Specijalni predstavnik EU Mirolslav Lajčak kako se očekuje do kraja meseca bi trebalo da usaglasi okvir dijaloga, principe, teme pregovora o normalizaciji odnosa dve strane,sa ciljem postizanja konačnog rešenje koje će kako se ocenjuje zavisiti u velikoj meri od Nemačke
Šta se sve može očekivati u narednom periodu koji predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio kao "teških šest meseci do godinu dana teške borbe" za interese sprskog naroda na KiM, a što se podudara sa nemačkim predsedavanjem EU od 1. jula ove godine, treba posmatrati u skladu sa javnom tajnom da bez "zelenog svetla" iz Berlina ni jedno pitanje u okvirima svih evropskih politika ne može biti rešeno, uključujući i pitanje odnosa Beograda i Prištine.
Tako, iako u Briselu naglašavaju da Beograd i Priština treba da se dogovore o čemu će biti reci za stolom u Briselu, Lajčak je već isključio mogućnost razgovora o granici, što se u diplomatski krugovima, tumači kao logično, s obzirom na to da se na Lajčaka gleda kao na osobu "blisku Berlinu" i nemačkom stavu o rešenju u "kosovskog čvora"
Evropske diplomate skreću pažnju da "niti jedno rešenje neće biti moguće bez konzenzusa Berlina, Pariza i Vašingtona", ali poslednja dešavanja ukazuju na vidljiv razlaz politika Berlina i Vašingtona i to ne samo kada je Kosovo u pitanju već i u mnogim globalno strateškim oblastima.
Zategnuti odnosi na liniji Merkel Tramp, ali i Tramp Brisel, najvidljiviji su u stavu dosadašnjeg američkog ambasadora u Nemačkoj Ričarda Grenela, koga su nemački politički krugovi otvoreno kritikovali i optuživali, za "agresivan i gotovo neprijateljski stav prema nemačkoj vladi, ali i zvaničnom Briselu.
Iz nemačkog Budnestaga Grenela su, i pre nego sto je preuzeo da se u ime predsednika Trampa bavi pitanjem Kosova i reši ga, kako se tumači, po svaku cenu (pa i cenu promene granica), nazivali "personom non grata" i "potpunim diplomatskim promašajem".
EU je na svoj prepoznatljiv "diplomstki način" ulogu Grenala i SAD u rešavanju kosovskog pitanja ocenjivala kao "pomoć partnera", ali i sve glasnije stavljala do znaja da je "u rukama EU da vodi dijalog Beograda i Prištine" jer se traži "evropsko rešenje za evropski problem".
Šefovi diplomatije Nemačke i Francuske Hajko Mas i Zan Iv Le Drijan nedavno zajednički uputili Beogradu i Prištini sa porukom da se dijalog mora nastaviti "pod vođstvom EU" uz naglasak da je u pitanju "stabilnost i bezbednost celog regiona i EU., a ovih dana predsednik Francuske Emanuel Makron piše novom kosovskom premijeru Avdulahu Hotiju da je spreman da organizuje samita u Parizu na temu kosovskog dijaloga, kao nastavak berlinskog samita lidera iz aprila 2019. godine.
Ali zajednička inicijativa Nemačke i Francuske na pokretanju i vraćanju dijaloga Beograda i Prištine u ruke Evrope "gde pripada geografski, interesno i po mandatu UN" ne znaci i da Pariz bezrezervno podržava i poziciju Berlina o konačnom rešenju dijaloga.
Diplomatski izvori u Briselu navode da Francuska nije bila među grupom zemalja koje su na sastanku sa specijalnim predstavnikom Miroslavom Lajčkom stala iza ideje o "nepomerljivosti granica po svaku cenu".
"Francuska želi da podrži nastavak dijaloga, ali se ne izjašnjava konkretno o konačnom rešenju", navode izvori sa sastanka ambasadora EU i specijalnog predstavnika.
Iz Berlina čiji je početni plan predsedavanja EU bio je da se fokus stavi na spoljnopolitičko pitanje Zapadnog Balkana, sada poručuju da je cilj Nemačke socijalno ekonomska obnove EU i podizanje Uniju iz najveće krize od njenog postanka i da će "sve drugo podrediti spasavanju jedinstva EU"
Ali u krugova bliskim Briselskom dijalogu složni su u oceni da Nemačka, kako navode, ima kapciteta da održi fokus i jos važnije obzbedi političku podršku za finalizaciji dijaloga o sveobuvatnijoj normalizaciji odnosa Beograd i Prištine u mesecima koji slede, uz. ocenu da dugoročni kontinuitet nemačke politike i interesa prema Zapadnom Balkanu nije podložan "potresima i promenama".
Foto: Tanjug/Beta/Reuters/Fotoilustracija
Izvorni okvir i ciljevi dijaloga Beograda i Prištine postavljeni jos 2011. godine kada je nemačka kancelarka Angela Merkel u razgovoru sa tadašnjim predsednikom Srbije Borisom Tadićem postavila četiri kriteriuma koji definisu okvir i budući ishod dijaloga.
Time je po prvi put članstvo Srbije u EU uslovljeno prihvatanjem nezavisnosti Kosova i transformacijom odnosa Srbije i Kosova u bilateralne.
Nešto pre posete Merkelove Beogradu, tadašnji sef nemačke diplomatije Gido Vestervele poručio je da "Nemačka neće pregovarati o teritorijalnom integritetu država regiona" i time nagovestio da podela Kosova ne može biti tema.
Nemačka kao nesumljivo najvažnija država članica EU kada je proširenje i Zapadni Balkana u pitanju nikada nije menjala svoj stav o kosovskom pitanju.
Rasprava u Bundestagu o produženju mandata nemačkim vojnicima Kfor-a pretvorila se u kritiku Angele Merkel i tvrdog stava da nema promena granica. Opozicija podseća da je Nemačka učestvovala u ratu na Kosovu, a da Kfor čine iste snage koje su nekada ratovale u korist Prištine na strani OVK. Sprema li se veliki zaokret Nemačke po pitanju Kosova
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Rasprava u Bundestagu o produženju mandata nemačkim vojnicima Kfor-a pretvorila se u kritiku Angele Merkel i tvrdog stava da nema promena granica. Opozicija podseća da je Nemačka učestvovala u ratu na Kosovu, a da Kfor čine iste snage koje su nekada ratovale u korist Prištine na strani OVK. Sprema li se veliki zaokret Nemačke po pitanju Kosova
Dragan J. Vučićević danas je tokom vanrednog uključenja u program naše televizije otkrio šokantne informacije o premijeru Crne Gore Milojku Spajiću koji je samo nekoliko sati ranije na najsramniji način udario na Srbiju, ali i na glavnog urednika Informera.
Jedan od lidera Srba u Crnoj Gori Milan Knežević uključio se hitno u Kolegijum na Informer televiziji i upozorio da svi novinari i urednici Informera mogu završiti na crnoj listi Crne Gore i Milojka Spajića.
Ministarstvo zaštite životne sredine i kompanija EKSPO 2027 potpisali su Memorandum o razumevanju kojim je uspostavljen okvir za zajedničku pripremu i realizaciju obeležavanja Svetskog dana zaštite životne sredine 2027. godine, u okviru programa specijalizovane izložbe Ekspo 2027 Beograd.
Pripadnici policije u Surčinu ekspresno su rasvetlili sramotnu krađu dobrovoljnih priloga namenjenih deci sa posebnim potrebama i lisice na ruke stavili A. O. (27), osumnjičenom za ovo bezobzirno krivično delo.
Fatlind B. (26) izgubio je život u stravičnoj nesreći koja se dogodila u planinskom području u selu Delovce kod Suve Reke, kada ga je tokom nevremena pogodio grom.
U Ulici Salvadora Aljendea na Karaburmi danas se dogodila saobraćajna nezgoda u kojoj je povređen maloletnik, nakon što je na njega naleteo automobil marke "reno".
Posle zastoja projekta FCAS, zajedničkog francusko-nemačko-španskog lovca šeste generacije, Berlin gura sopstveni digitalni borbeni sistem - mozak rata.
Kultno ostvarenje "Ko to tamo peva" krije brojne anegdote sa snimanja, a jedna do sada neispričana, otkriva kakav je nepopravljivi šaljivdžija bio legendarni glumac Dragan Nikolić.
Glumac Predrag Miki Manojlović kaže da je odbio da glumi u filmu koji je producirao Stiven Spilberg jer je nije želeo da bude deo projekta koji ljude sa ovih prostora predstavlja u negativnom svetlu.
Vreme koje je muškarcima potrebno da ponovo postignu erekciju posle orgazma prvenstveno zavisi od starosti, ali i od opšteg fizičkog i psihičkog stanja, objašnjavaju stručnjaci.
Visoke temperature i velika vlažnost vazduha otežavaju podnošenje letnjih dana. Organizam se tada teže hladi, više se znojimo i brže umaramo, ali uz nekoliko jednostavnih trikova možete lakše preživeti sparinu i rashladiti i sebe i svoj dom.
Japanska kompanija Soni saopštila je da će od januara 2028. godine prestati da proizvodi fizičke diskove za sve nove video-igre za konzole Plejstejšen, čime će buduća izdanja biti dostupna isključivo u digitalnom formatu.
Iako se mnogi parovi nadaju prilici da letnji odmor provedu zajedno, ponovo se povežu i poprave svoj brak, za mnoge problematične odnose ovaj period bi mogao da bude kraj, navode stručnjaci.
Na jednom TikTok profilu pojavile su se fotografije poznatih ličnosti koje su posetile Hilandar, a posebnu pažnju privukla je objava sa pevačem Milanom Stankovićem.
Učesnici rijalitija "Elita" od učešća uspevaju da zarade i po nekoliko stotina hiljada evra, a među njima se izdvajaju najplaćeniji takmičari koji za boravak pred kamerama inkasiraju vrtoglave sume.
Pevačica Barbara Bobak nastupila je u jednom prestoničkom klubu, a sve prisutne ostavila je bez teksta kada je otkrila da ispod garderobe ne nosi donji veš.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.