti po "zaokretu iznad Atlantika" i otkazivanju posete SAD-u zbog početka NATO bombardovanja SR Jugoslavije, otkrivena je danas u Ruskom domu u Beogradu povodom obeležavanja 90 godina od rođenja tog ruskog i sovjetskog državnika

Bistu su otkrili Irina Primakova, udovica bivšeg ruskog premijera, i autor umetničkog dela, ruski vajar Andrej Tirtišnikov, član ruske Akademije umetnosti.

Svečanosti su prisustvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ministar odbrane Aleksandar Vulin, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko, bivši predsednik Vlade Rusije i bliski prijatelj Primakova Sergej Stepašin, direktorka Ruskog centra za nauku i kulturu - Ruski dom, Eleonora Mitrofanova.

- Danas kada Ruska Federacija slavi Dan narodnog jedinstva, širom naše drage Rusije, proslavlja se i 90 godina od rođenja oca moderne ruske diplomatije, velikog državnika, koji je dalekovidnom politikom trajno upisao svoje ime ne samo u rusku, već svetsku istoriju. Iza sebe ostavio je neizbrisiv trag - rekao je Vučić.

Primakov će, rekao je Vučić, ostati upamćen po svojoj neiscrpnoj snazi, večnoj ljubavi prema otadžbini Rusiji.

Podsetio je i na čuveni demarš 1999. godine, nakon što je Primakov saznao za početak bombardovanja SRJ, sverenu zemlju, poznat kao „zaokret iznad Atlantika“, koji je za Srbiju, kaže Vučić, značio mnogo.

- Iako nismo tada spašeni, vidimo danas koliko je to bilo dalekovido. Taj korak je značio potpuni zaokret u spoljnoj politici Rusije, čiji priorititi imaju praktičnu primenu u aktivnosti današnje generacije ruskih političara - objasnio je on.

Foto: Tanjug/Printscreen

Vučić je istakao da je Primakov branio nacionalne interese u trenutku kada su postojale mimnimalne šanse.

- Snaga Rusije tada i danas nije za poređenje. Ipak i u takvim uslovima radio je sve što je mogao da zaštiti Rusiju i bio je siguran u njen povratak na svetsku scenu - dodao je on.

Vučić je rekao da se Primakov dostojno borio za interese svoje zemlje, da smo i mi u Srbiji to osetili, kao i da je on osvedočeni prijatelj koji je bio uz naš narod u najtežim trenucima.

Predsednik Srbije je izarazio očekivanje da će njegovo delo biti putokaz za buduća pokolenja.

Vučić je napomenuo da je uvek najteže postići da vas ceni i poštuje sopstveni narod, odnosno u svojoj kući, ali i u nekoj dalekoj zemlji.

- Iskreno cenimo šta je Primakov uradio za Rusiju, ali i šta je uradio za Srbiju - naglasio je Vučić i dodao da je Primakov pomogao Srbiji u borbi za slobodu i da budemo svoj na svome.

Poručio je da ga zbog toga srpski narod nikada neće zaboraviti.

Vučić je rekao da kod nas postoji izreka da čovek može da umre dva puta, kada prestane da diše i kada ga ljudi zaborave i poručio da Srbi nikada neće zaboraviti Primakova i da će za nas večno biti živ.

 

Primakova srpska javnost pamti po tome što je okrenuo avion i otkazao posetu Vašingtonu 24. marta 1999.godine kada je čuo da je NATO počeo bombardovanje SR Jugoslavije.

Kada je 2011.godine u Beogradu predstavljajao svoju knjigu "Svet bez Rusije" Primakov je rekao da je "radostan što je ovde, jer voli Srbe" i naglasio da je Rusija nikada neće priznati nezavisnost Kosova.

- Na Kosovu je stvorena situacija ćorsokaka. Moram da kažem da sam kao ministar spoljnih poslova Rusije bio član Kontakt grupe i moram da podvučem da nikada ni u jednom dokumentu nije pomenuto da Kosovo može postati samostalno - rekao je tada bivši ruski premijer.

Primakov je rođen 1929. u Kijevu odakle se njegova porodica preselila u Tbilisi (Gruzija) gde je proveo detinjstvo.

Diplomirao je orijentalistiku na Moskovskom državnom univerzitetu, a doktorirao iz oblasti ekonomskih naka.

Karijeru je započeo kao novinar, a radio je kao dopisnik u vreme arapsko-izraelskog sukoba na Bliskom istoku, šezdesetih i sedamdesetih godina veka.

Imao je i bogatu naučnu karijeru, a u njegovoj biografiji zabeleženo je da je bio član Predsedništva Ruske akademije nauka, član Predsedničkog saveta Ruske Federacije za nauku i obrazovanje, čan Naučnog saveta eksperata...

Foto: Tanjug/Printscreen

Krajem osamdesetih godina aktivno se uključio u politiku da bi 1990. i 1991.godine bio u predsedničkom savetu Mihaila Gorbačova.

Posle formiranja Ruske Federacije, Primakov je bio direktor spoljne obaveštajne službe SVR, od 1991. do januara 1996.godine, posle čega stupa na dužnost šefa ruske diplomatije i stiče reputaciju čvrstog i pragmatičnog borca za ruske interese.

Sa generalnim sekretarom NATO-a Havijerom Solanom u maju 1997.godine u Parizu je potpisao osnivački akt o međusobnim odnosima, saradnji i bezbednosti Rusije i NATO-a, koji je trebalo da otvori novu eru u odnosima Moskve i tog saveza.

U septembru 1998. godine postaje premijer i na čelu ruske vlade ostaje do maja 1999. godine.

Na predsedničkim izborima u Rusiji 2000. godine, na kojima se birao naslednik Borisa Jeljcina, bio je glavni protivkandidat Vladimiru Putinu, ali je dva meseca pre održavanja izbora objavio da se povlači iz predsedničke trke ustupivši tako Putinu funkciju u Kremlju.

Posle toga, Primakov je postao jedan od važnih saradnika i savetnika Putina koji mu je 2014.godine dodelio državno priznanje.

U novembru 2004. godine, Primakov je svedočio pred Haškim tribunalom kao svedok odbrane Slobodana Miloševića.

Povodom obeležavanja 90.godišnjice rođenja Primakova, u Moskvi je 29.oktobra otkrivena njegova bista pored zgrade Ministarstva inostranih poslova.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Lane

pre 5 godina

Velika zahvalnost !

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari