BRNABIĆ: Tokom kovid krize Srbija se pokazala kao jedna od najozbiljnijih zemalja!

Premijerka Ana Brnabić ocenila je danas da se Srbija tokom virusa korona pozicionirala kao jedna od najozbiljnijih zemalja na svetu

Kako je ispričala za TV Hepi, ako se prisetimo samih početaka u martu, u najbogatijim zemljama imali smo slike praznih rafova, tuče po prehrambenim prodavnicvima, što kod nas nije moglo da se vidi.

- Nismo imali nestašicu ni lekova, ni hrane, ničega što je bilo potrebno. Takve slike u Srbiji nismo videli i naši građani su velikim trudom države i predsednika i Vlade, bili pošteđeni toga - kazala je Brnabić, dodajući da joj se čini da smo prošli mnogo lakše od drugih zemalja.

Ističe i da je u našoj zemlji u svakom trenutku bilo svega i što je potrebno za borbu protiv virusa korona i u tom smislu navodi da smo imali sve lekove koje je preporučila Svetska zdravstvena organizacija.

- Nismo pitali koliko košta, mi smo odvajali novac iz budžeta i svako kome je bio potreban taj lek je i dobio i nije platio ništa - kaže Brnabić.

Foto: Informer

Dodaje da smo zemlja koja je najviše imala hospitalizovanih u svetu jer su lekari iz predostrožnosti, boreći se za svaki život i zdravlje ljudi, čim krene upala pluća hospitalizovali.

Takođe, i jedan dan u bolnici košta, a Brnabić ističe da Vlada i država nisu pitali koliko to košta.

- Paraleleno sa tim smo nabavljali vakcine, koje su sve plaćane i to avansno. Donirali smo EU dva miliona evra za razvoj vakcine, ali smo paralelno pregovarali sa svim proizvođačima i potpisivali ugovore - kaže Brnabić podsećajući da je za sve to potreban novac.

Zahvaljujući tome, u zemlji sada imamo tačno 1.054.950 vakcina, od kojih su neke već potrošene, negde više od 100.000.

Te vakcine su potrošene, kako je pojasnila, zato što se u Srbiji i vakcinacija sprovodila konzervativno, odnosno kada se dobilo 20.000 doza, vakcinisano je 10.000 ljudi, a druga polovina se čuva za revakcinaciju.

Premijerka podseća i da je Srbija ušla u Covax program i precizira da su postojala dva načina da se preko tog programa naruče vakcine.

Jedan od načina, koji je jeftiniji, jeste da dobijete vakcine koje vam oni sami pošalju, a drugi, skuplji, za koji se Srbija opredelila zbog, kako kaže Brnabić, brige o zdravlju građana, jeste da oni ponude vakcine koje imaju, a da vi izaberete koju ćete da uzmete.

U okviru Covax programa, dodaje Brnabić, Srbija razgovara o Fajzerovoj i Astrazenek vakcini, ali još uvek se ne zna tačan datum kada ćemo moći da ih dobijemo.

Foto: Informer

Navodi i da je potpisan ugovor sa Poljskom i da je potvrđeno da želimo 800.000 Astrazenek vakcina, koja još uvek nije registrovana kod naše Agencije, ali dodaje da je i registracija proces koji ne može da se započene dok prva faza za uvoznu dozvolu ne stigne u našu zemlju.

Premijerka navodi da je, nažalost, svet danas takav da je 95 odsto vakcina kupilo 10 najbogatijih zemalja sveta i postoje zuemlje koje nemaju nikakve ugovore, niti znaju kada će im doći vakcina, a najveća verovatnoća je, ističe, da će preko 50 odsto svetske populacije dobiti vakcinu tek 2022. godine, ako i tada.

Podsetila je da su neke od najbogatijih zemalja sveta kupile vakcine da svoje građane vakcinišu po tri ili čak pet puta, kao što su Nemačka, odnosno Kanada.

- U takvoj konstelaciji Srbija se izborila za, u ovom trenutku, najveće količine tih vakcina. Besplatne su za građane i dostupne svim građanima - kazala je Brnabić.

U tom smislu, premijerka navodi da kod nas u svakom domu zdravlja gde se vrši vakcinacija, nema vraćanja ljudi koji dođu i unapred neprijavljeni.

- Ako dođe čovek sa ulice i želi da se vakciniše, nema vraćanja, taj čovek će i biti odmah vakcinisan - pojašnjava i navodi da su svi domovi zdravlja dobili još 50 odsto više doza od traženih upravo za te ljude koji "uđu sa ulice".

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.