Specijalni predstavnik EU Mirolslav Lajčak kako se očekuje do kraja meseca bi trebalo da usaglasi okvir dijaloga, principe, teme pregovora o normalizaciji odnosa dve strane,sa ciljem postizanja konačnog rešenje koje će kako se ocenjuje zavisiti u velikoj meri od Nemačke
Šta se sve može očekivati u narednom periodu koji predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio kao "teških šest meseci do godinu dana teške borbe" za interese sprskog naroda na KiM, a što se podudara sa nemačkim predsedavanjem EU od 1. jula ove godine, treba posmatrati u skladu sa javnom tajnom da bez "zelenog svetla" iz Berlina ni jedno pitanje u okvirima svih evropskih politika ne može biti rešeno, uključujući i pitanje odnosa Beograda i Prištine.
Tako, iako u Briselu naglašavaju da Beograd i Priština treba da se dogovore o čemu će biti reci za stolom u Briselu, Lajčak je već isključio mogućnost razgovora o granici, što se u diplomatski krugovima, tumači kao logično, s obzirom na to da se na Lajčaka gleda kao na osobu "blisku Berlinu" i nemačkom stavu o rešenju u "kosovskog čvora"
Evropske diplomate skreću pažnju da "niti jedno rešenje neće biti moguće bez konzenzusa Berlina, Pariza i Vašingtona", ali poslednja dešavanja ukazuju na vidljiv razlaz politika Berlina i Vašingtona i to ne samo kada je Kosovo u pitanju već i u mnogim globalno strateškim oblastima.
Zategnuti odnosi na liniji Merkel Tramp, ali i Tramp Brisel, najvidljiviji su u stavu dosadašnjeg američkog ambasadora u Nemačkoj Ričarda Grenela, koga su nemački politički krugovi otvoreno kritikovali i optuživali, za "agresivan i gotovo neprijateljski stav prema nemačkoj vladi, ali i zvaničnom Briselu.
Iz nemačkog Budnestaga Grenela su, i pre nego sto je preuzeo da se u ime predsednika Trampa bavi pitanjem Kosova i reši ga, kako se tumači, po svaku cenu (pa i cenu promene granica), nazivali "personom non grata" i "potpunim diplomatskim promašajem".
EU je na svoj prepoznatljiv "diplomstki način" ulogu Grenala i SAD u rešavanju kosovskog pitanja ocenjivala kao "pomoć partnera", ali i sve glasnije stavljala do znaja da je "u rukama EU da vodi dijalog Beograda i Prištine" jer se traži "evropsko rešenje za evropski problem".
Šefovi diplomatije Nemačke i Francuske Hajko Mas i Zan Iv Le Drijan nedavno zajednički uputili Beogradu i Prištini sa porukom da se dijalog mora nastaviti "pod vođstvom EU" uz naglasak da je u pitanju "stabilnost i bezbednost celog regiona i EU., a ovih dana predsednik Francuske Emanuel Makron piše novom kosovskom premijeru Avdulahu Hotiju da je spreman da organizuje samita u Parizu na temu kosovskog dijaloga, kao nastavak berlinskog samita lidera iz aprila 2019. godine.
Ali zajednička inicijativa Nemačke i Francuske na pokretanju i vraćanju dijaloga Beograda i Prištine u ruke Evrope "gde pripada geografski, interesno i po mandatu UN" ne znaci i da Pariz bezrezervno podržava i poziciju Berlina o konačnom rešenju dijaloga.
Diplomatski izvori u Briselu navode da Francuska nije bila među grupom zemalja koje su na sastanku sa specijalnim predstavnikom Miroslavom Lajčkom stala iza ideje o "nepomerljivosti granica po svaku cenu".
"Francuska želi da podrži nastavak dijaloga, ali se ne izjašnjava konkretno o konačnom rešenju", navode izvori sa sastanka ambasadora EU i specijalnog predstavnika.
Iz Berlina čiji je početni plan predsedavanja EU bio je da se fokus stavi na spoljnopolitičko pitanje Zapadnog Balkana, sada poručuju da je cilj Nemačke socijalno ekonomska obnove EU i podizanje Uniju iz najveće krize od njenog postanka i da će "sve drugo podrediti spasavanju jedinstva EU"
Ali u krugova bliskim Briselskom dijalogu složni su u oceni da Nemačka, kako navode, ima kapciteta da održi fokus i jos važnije obzbedi političku podršku za finalizaciji dijaloga o sveobuvatnijoj normalizaciji odnosa Beograd i Prištine u mesecima koji slede, uz. ocenu da dugoročni kontinuitet nemačke politike i interesa prema Zapadnom Balkanu nije podložan "potresima i promenama".
Foto: Tanjug/Beta/Reuters/Fotoilustracija
Izvorni okvir i ciljevi dijaloga Beograda i Prištine postavljeni jos 2011. godine kada je nemačka kancelarka Angela Merkel u razgovoru sa tadašnjim predsednikom Srbije Borisom Tadićem postavila četiri kriteriuma koji definisu okvir i budući ishod dijaloga.
Time je po prvi put članstvo Srbije u EU uslovljeno prihvatanjem nezavisnosti Kosova i transformacijom odnosa Srbije i Kosova u bilateralne.
Nešto pre posete Merkelove Beogradu, tadašnji sef nemačke diplomatije Gido Vestervele poručio je da "Nemačka neće pregovarati o teritorijalnom integritetu država regiona" i time nagovestio da podela Kosova ne može biti tema.
Nemačka kao nesumljivo najvažnija država članica EU kada je proširenje i Zapadni Balkana u pitanju nikada nije menjala svoj stav o kosovskom pitanju.
Rasprava u Bundestagu o produženju mandata nemačkim vojnicima Kfor-a pretvorila se u kritiku Angele Merkel i tvrdog stava da nema promena granica. Opozicija podseća da je Nemačka učestvovala u ratu na Kosovu, a da Kfor čine iste snage koje su nekada ratovale u korist Prištine na strani OVK. Sprema li se veliki zaokret Nemačke po pitanju Kosova
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Rasprava u Bundestagu o produženju mandata nemačkim vojnicima Kfor-a pretvorila se u kritiku Angele Merkel i tvrdog stava da nema promena granica. Opozicija podseća da je Nemačka učestvovala u ratu na Kosovu, a da Kfor čine iste snage koje su nekada ratovale u korist Prištine na strani OVK. Sprema li se veliki zaokret Nemačke po pitanju Kosova
Predstavnici Srpske liste obraćaju se danas medijima nakon zverskog prebijanja Nenad Rašković iz sela Dren od strane Kurtijevih krvožednika gde su pozvali EULEKS i KFOR da hitno reaguju!
Glavni urednik Informera Dragan J. Vučićević otkrio je u prvom Kolegijumu da blokaderi nastavljaju sa vetiranjem - izbacujući sa blokaderske liste kandidate koje su sami predložili.
Gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin izjavio je danas da Novi Sad nema problema sa vodom uprkos tome što je Dunav tri metra niži nego prošle godine u ovo vreme.
Pripadnici Sektora za vanredne situacije štite naselja i kuće u okolini Bujanovca i za sada nema opasnosti, rekao je načelnik Sektora za vanredne situacije Luka Čaušić.
Boranin Bratislav P. (52) koji je krajem jula teško povređen u saobraćajnoj nesreći u Bugarskoj u kojoj je na licu mesta preminula njegova supruga Tanja P. (54) danas je nakon lečenja preminuo.
Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv Vanje P. (30) i Ilije L.(40) zbog postojanja opravdane sumnje da su 6. decembra 2025. godine maloletnom licu (protiv kojeg se vodi postupak pred većem za moletnike Višeg suda u Beogradu) pomogli u izvršenju krivičnog dela Teško ubistvo u pokušaju u restoranu "Durmitor", stvarajući mu uslove za izvršenje krivičnog dela. Tada je pucano na Nenad Alajbegovića Alibega, a umesto njega, izrešetan je njegov drugar Nemanja K.
Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv Živorada Č. (35) zbog sumnje da je sa Vorihom I. (31) vrbovao maloletnicu i primoravao je na prostituciju.
Izuzetno nizak vodostaj reke Tibar otkrio je ostatke drevnog rimskog mosta u blizini Vatikana, koji verovatno potiče iz vremena vladavine cara Nerona (54–68. n.e.).
Jul je bio i četvrti najefikasniji mesec za ukrajinske snage kada je reč o gubicima ruskog ljudstva od početka ruske invazije punog obima, saopštila je komadna ukrajinske vojske.
Japanska premijerka Sanae Takaiči zatražila je danas od Irana da se prolaz kroz Ormuski moreuz odvija bez dodatnih naknada, jer je on ključan za međunarodnu trgovinu i transport energenata.
Španske vlasti upozorile su danas na povećan rizik od izbijanja požara večeras, kada se očekuje da će stotine hiljada ljudi krenuti ka brdima i plažama kako bi posmatrali potpuno pomračenje Sunca, dok su zbog izuzetno suve vegetacije uvedene dodatne mere opreza.
Patrijarh Pavle, poznat po svom izuzetno skromnom načinu života, navodno nije često uživao u slatkišima. Ipak, kada bi se počastio nekom poslasticom, njegov omiljeni izbor bila je krempita.
Prema smernicama Nacionalne zdravstvene službe (NHS), bebe mlađe od šest meseci ne treba izlagati direktnom suncu. I starije bebe treba što više štititi od sunca, naročito između 11 i 15 časova, kada su UV zraci najjači.
Vlasnica je snimila trenutak kada pas Blekvi budi gluvu Mejsi i vodi je do kuhinje čim shvati da je vreme za obrok. Ovaj snimak je raznežio milione ljudi.
Starleta Ava Karabatić u izjavi za Informer tvrdi da je njen partner obrisao objavu u kojoj je govorila o torturi koju je, kako navodi, preživela, a evo šta je tada napisala.
Lula Bregović, ćerka muzičara Gorana Bregovića, zarađuje 20 evra radeći manikir u svom domu u Parizu, dok njen otac ne zna šta će sa bogatstvom koje je stekao tokom karijere.
Pevač Darko Lazić iskoristio je slobodno vreme da sa kolegom i prijateljem Sašom Kaporom ode na pecanje, gde je pokazao svoje umeće ulovivši veliku ribu.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.