EKSKLUZIVNO PROČITAJTE! ŠTA PIŠE U IZDVOJENOM MIŠLJENJU SUDIJE NIJAMBE! Ovo je prvi deo specijalnog dodatka! Samo u Informeru!

printscreen

18:18 Politika 1

Informer | 15. 06. 2021.

EKSKLUZIVNO PROČITAJTE! ŠTA PIŠE U IZDVOJENOM MIŠLJENJU SUDIJE NIJAMBE! Ovo je prvi deo specijalnog dodatka! Samo u Informeru!

S poštovanjem se ne slažem sa odlukom većine da se odbace sve osnove žalbe gospodina Mladića. Smatram da je trebalo odobriti žalbu gospodina Mladića po svim osnovima, osim po Osnovu 6.2008 Moj stav je zasnovan na razlozima koji slede. S obzirom na složenost i veličinu predmetnog slučaja i žalbe, i ograničena zahtevima da se ekspeditivno postupa i radi na daljinu, baviću se samo greškama koje je učinilo Pretresno veće za koje smatram da su najgrublje, napisala je na početku izlaganja sudija Priska Matimbe Nijambe

Njeno izdvojeno mišljenje prenosimo u tri dela. Ovo je prvi.

A. Osnov 1 – Optužnica i obaveštenje
594. Gospodin Mladić tvrdi da je Pretresno veće pogrešilo što ga je smatralo krivično odgovornim ili odgovornim za „neimenovane nepredviđene incidente“.2010 Po definiciji, predviđeni incidenti su incidenti koji su identifikovani u spisku priloženom uz Optužnicu.2011 Oni su numerisani, imenovani i navedeni.2012 Daje se obaveštenje da oni čine deo navoda protiv optuženog samom činjenicom da su priloženi uz Optužnicu.2013 Nepredviđeni incidenti su incidenti na koje se tužilaštvo može osloniti u dokazivanju materijalnih elemenata krivičnog dela, na primer, tok postupanja.2014 Obaveštenje o tome daje se, na primer, uz spisak svedoka na osnovu pravila 65 ter, u kojem Tužilaštvo obično izričito navodi da će svedok biti pozvan da svedoči o „nepredviđenom incidentu“.2015


595. Neimenovani nepredviđeni incidenti su incidenti koji ne potpadaju ni pod jedan od pomenutih.2016 To su incidenti za koje su svedoci na suđenju izlagali optužbe svedočeći o predviđenim incidentima ili drugim definisanim temama, ali o kojima Odbrana nije obaveštena da se u stvari radi o incidentima, bilo predviđenim ili nepredviđenim, za koje bi gospodin Mladić mogao odgovarati.2017 Nije optužen prema njima. Presuditelj ne može doneti presudu na osnovu tih drugih optužbi. Tužilaštvo bi moralo obavestiti Odbranu da je nastojalo da ih doda u optužnicu pre donošenja bilo kakve osuđujuće presude. Pre donošenja presude, mora se obavestiti
2008 Osnov 6 se odnosi na navodne greške povezane sa udruženim zločinačkim poduhvatima vezanim za uzimanje talaca.
2009 Pre nego što pređem na suštinu, želim da navedem da se ne slažem sa izjavom većine iz odeljka Standardi za preispitivanje apelacionih zakona da Mehanizam „nije vezan za jurisprudenciju MKSR-a ili MKSJ-a“, s obzirom na to da su tokom suđenja, Presuda i ova drugostepena presuda upućivale na sudsku praksu i konkretne slučajeve o kojima su odlučivali MKSR i MKSJ. Videti drugostepena presuda, stav 14.


2010 Videti Mladićev žalbeni podnesak, stavovi 41-60; Mladićev sažetak odgovora, stavovi 8-14; T. 25. avgust 2020. str. 20-24, 27, 28; T. 26. avgust 2020. str. 59-62.
2011 Videti T. 25. avgust 2020. str. 21.
2012 Videti T. 25. avgust 2020. str. 21.
2013 Videti T. 25. avgust 2020. str. 21.
2014 Videti T. 25. avgust 2020. str. 21.
2015 Videti T. 25. avgust 2020. str. 21.
2016 Videti T. 25. avgust 2020. str. 21.
2017 Videti T. 25. avgust 2020. str. 21, 22.
 
11839
Odbrana.2018 Gospodin Mladić je za ove incidente saznao tek kada je izrečena prvostepena presuda, pa se stoga nije odrekao prava da se ova greška pomene u žalbenom postupku.2019
596. S poštovanjem se ne slažem sa zaključcima većine po ovom Osnovu. Slažem se sa argumentima gospodina Mladića da je kroz proprio motu, uzimajući u obzir incidente koji nisu nabrojani u Prilozima A do G Optužnice i/ili nepredviđene incidente koje Tužilaštvo nije drugačije identifikovalo u svojim podnescima na osnovu pravila 65 ter kao deo postupka protiv njega („Neimenovani nepredviđeni incidenti“) i oslanjajući se na njih da dokaže elemente zločina, iako nije bio obavešten o takvim incidentima, Pretresno veće materijalno narušilo njegovu sposobnost da pripremi odbranu. Tužilaštvo nije uspelo da odgovori na tvrdnju g. Mladića da ono nije usmerilo Pretresno veće da donese presudu za neimenovane nepredviđene incidente i da je Pretresno veće to učinilo proprio motu.2020 To je greška Pretresnog veća. Ono je osudilo gospodina Mladića prema optužbama koje nikada nisu identifikovane kao predviđeni ili nepredviđeni incidenti.2021
597. Navodim kao primer incidente identifikovane u stavu 48 Mladićevog žalbenog podneska: (i) incident u Srebrenici (u) oportunistička ubistva, 13. i 14. jula 1995; (ii) incident sa snajperom (e) 31. mart 1993; (iii) incident u Srebrenici (w) 23. jul 1995; (iv) incident sa snajperom (k) 9. novembar 1993; (v) incident sa granatiranjem (d) 14. maj 1992; (vi) incident sa okrutnim i nehumanim postupanjem (j)(ii) 31. maj – 8. jun 1992; i (vii) incident sa nezakonitim pritvorom (e)(iii).2022

printscreen


598. Spisak na osnovu pravila 65 ter nije sadržao nikakve reference na gore navedene optužbe kao nepredviđene incidente u sažetku.2023 Pretresno veće ih je pomenulo i identifikovalo kao nepredviđene incidente, a ne Tužilaštvo. Tužilaštvo nije uspelo da utvrdi da je gospodin Mladić bio obavešten da će se neimenovani nepredviđeni incidenti koristiti za utvrđivanje posebnih krivičnih dela kroz: (i) davanje obaveštenja da će svedok pružiti dokaze u vezi sa predviđenim incidentima; (ii) pominjanje neimenovanih nepredviđenih incidenata u rezimeu ili zahtevu svedoka, ili glavnih dokaza o njima; i (iii) oslanjanje na neimenovane nepredviđene incidente kao činjenice za utvrđivanje pravnih elemenata krivičnog dela.2024 Suprotno tvrdnji tužilaštva,2025 upotreba inkluzivnog jezika u Optužnici ne bi trebalo da obuhvati bilo kakve optužbe
2018 Videti T. 25. avgust 2020. str. 22.
2019 Videti Mladićev žalbeni podnesak, stav 43; T. 25. avgust 2020. str. 23.
2020 Videti Mladićev sažetak odgovora, stav 8.
2021 Videti T. 25. avgust 2020. str. 22; Mladićev žalbeni podnesak, stavovi 41-58.
2022 Videti Mladićev žalbeni podnesak, stav 48; T. 25. avgust 2020. str. 23.
2023 Videti T. 25. avgust 2020. str. 23.
2024 Videti Mladićev sažetak odgovora, stavovi 11, 12, 14; T. 25. avgust 2020. str. 22, 23.
2025 Videti drugostepena presuda, br. 83.
 
11838
iznete pred Pretresnim većem bez odgovarajućeg obaveštenja, a Tužilaštvo mora identifikovati za koji slučaj i za koje incidente traži osudu. Odbrana je prvi put upoznata da se ove optužbe tretiraju kao nepredviđeni incidenti tek kad je izrečena prvostepena presuda.2026
599. U odsustvu obaveštenja da se ove optužbe tretiraju kao nepredviđeni incidenti, Pretresno veće je pogrešilo što ih je tretiralo kao takve.2027 U odsustvu obaveštenja, posebno za pomenute navodne zločine, Odbrana je mogla da pripremi samo opštu odbranu. Opšta odbrana se ne može suprotstaviti specifičnoj optužbi ili incidentu.2028
600. Kao što je navedeno u drugostepenoj presudi u predmetu Karadžić:
[A] pretresno veće može osuditi optuženog samo za zločine za koje se tereti u optužnici. Optužbe protiv optuženog i materijalne činjenice koje potkrepljuju te optužbe moraju se u optužnici navesti s dovoljno preciznosti kako bi se optuženom dalo obaveštenje i kako bi mu se omogućilo da pripremi smislenu odbranu.2029


601. Navedeno ukazuje da je u optužnici nedostajalo dovoljno detaljnih materijalnih činjenica koje bi omogućile gospodinu Mladiću da pripremi smislenu odbranu.
602. U vezi sa unakrsnim ispitivanjem, ovo se može iskoristiti u cilju podrivanja slučaja Tužilaštva, kada Odbrana precizno zna sa kakvim se slučajem mora suočiti i za koji incident Tužilaštvo traži osudu.2030
603. Po mom mišljenju, uticaj ove greške je sledeći. Kao rezultat greške Pretresnog veća, gospodin Mladić se smatra krivično odgovornim za ove neimenovane nepredviđene incidente, koje čine zločini protiv čovečnosti, teror, nezakonita dela i progon.2031 Pretresno veće ih je potom uzelo u obzir prilikom utvrđivanja krivice prema tačkama optužnice i utvrđivanja obima krivične odgovornosti g. Mladića.2032
604. Podržavanje bilo kakvih zaključaka u vezi sa tim bilo bi nepravedno i štetno za pravo gospodina Mladića na pravično suđenje, koje je predviđeno Statutom i Poslovnikom o postupcima i dokazima. Iz navedenih razloga, zaključujem da nalaze Pretresnog veća zasnovane na neimenovanim nepredviđenim incidentima i osudama po tačkama


2026 Videti T. 25. avgust 2020. str. 23.
2027 Videti T. 25. avgust 2020. str. 23.
2028 Videti T. 25. avgust 2020. str. 27.
2029 Slučaj Karadžić drugostepena presuda, stav 441.
2030 Videti T. 25. avgust 2020. str. 27.
2031 Videti T. 25. avgust 2020. str. 27.
2032 Videti T. 25. avgust 2020. str. 27, 28.
 
11837

3, 5, 9 i 10 Optužnice, kako je utvrđeno u stavovima 51 do 58 Mladićevog žalbenog podneska, treba poništiti, i odobriti žalbu po Osnovu 1.


B. Osnov 2 – Presuđene činjenice
1. Navodna greška u korišćenju presuđenih činjenica (Osnov 2.A)
605. Gospodin Mladić tvrdi da: (i) postoje ubedljivi razlozi da Žalbeno veće ponovo razmotri Odluku u predmetu Karemera et al. od 16. juna 2006. da utvrdi da li je Pretresno veće pogrešilo formalno primajući na znanje činjenice koje se odnose na direktne podređene gospodina Mladića prema Pravilu 94(B) Pravilnika MKSJ-a; i (ii) da li je Pretresno veće pogrešilo primenom povišenog standarda za dokaze u svrhu pobijanja.2033


(a) Korišćenje presuđenih činjenica u vezi sa postupanjem podređenih
606. Žalbeno veće MKSR smatralo je u Odluci u predmetu Karemera et al. od 16. juna 2006. da činjenice koje se odnose na postupke fizičkih počinilaca zločina za koje se optuženi tereti kao krivično odgovoran, mogu biti predmet formalnog primanja na znanje.2034 Relevantnost zaključaka Žalbenog veća MKSJ-a u Odluci u slučaju Galić od 7. juna 2002. i Odluci u slučaju D. Milošević od 26. juna  2007. leži u daljim smernicama koje je ono izdalo o okolnostima u kojima bi pretresna veća trebalo da se uzdrže od svog diskrecionog prava u ovom konkretnom kontekstu.2035
607. U Odluci u slučaju Galić od 7. juna 2002, Žalbeno veće MKSJ-a zaključilo je da „[g]de su dokazi [...] od ključne važnosti za slučaj Tužilaštva, i gde je osoba čije postupke i ponašanje opisuje pisana izjava [...] u vezi sa optuženim, pretresno veće može odlučiti da ne bi bilo fer prema optuženom da dozvoli da se dokazi daju u pisanom obliku. Jednostavan primer gde bi primena takvog diskrecionog prava dovela do odbacivanja pisane izjave, mogao bi biti slučaj kada su se dela i postupci osobe koja nije optužena, opisani u pisanoj izjavi, dogodili u prisustvu optuženog.”2036 Štaviše, u Odluci u slučaju D. Milošević od  26. juna 2007, Žalbeno veće MKSJ-a ponovilo je mišljenje iz Odluke u slučaju Karemera et al. od 16. juna 2006. da je „zabranjeno formalno primati na znanje „presuđene činjenice koje se odnose na dela, ponašanje i mentalno stanje optuženog““.2037

2033 Videti Mladićev žalbeni podnesak, stavovi 62-114; Mladićev sažetak odgovora, stavovi 16-32; T. 25. avgust 2020. str. 28-40; T. 26. avgust 2020. str. 62-64.
2034 Videti Karemera et al. Odluku od 16. juna 2006, stav 50; T. 25. avgust 2020. str. 28.
2035 Videti T. 25. avgust 2020. str. 28.
2036 Videti Galić Odluku od 7. juna 2002, stav 13 (naglašeno).
2037 Videti D. Milošević Odluku od 26. juna 2007, stav 16.
 
11836

printscreen


608. Odlukom u slučaju Galić od 7. juna 2002. smatrano je da je prihvatanje dokaza na osnovu Pravila 92 bis koja se odnose na ponašanje „neposrednih podređenih“ optuženog, u osnovi nepravedno, kada su oni optuženi prema članu 7(3) Statuta MKSJ ili ako se dokazi odnose na elemente člana 7(1) Statuta MKSJ.2038 Žalbeno veće MKSJ-a, ovo je odlučilo na osnovu onoga što je smatralo „tankom linijom“ između zaključka da su podređeni počinili takve zločine i zaključka da je optuženi znao ili imao razloga da zna da će ti zločini uskoro biti ili su već bili počinjeni.2039 Žalbeno veće MKSJ-a reklo je da bi pretresna veća uvek trebalo da pažljivo razmotre primenu svog diskrecionog prava u ovim „posebnim i osetljivim“ situacijama.2040
609. Žalbeno veće MKSJ-a u Odluci u slučaju Galić od 7. juna 2002. nije definisalo „neposredne podređene“ u odnosu na rang optuženog, već samo da li je njihovo ponašanje bilo takvo da bi se moglo zaključiti da „ne postoji način da je optuženi za to mogao znati“ ili da je „optuženi morao biti svestan“ ciljeva svojih podređenih.2041 Veće je smatralo da tamo gde je ova veza ključna za slučaj Tužilaštva, „možda ne bi bilo fer prema optuženom“ da se dozvole ovi dokazi u pisanom obliku, jer ih Odbrana ne bi mogla osporiti.2042
610. U istom smislu, ali posebno u kontekstu presuđenih činjenica, Žalbeno veće MKSJ-a je u Odluci u slučaju D. Milošević od 26. juna 2007. zaključilo da „iako je moguće formalno primiti na znanje činjenice iz presude u vezi sa postojanjem takvih zločina, actus reus i mens rea  koji podržavaju odgovornost optuženog za predmetna krivična dela, moraju se dokazati i drugim sredstvima, osim formalnim primanjem na znanje.”2043 Veće razlikuje ovo od presuđenih činjenica koje pružaju dokaze o postojanju zločina koje su počinili drugi, a za koje optuženi nije optužen.2044
611. Stoga su oba žalbena veća MKSJ-a smatrala da bi, ako bi veza između optuženog i počinjenog zločina bila takva da bi se odgovornost optuženog lako mogla zaključiti iz netestirane izjave svedoka ili presuđene činjenice, Tužilaštvo to trebalo da utvrdi pozivanjem na dokaze s kojima bi se Odbrana mogla suočiti.2045 To je, tvrdi gospodin Mladić, konceptualna razlika koju je Žalbeno veće MKSR-a previdelo u Odluci u predmetu


2038 Videti Odluku u slučaju Galić od 7. juna 2002, stavovi 16, 19; T. 25. avgust 2020. str. 28, 29.
2039 Videti Odluku u slučaju Galić od 7. juna 2002, stav 14; T. 25. avgust 2020. str. 29.
2040 Videti Odluku u slučaju Galić od 7. juna 2002, stav 19; T. 25. avgust 2020. str. 29.
2041 Videti Odluku u slučaju Galić od 7. juna 2002, stav 14; T. 25. avgust 2020. str. 29.
2042 Videti Odluku u slučaju Galić od 7. juna 2002, stav 15; T. 25. avgust 2020. str. 29.
2043 Videti Odluku u slučaju D. Milošević od 26. juna 2007, stav 16; T. 25. avgust 2020. str. 29, 30.
2044 Videti Odluku u slučaju D. Milošević od 26. juna 2007, stav 16; T. 25. avgust 2020. str. 30.
2045 Videti T. 25. avgust 2020. str. 30.
 
11835
Karemera et al. od 16. juna 2006. i zbog čega je oslanjanje Pretresnog veća na nju dovelo do očigledne greške.2046
612. Kao primer, pozivam se na incident od 23. jula 1995. godine, iz stava 2210 prvostepene presude.2047 Pretresno veće je uzelo u obzir niz činjenica iz presude u vezi sa modifikovanim vazdušnim bombama u posedu SRK između avgusta 1994. i novembra 1995. godine, a koje se odnose na incident granatiranja na taj dan.2048 Veće je posebno uzelo u obzir činjenicu da je „modifikovana vazdušna bomba ispaljena iz pravca severozapada, sa teritorije koju je držao SRK“.2049 Samo na osnovu te sudske činjenice, bez dokaza Tužilaštva, Pretresno veće je zaključilo da je „pripadnik ili da su pripadnici SRK-a tog dana lansirali modifikovanu vazdušnu bombu“ i ubili dva civila, teško ranivši druge.2050
613. Slučaj tužilaštva tvrdi da je gospodin Mladić bio najviši oficir u VRS i da je značajno doprineo postizanju ciljeva udruženih zločinačkih poduhvata, pre svega koristeći snage VRS.2051 One su konkretno uključivale i SRK, za koji je Tužilaštvo reklo da je „sprovodio“ naredbe g. Mladića vršeći etničko čišćenje opština i terorišući sarajevske civile granatiranjem i snajperskim delovanjem.2052 U svetlu ovoga, presuđena činjenica je tvrdila da su zločine počinili navodni podređeni gospodina Mladića.2053 S obzirom da je slučaj tužilaštva tvrdio da je SRK sprovodila naredbe g. Mladića i da su oni korišćeni kao alat za postizanje ciljeva udruženih zločinačkih poduhvata, presuđena činjenica o identitetu počinilaca ušla je u srž predmeta vezanog za njegovu odgovornost.2054 Uprkos svemu, Pretresno veće je prihvatilo tu činjenicu, u odsustvu bilo kakvih drugih dokaza Tužilaštva koji bi mogli utvrditi odgovornost SRK-a za ovaj incident.2055


614. Ovaj primer pokazuje grešku u tome što se Pretresno veće oslanjalo na pristup iz Odluke u slučaju Karemera et al. od 16. juna 2006.2056 Pretresno veće je smatralo da nema ograničenja po pitanju formalnog primanja na znanje presuđenih činjenica u kontekstu ponašanja drugih članova udruženog zločinačkog poduhvata ili fizičkih počinilaca.2057 Napominjem da postoje i drugi
2046 Videti T. 25. avgust 2020. str. 30.
2047 Videti takođe T. 25. avgust 2020. str. 32.
2048 Videti prvostepenu presudu, stav 2209. Videti takođe T. 25. avgust 2020. str. 32.
2049 Videti prvostepenu presudu, stav 2210, br. 9385, Činjenica iz  presude 2871; T. 25. avgust 2020. str. 32.
2050 Videti prvostepenu presudu, stav 2212; T. 25. avgust 2020. str. 32.
2051 Videti Optužnicu, stav 13; T. 25. avgust 2020. str. 32.
2052 Videti Završni podnesak Tužilaštva, stavovi 102, 103; T. 25. avgust 2020. str. 32.
2053 Videti T. 25. avgust 2020. str. 32.
2054 Videti T. 25. avgust 2020. str. 33.
2055 Videti T. 25. avgust 2020. str. 33.
2056 Videti T. 25. avgust 2020. str. 33.
2057 Videti T. 25. avgust 2020. str. 33.
 
11834
primeri, izneti u stavovima 107 i 108 Mladićevog žalbenog podneska, kao i primeri kako su druga pretresna veća primenila svoje diskreciono pravo da ukažu na razlike u praksi.2058
615. Na osnovu sudske prakse, mogu se uočiti dva pristupa: Karemera et al. pristup i D. Milošević pristup.2059 Primer ovog drugog pristupa upotrebilo je Pretresno veće MKSJ u slučaju Stanišić i Župljanin. Sudije su zaključile sledeće:
Ako se predložena činjenica stavi u srž predmeta Tužilaštva i odnosi se na ponašanje drugih za čija krivična dela i propuste je optuženi optužen, Pretresno veće će ipak primeniti svoje diskreciono pravo da uskrati formalno primanje na znanje te činjenice ako smatra da bi to bilo u interesu pravde.2060
616. U svetlu slučaja Tužilaštva protiv Miće Stanišića i Stojana Župljanina, da su, naime, u svojim ulogama ministra MUP-a Republike Srpske i šefa Glavnog regionalnog centra službi bezbednosti Banja Luke, počinili zločine preko policije, Pretresno veće MKSJ-a je u tom slučaju zaključilo da „gde se predložena činjenica odnosi na kriminalne radnje koje je policija sprovodila u opštini [Autonomna Regija Krajina], takva činjenica se stavlja u samu srž slučaja”.2061 Iz tog razloga, formalno primanje na znanje tih činjenica je uskraćeno u interesu pravde.
617. Ono što je najvažnije, Pretresno veće u ovom slučaju nije ograničilo na koje pripadnike policije bi se ovo odnosilo, na primer, po činu. Smatralo je da bi svi pripadnici policije mogli biti „neposredno podređeni“ optuženom.2062 Da je Pretresno veće u slučaju Mladić postupilo kao Pretresno veće u slučaju Stanišić i Župljanin, ono bi se odreklo svog diskrecionog prava i odbilo bi da formalno primi na znanje činjenice koje se odnose na kriminalne radnje koje su sprovodili oni za koje je Tužilaštvo tvrdilo da su podređeni g. Mladiću, u interesu pravde.2063
618. Činjenica da postoji takva razlika u pristupu u sudskoj praksi daje dodatni podsticaj da se ponovo preispitaju odluke Žalbenog veća MKSR u slučaju Karemera et al. od 16. juna 2006. i da se artikulišu ispravni pravni standardi.2064
619. Pretresno veće je pogrešilo kada je prihvatilo određenu kategoriju činjenica; naime, one koje su se odnosile na kriminalne radnje koje su sprovodili oni za koje je Tužilaštvo tvrdilo da su
2058 Videti Mladićev žalbeni podnesak, stav 69, br. 97, 98 i tamo navedene reference; T. 25. avgust 2020. str. 33.
2059 Videti D. Milošević Odluku od 26. juna 2007; Karemera et al. Odluka od 16. juna 2006; T. 25. avgust 2020. str. 33. 2060 Videti Tužilac protiv Miće Stanišića i Stojana Župljanina, Slučaj br. IT-08-91-T, Odluka koja delimično odobrava zahteve Tužilaštva za formalno primanje na znanje presuđenih činjenica na osnovu Pravila 94(B), 1. april 2010. („Stanišić i  Župljanin Odluka od 1. aprila 2010.”), stav 41; T. 25. avgust 2020. str. 33, 34.
2061 Videti Stanišić i Župljanin Odluku od 1. aprila 2010, stav 46; T. 25. avgust 2020. str. 34.
2062 Videti T. 25. avgust 2020. str. 34.
2063 Videti T. 25. avgust 2020. str. 34, 35.
2064 Videti T. 25. avgust 2020. str. 35.
 
11833
podređeni gospodina Mladića koji postupaju po njegovom naređenju. One su bile dovoljno ključne za slučaj Tužilaštva u vezi sa njegovom odgovornošću za takvo navodno ponašanje. Dakle, Tužilaštvo je trebalo da predstavi dokaze u vezi s tim.2065
620. Žalbeno veće može preispitati prethodnu interlokatornu odluku prema svojoj inherentnoj diskrecionoj moći da to učini ako je dokazana očigledna greška u obrazloženju ili ako je to neophodno učiniti kako bi se sprečila nepravda. Odluka u slučaju Galić od 7. juna 2002. navodi da je to stvar diskrecionog prava pretresnog veća, primećujući da u takvim okolnostima, pretresno veće „može odlučiti da ne bi bilo fer prema optuženom“ da se to dozvoli.2066 Kao što je artikulisano u Odluci u slučaju Karemera et al. od 16. juna 2006, stavu 52, „na pretresnim većima je da, pažljivo izvršavajući svoje diskreciono pravo, procene svaku određenu činjenicu kako bi utvrdili da li će je formalno primiti na znanje – i na taj način prebaciti teret izvođenja dokaza koji pobijaju odluku prema optuženom – u skladu sa pravima optuženog u okolnostima slučaja“.2067 Po mom mišljenju, usvojila bih oprezan pristup kao što je gore navedeno, jer je to u skladu sa pravima gospodina Mladića na pravično suđenje. Stoga je, suprotno stavu većine, neophodno preispitati žalbenu odluku na presuđene činjenice kako bi se sprečila nepravda. Nije dovoljno navesti da je Pretresno veće presuđene činjenice razmatralo samo u vezi sa „drugim dokazima tokom svog većanja“, a da nije posebno ukazalo na stvarne dokaze.2068


621. Štaviše, Pretresno veće je pogrešilo jer nije pružilo razloge za odbijanje dokaza kojima se pobijaju presuđene činjenice i u prvostepenoj presudi je više puta propustilo da navede koje presuđene činjenice je formalno primalo na znanje i/ili na koje se oslanjalo i koje je iznosilo, a takođe se oslanjalo i na presuđene činjenice iz predmeta kojima su ranije predsedavale sudije Pretresnog veća, u kojima su se pominjale uloga i krivica gospodina Mladića, što je dovelo do pristrasne percepcije.2069
622. Po mom mišljenju, Pretresno veće je pogrešilo izvršavajući svoje diskreciono pravo, poništavajući nalaze dobijene ovim pristupom, utvrđene, na primer, u stavovima 107 i 108 Mladićevog žalbenog podneska.2070




2065 Videti T. 25. avgust 2020. str. 35.
2066 Videti Galić Odluku od 7. juna 2002, stav 13 (naglašeno).
2067 Karemera et al. Odluka od 16. juna 2006, stav 52.
2068 Videti drugostepenu presudu, stav 48.
2069 Videti drugostepenu presudu, stav 39.
2070 Videti T. 25. avgust 2020. str. 35.
 
11832

Tanjug/AP



(b) Povećavanje standarda za teret izvođenja dokaza u svrhu pobijanja
623. Gospodin Mladić tvrdi da je Pretresno veće pogrešilo primenjujući povišen standard za izvođenje dokaza u svrhu pobijanja.2071 Iz razloga koji slede, moram se složiti sa njegovim podneskom i preokrenula bih zaključke Pretresnog veća do one mere do koje je došlo do greške koju je identifikovala Odbrana.
624. Formalno primanje na znanje prema Pravilu 94(B) Pravilnika MKSJ-a stvara oborivu pretpostavku tačnosti te činjenice. Međutim, kao što je Pretresno veće navelo u stavu 5272 prvostepene presude, krajnji teret dokazivanja ostaje na Tužilaštvu. Ipak, standard primenjen na dokaze u svrhu pobijanja Odbrane je povećan. Kao rezultat, Odbrana je lišena mogućnosti da oživi raspravu i kroz nju pobije presuđenu činjenicu.2072
625. U sudskoj praksi se navodi da Odbrana snosi teret iznošenja verodostojnih i pouzdanih dokaza, dovoljnih da se dovede u pitanje tačnost presuđene činjenice. Prag za verodostojne i pouzdane dokaze u svrhu pobijanja, kao što je Žalbeno veće MKSR-a navelo u Odluci u slučaju Karemera et al. od   29. maja 2009, jeste „relativno nizak: ono što se traži nije konačni dokaz pouzdanosti ili verodostojnosti dokaza, već pokazivanje prima facie pouzdanosti i verodostojnosti na osnovu postojećih pokazatelja“.2073 Pretresno veće je i samo, u Odluci koju je donelo 2. maja 2012. godine u vezi sa presuđenim činjenicama, prepoznalo da se tačnost činjenica može, na primer, osporiti unakrsnim ispitivanjem svedoka Tužilaštva ili izvođenjem dokaza Odbrane kako bi se dostigao ovaj prag.2074
626. Prema tome, suprotno tvrdnji Tužilaštva u stavu 37 podneska Tužilaštva, od Odbrane se nije zahtevalo da nužno izvede dokaze u svrhu pobijanja kao deo svog predmeta kako bi se dovela u pitanje tačnost presuđene činjenice. Kao što je Pretresno veće navelo u toj odluci, to se moglo učiniti i suočavanjem dokaza Tužilaštva i navođenjem njihovih nedoslednosti i slabosti.2075 Uprkos tome, Pretresno veće je postavilo pogrešan dodatni zahtev za dokaze koje je izvela Odbrana. Pretresno veće je zahtevalo da dokazi budu „nedvosmisleni“.2076
627. Pretresno veće je u stavu 5273 prvostepene presude objasnilo kako bi Odbrana mogla da oživi dokaznu raspravu:
2071 Videti Mladićev žalbeni podnesak, stavovi 96-114; Mladićev sažetak odgovora, stavovi 20-37; T. 25. avgust 2020. str. 35-40; T. 26. avgust 2020. str. 63, 64.
2072 Videti T. 25. avgust 2020. str. 35, 36.
2073 Videti Karemera et al. Odluku od 29. maja 2009, stav 15; T. 25. avgust 2020. str. 36.
2074 Videti Četvrtu odluku o presuđenim činjenicama, stav 19; T. 25. avgust 2020. str. 36.
2075 Videti T. 25. avgust 2020. str. 36.
2076 Videti T. 25. avgust 2020. str. 37.
 
11831

Tanjug/AP



ili iznošenjem dokaza o određenom alternativnom scenariju, a ne pukim sugerisanjem da postoji jedan ili više mogućih alternativnih scenarija, ili nedvosmislenom demonstracijom da se scenario mora razumno isključiti iz presuđene činjenice kao istinit.2077
628. Da bi dalje objasnilo šta podrazumeva pod „specifičnim alternativnim scenarijem“, Pretresno veće je dalo primer u jedinoj fusnoti u tom stavu.2078 Glasi: „Ako je u presuđenoj činjenici navedeno da je „B ubio C“, a Pretresno veće je dobilo dokaze da je „C moguće /verovatno ubio A““, Pretresno veće je reklo da bi se to smatralo nedovoljnim za dostizanje praga „nedvosmislenog“ dokaza.2079
629. Ako je nešto moguće ili verovatno, onda postoji sumnja. Tamo gde postoji sumnja, prema krivičnom pravu, obično se teži da se ta sumnja reši u korist optuženog.2080 Očekivati da Odbrana izvede dokaze koji su neosporni znači preokrenuti teret dokazivanja i nametnuti povišen standard – standard „van razumne sumnje“.2081 Iz toga proizilazi da izazivanje sumnje unakrsnim ispitivanjem svedoka Tužilaštva, na način na koji bi se moglo ukazati na 
630. Stoga, sledeći primer Pretresnog veća, da bi na osnovu svog standarda osporila tačnost presuđene činjenice, Odbrana bi morala van razumne sumnje dokazati da je C ubijen od strane A.2083 Odbrana bi to morala učiniti izvođenjem dokaza u vezi s tim. Za ovaj standard ne postoji zakonska osnova. Činjenica da Pretresno veće za njega ne citira nijedno telo u stavu 5273 prvostepene presude, možda najbolje ukazuje na to.2084
631. U stavu 5274 prvostepene presude, Pretresno veće je izjavilo da „ima u vidu da dokazi koji protivreče presuđenim činjenicama ne pobijaju automatski presuđenu činjenicu“.2085 Odbrana je takođe morala da pokaže da su izvedeni dokazi pouzdani i verodostojni.2086 Test pouzdanosti i verodostojnosti bio je drugostepeno razmatranje.2087 Na taj način, Pretresno veće je




2077 Videti T. 25. avgust 2020. str. 37.
2078 Videti prvostepenu presudu, stav 5273, br. 18018; T. 25. avgust 2020. str. 37.
2079 Videti prvostepenu presudu, stav 5273, br. 18018; T. 25. avgust 2020. str. 37.
2080 Videti T. 25. avgust 2020. str. 37.
2081 Videti T. 25. avgust 2020. str. 37.
2082 Videti T. 25. avgust 2020. str. 37. 38.
2083 Videti T. 25. avgust 2020. str. 38.
2084 Videti T. 25. avgust 2020. str. 38.
2085 Videti T. 25. avgust 2020. str. 38 (naglašeno).
2086 Videti T. 25. avgust 2020. str. 38.
2087 Videti T. 25. avgust 2020. str. 38.
 
11830
nametnulo dodatnu prepreku koju je Odbrana morala prevladati kako bi uspela da postigne dati standard koji je zahtevala sudska praksa da oživi dokaznu raspravu.2088
632. U svetlu objašnjenja Pretresnog veća svoje metodologije, zadovoljna sam što je Pretresno veće primenilo povišeni standard. Posledice ove greške Odbrana prepoznaje u stavovima 106 do 113 Mladićevog žalbenog podneska i stavovima 22 do 37 Mladićevog sažetka odgovora.2089 S tim u vezi, kao rezultat primenjenog povišenog standarda, Pretresno veće je utvrdilo da dokazi koje je izvela Odbrana nisu bili dovoljni za oživljavanje dokazne rasprave ili za pobijanje tačnosti presuđene činjenice. Takva ocena dokaza je bila pogrešna, jer se Pretresno veće oslanjalo na neoborive presuđene činjenice kako bi potkrepilo dokaznu osnovu za odgovornost gospodina Mladića u Sveobuhvatnom UZP-u. Na primer, Pretresno veće se oslonilo na presuđenu činjenicu 1476 da bi utvrdilo krivičnu odgovornost g. Mladića za ubistvo svih 7.000-8.000 žrtava koje nisu aktivno učestvovale u neprijateljstvima u Srebrenici.2090 Čak i kada je tačnost presuđenih činjenica osporena dokazima koje je izvelo Tužilaštvo, pristup Pretresnog veća sprečio je gospodina Mladića da oživi raspravu o dokazima putem unakrsnog ispitivanja. U svetlu primenjenog povišenog standarda, jedini način na koji je gospodin Mladić mogao da opovrgne presuđenu činjenicu bio je da je opovrgne van razumne sumnje. Nemogućnost gospodina Mladića da pobije presuđene činjenice olakšala je ispunjenje pravnog tereta Tužilaštva da dokaže njegovu krivicu van razumne sumnje. Nijedan razuman presuditelj ne bi primenio povišeni standard koji je koristilo Pretresno veće. Da je primenjen odgovarajući pravni standard, dokazi u svrhu pobijanja izvedeni tokom unakrsnog ispitivanja ili koje je Odbrana predstavila, oživeli bi raspravu i presuđene činjenice bi bile pobijene. Budući da dokazi Tužilaštva nisu bili dovoljno pouzdani za utvrđivanje krivične odgovornosti, Pretresno veće bi donelo drugačiji zaključak, da je na presuđene činjenice primenjen ispravan standard. Prema tome, oslanjanje Pretresnog veća na činjenice koje su formalno primljenje na znanje da bi se g. Mladić proglasilo odgovornim za zločine, predstavljalo je grešku koja je dovela do neostvarenja pravde.2091
633. Još jedan primer pogrešnog pristupa Pretresnog veća odnosi se na nepredviđeni incident od 24. oktobra 1994. u stavovima 2001. do 2003. prvostepene presude.2092
634. Pretresno veće je pokušalo da se osloni na presuđene činjenice koje su rekle da je pucanj došao iz poznate snajperske lokacije SRK-a i da je hitac ispalio član SRK-a.2093
2088 Videti T. 25. avgust 2020. str. 38.
2089 Videti takođe T. 25. avgust 2020. str. 38.
2090 Videti Mladićev sažetak odgovora, stavovi 33-37.
2091 Mladićev žalbeni podnesak, stavovi 106-113; Mladićev sažetak odgovora, stavovi 22-37.
2092 Videti T. 25. avgust 2020. str. 39.
 
11829
Odbrana je tvrdila da su stručni dokazi svedoka Tužilaštva Patrika van der Vajdena, koji su tvrdili da je postojala direktna linija vidljivosti između lokacije snajpera i žrtve, neispravni, jer nije bilo jasne vidljivosti.2094 Odbrana je takođe iznela svedočenje veštaka u kojem je rečeno da je drveće verovatno blokiralo liniju vidljivosti.2095 Pretresno veće je zaključilo da to nije bilo dovoljno da protivreči relevantnoj presuđenoj činjenici.2096 Štaviše, ono se čak nije osvrnulo na argumente Odbrane o nedostacima u dokazima Tužilaštva, jer se „umesto toga“ oslanjalo na neoborive presuđene činjenice.2097 Prema tome, čak i kada je Odbrana mogla da unese sumnju preko veštaka i ukaže na slabosti u dokazima Tužilaštva, to nije bilo dovoljno da se dovede u pitanje tačnost presuđene činjenice.2098 Da je rasprava oživljena, dokazi Tužilaštva ne bi bili dovoljni da ponovo utvrde tačnost činjenice u pogledu jasne linije vidljivosti, jer ne bi mogli da pređu preko sumnje veštaka Odbrane i slabosti sopstvenih dokaza.2099
635. Slažem se sa argumentom gospodina Mladića da je greška Pretresnog veća u povećvanju standarda za dokaze u svrhu pobijanja dovela do toga da se njegovi dokazi smatraju „nedovoljnim“ za oživljavanje postupka pobijanja ili za pobijanje tačnosti presuđene činjenice. Kao što tvrdi odbrana, standard koji je Pretresno veće primenilo na dokaze u svrhu pobijanja, bio je pogrešan.2100 Kao rezultat toga, pristup dokazima koje je ponudila Odbrana i oslanjanje na nedoslednosti ili slabosti u slučaju Tužilaštva radi oživljavanja dokazne rasprave, bili su pogrešni.2101 To je tokom donošenja presude poremetilo pristup Pretresnog veća presuđenim činjenicama.2102 Primeri navedeni u Mladićevom žalbenom podnesku pokazuju postojanje ove sistematske greške, tako da se pristup Pretresnog veća svakoj pojedinačno presuđenoj činjenici dovodi u pitanje.2103 Kao što gospodin Mladić tvrdi, Pretresno veće je očigledno pogrešilo i primenilo standard koji nijedno razumno pretresno veće ne bi, i zapravo nikada i nije.2104
636. U svetlu navedenog, nalazim da je Pretresno veće pogrešilo primenivši povišen standard za teret izvođenja dokaza u svrhu pobijanja i prebacivši teret uveravanja na gospodina Mladića.
2093 Videti prvostepenu presudu, stav 2001, br. 8506, 8507, pozivajući se na, presuđene činjenice 2752, 2753; T. 25. avgust 2020. str. 39.
2094 Videti prvostepenu presudu, stav 2001; T. 25. avgust 2020. str. 39; Mladićev Završni podnesak, stavovi 2234-2239.
2095 Videti prvostepenu presudu, stav 2001; T. 25. avgust 2020. str. 39.
2096 Videti prvostepenu presudu, stav 2002; T. 25. avgust 2020. str. 39.
2097 Videti prvostepenu presudu, stav 2002; T. 25. avgust 2020. str. 39.
2098 Videti T. 25. avgust 2020. str. 39.
2099 Videti T. 25. avgust 2020. str. 39.
2100 Videti T. 25. avgust 2020. str. 39.
2101 Videti T. 25. avgust 2020. str. 39, 40.
2102 Videti T. 25. avgust 2020. str. 40.
2103 Videti T. 25. avgust 2020. str. 40.
2104 Videti T. 25. avgust 2020. str. 40.
 
11828

U vezi sa mojim zaključcima o pogrešnoj upotrebi presuđenih činjenica Pretresnog veća u vezi sa postupcima podređenih, to znači da bih odobrila Osnov 2.A.
 

2. Navodne greške u primeni pogrešnog standarda dokazivanja, neuspelog davanja obrazloženih mišljenja, i oslanjanja na neproverene dokaze (Osnovi 2.B, 2.C i 2.D)
637. Gospodin Mladić tvrdi da je Pretresno veće sistematski pogrešilo u zakonu i zapravo tokom celog postupka donošenja prvostepene presude:
i. Primenjujući neispravan standard za dokaze, čime je umanjen teret Tužilaštva da dokaže njegovu krivicu van razumne sumnje;
ii. Propuštajući da se u obrazloženju jasno pozabavi relevantnim oslobađajućim dokazima, što znači da takve dokaze nije ni uzelo u obzir ili im nije dalo dovoljnu težinu; i
iii. Oslanjajući se na neproverene dokaze i uzimajući ih za odlučujuće.
638. Tužilaštvo nije uvažilo ove argumente. Čineći to, Pretresno veće je počinilo očiglednu grešku, što je rezultiralo predrasudama prema gospodinu Mladiću, sistematski tokom celog postupka donošenja prvostepene presude. Greške Pretresnog veća i njihov uticaj, koje gospodin Mladić preciznije obrazlaže u osnovima 3 do 7 svog žalbenog podneska, pojedinačno ili kumulativno, poništavaju nalaze na kojima počivaju osuđujuće presude prema njemu. Ja bih stoga odobrila osnove 2.B, 2.C i 2.D žalbe g. Mladića.



Milenko Mihajlovic

15.06.2021. 18:56

Podhitno Žalbu podneti u Ujedinjene Nacije protiv Mladićeve nepravedne Presude i izbaciti nepravedne Sudije.


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.