Specijalni predstavnik EU Mirolslav Lajčak kako se očekuje do kraja meseca bi trebalo da usaglasi okvir dijaloga, principe, teme pregovora o normalizaciji odnosa dve strane,sa ciljem postizanja konačnog rešenje koje će kako se ocenjuje zavisiti u velikoj meri od Nemačke
Šta se sve može očekivati u narednom periodu koji predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio kao "teških šest meseci do godinu dana teške borbe" za interese sprskog naroda na KiM, a što se podudara sa nemačkim predsedavanjem EU od 1. jula ove godine, treba posmatrati u skladu sa javnom tajnom da bez "zelenog svetla" iz Berlina ni jedno pitanje u okvirima svih evropskih politika ne može biti rešeno, uključujući i pitanje odnosa Beograda i Prištine.
Tako, iako u Briselu naglašavaju da Beograd i Priština treba da se dogovore o čemu će biti reci za stolom u Briselu, Lajčak je već isključio mogućnost razgovora o granici, što se u diplomatski krugovima, tumači kao logično, s obzirom na to da se na Lajčaka gleda kao na osobu "blisku Berlinu" i nemačkom stavu o rešenju u "kosovskog čvora"
Evropske diplomate skreću pažnju da "niti jedno rešenje neće biti moguće bez konzenzusa Berlina, Pariza i Vašingtona", ali poslednja dešavanja ukazuju na vidljiv razlaz politika Berlina i Vašingtona i to ne samo kada je Kosovo u pitanju već i u mnogim globalno strateškim oblastima.
Zategnuti odnosi na liniji Merkel Tramp, ali i Tramp Brisel, najvidljiviji su u stavu dosadašnjeg američkog ambasadora u Nemačkoj Ričarda Grenela, koga su nemački politički krugovi otvoreno kritikovali i optuživali, za "agresivan i gotovo neprijateljski stav prema nemačkoj vladi, ali i zvaničnom Briselu.
Iz nemačkog Budnestaga Grenela su, i pre nego sto je preuzeo da se u ime predsednika Trampa bavi pitanjem Kosova i reši ga, kako se tumači, po svaku cenu (pa i cenu promene granica), nazivali "personom non grata" i "potpunim diplomatskim promašajem".
EU je na svoj prepoznatljiv "diplomstki način" ulogu Grenala i SAD u rešavanju kosovskog pitanja ocenjivala kao "pomoć partnera", ali i sve glasnije stavljala do znaja da je "u rukama EU da vodi dijalog Beograda i Prištine" jer se traži "evropsko rešenje za evropski problem".
Šefovi diplomatije Nemačke i Francuske Hajko Mas i Zan Iv Le Drijan nedavno zajednički uputili Beogradu i Prištini sa porukom da se dijalog mora nastaviti "pod vođstvom EU" uz naglasak da je u pitanju "stabilnost i bezbednost celog regiona i EU., a ovih dana predsednik Francuske Emanuel Makron piše novom kosovskom premijeru Avdulahu Hotiju da je spreman da organizuje samita u Parizu na temu kosovskog dijaloga, kao nastavak berlinskog samita lidera iz aprila 2019. godine.
Ali zajednička inicijativa Nemačke i Francuske na pokretanju i vraćanju dijaloga Beograda i Prištine u ruke Evrope "gde pripada geografski, interesno i po mandatu UN" ne znaci i da Pariz bezrezervno podržava i poziciju Berlina o konačnom rešenju dijaloga.
Diplomatski izvori u Briselu navode da Francuska nije bila među grupom zemalja koje su na sastanku sa specijalnim predstavnikom Miroslavom Lajčkom stala iza ideje o "nepomerljivosti granica po svaku cenu".
"Francuska želi da podrži nastavak dijaloga, ali se ne izjašnjava konkretno o konačnom rešenju", navode izvori sa sastanka ambasadora EU i specijalnog predstavnika.
Iz Berlina čiji je početni plan predsedavanja EU bio je da se fokus stavi na spoljnopolitičko pitanje Zapadnog Balkana, sada poručuju da je cilj Nemačke socijalno ekonomska obnove EU i podizanje Uniju iz najveće krize od njenog postanka i da će "sve drugo podrediti spasavanju jedinstva EU"
Ali u krugova bliskim Briselskom dijalogu složni su u oceni da Nemačka, kako navode, ima kapciteta da održi fokus i jos važnije obzbedi političku podršku za finalizaciji dijaloga o sveobuvatnijoj normalizaciji odnosa Beograd i Prištine u mesecima koji slede, uz. ocenu da dugoročni kontinuitet nemačke politike i interesa prema Zapadnom Balkanu nije podložan "potresima i promenama".
Foto: Tanjug/Beta/Reuters/Fotoilustracija
Izvorni okvir i ciljevi dijaloga Beograda i Prištine postavljeni jos 2011. godine kada je nemačka kancelarka Angela Merkel u razgovoru sa tadašnjim predsednikom Srbije Borisom Tadićem postavila četiri kriteriuma koji definisu okvir i budući ishod dijaloga.
Time je po prvi put članstvo Srbije u EU uslovljeno prihvatanjem nezavisnosti Kosova i transformacijom odnosa Srbije i Kosova u bilateralne.
Nešto pre posete Merkelove Beogradu, tadašnji sef nemačke diplomatije Gido Vestervele poručio je da "Nemačka neće pregovarati o teritorijalnom integritetu država regiona" i time nagovestio da podela Kosova ne može biti tema.
Nemačka kao nesumljivo najvažnija država članica EU kada je proširenje i Zapadni Balkana u pitanju nikada nije menjala svoj stav o kosovskom pitanju.
Rasprava u Bundestagu o produženju mandata nemačkim vojnicima Kfor-a pretvorila se u kritiku Angele Merkel i tvrdog stava da nema promena granica. Opozicija podseća da je Nemačka učestvovala u ratu na Kosovu, a da Kfor čine iste snage koje su nekada ratovale u korist Prištine na strani OVK. Sprema li se veliki zaokret Nemačke po pitanju Kosova
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Rasprava u Bundestagu o produženju mandata nemačkim vojnicima Kfor-a pretvorila se u kritiku Angele Merkel i tvrdog stava da nema promena granica. Opozicija podseća da je Nemačka učestvovala u ratu na Kosovu, a da Kfor čine iste snage koje su nekada ratovale u korist Prištine na strani OVK. Sprema li se veliki zaokret Nemačke po pitanju Kosova
Ukrajinskim telegram kanalima širi se tvrdnja da je Rusija zvanično upozorila SAD i partnere da će između 11. i 14. juna izvesti udar „orešnikom“ po Ukrajini, ali za sada nema javne potvrde da je takvo upozorenje zaista objavljeno.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je građane Ukrajine da narednih dana ne ignorišu vazdušne uzbune zbog mogućeg lansiranja ruskih raketa "orešnik".
U prethodnoj epizodi emisije "Na merama" otkrili smo vam kakav je to javni blam doživeo revolucionar u pokušaju Savo Manojlović, gde voli da sedi advokat blokader Božo Prelević, čime se u slobodno vreme bavi glumac blokader Tika Stanić, na koji način se opušta penzionisani policijski general-pukovnik Goran Radosavljević Guri…
Voditeljka Informer TV Andrea Veskov uputila je javno izvinjenje Privrednoj pravnoj akademiji iz Novog Sada i njenom rektoru prof dr Milanu Počuči zbog pogrešno interpretiranog stava u vezi sa tom institucijom u poslednjem izdanju emisije Paralela.
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković najavio je nove obrazovne profile u oblastima šumarstva, mašinstva, elektrotehnike i vinarstva, a stručnjaci ocenjuju da će oni u potpunosti odgovoriti na potrebe tržišta rada i privrede, uz veliko interesovanje budućih đaka.
Kada se dvoje ljudi spoji u emotivnu vezu, društvo obično očekuje stvaranje zajedničkog života, porodice ili utočišta. Međutim, kriminologija poznaje i onu drugu, najmračniju stranu ljudske psihe – fenomen poznat kao "folie à deux" ili ludilo u dvoje.
Sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu je danas doneo rešenje kojim je prema okrivljenom Veselinu Miliću produžio pritvor, koji mu po tom rešenju može trajati najduže 30 dana.
Ruski predsednik Vladimir Putin priznao je da ruske snage u Ukrajini ne napreduju brzinom kojom bi Moskva želela, ali je poručio da se front ipak pomera „korak po korak“ i da će Rusija pojačati udare na ukrajinsku infrastrukturu.
Predsednik Rusije Vladimir Putin smenio je dosadašnjeg rukovodioca Kancelarije predsednika Ruske Federacije Andreja Kazakova i na njegovo mesto postavio Aleksandra Matvejeva.
Švedski Odbor za odbranu upozorio je u novom izveštaju da bi vojni sukob Rusije i NATO-a mogao da počne „relativno uskoro“, ukoliko Moskva proceni da su politički uslovi za takav potez povoljni.
Ukrajina će od zapadnih saveznika zatražiti još 20 milijardi dolara za oružje, uz upozorenje da se „prozor mogućnosti“ za preokret u ratu ubrzano zatvara, piše Politiko.
Potpisivanjem ugovora vrednog 20 miliona dinara, Ministarstvo kulture je kroz ovogodišnji konkurs "Gradovi u fokusu 2026" omogućilo Apatinu izgradnju kompletnih instalacija i završne građevinsko-arhitektonske radove na Kući "Turski", odnosno budućem apatinskom muzeju.
Glumica Ivana Dudić ozbiljno je zabrinula sve svoje pratioce na društvenim mrežama kada je objavila fotografiju na kojoj se jasno vide jezive modrice i ogrebotine po celom licu.
Čuveni britanski slikar Dejvid Hokni, jedan od najuticajnijih i najvažnijih umetnika 20. i 21. veka, preminuo je u 88. godini, zvanično je saopštila njegova predstavnica za javnost.
Numerologija brojevima pripisuje posebno značenje, a među njima se izdvajaju 3, 6 i 8, za koje se veruje da privlače ljubav, sreću i finansijski uspeh.
Tokom leta klima radi punom snagom, a u njenoj unutrašnjosti se gomilaju vlaga i nečistoće. Srećom, mnogi modeli imaju opciju koja olakšava održavanje uređaja.
Melanija Tramp pojavila se u Vašingtonu u elegantnom izdanju koje je, po mišljenju mnogih, još jednom potvrdilo zašto važi za jednu od najbolje obučenih žena na političkoj sceni.
Bivša rijaliti učesnica Kristina Spalević definitivno je stavila tačku na odnos sa Kristijanom Golubović, te je istakla da udvarači mogu da se spreme da joj priđu.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.