Tri paketa pomoći su povoljno uticali na očuvanje privredne aktivnosti! GRAĐANI ZNAJU DA DRŽAVA STOJI ČVRSTO IZA NJIH!

Siniša Mali je ocenio danas da su zvanični podaci o bruto domaćem proizvodu za prvi i drugi kvartal ove godine još jedna potvrda neočekivano brzog oporavka privrede u Srbiji

- Sada sa još većom sigurnošću mogu da potvrdim da će rast na kraju godine biti jedan od najboljih, ako ne i najbolji na starom kontinentu, pošto je izvesno da će biti veći od 6,5 odsto - objasnio je Mali u saopštenju dostavljenom Tanjugu.

Naime, Republički zavod za statistiku objavio je podatke realnog rasta bruto domaćeg proizvoda za prvi i drugi kvartal tekuće godine, prema kojima je, u odnosu na isti period 2020. godine, BDP u prvom kvatalu ove godine bio veći za 1,8 odsto međugodišnje, a u drugom je rast iznosio 13,7 odsto, što je za 0,3 procentna poena više u odnosu na fleš procenu.

- Sve ovo govori da je država, uprkos najvećoj ekonomskoj i zdravstvenoj krizi ikada, uspela da izađe kao pobednik i spreči urušavanje ekonomskog sistema u državi zbog pandemije virusa korona - izjavio je Mali.

Pokazalo se, kako kaže, da su tri paketa pomoći povoljno uticali na očuvanje privredne aktivnosti, zaposlenja, ali i podstakli potrošnju, što je uticalo na rast BDP-a.

Foto: printscreen

- Za ta tri paketa pomoći država je prošle i ove godine izdvojila ukupno oko osam milijardi evra, odnosno oko 17,4 odsto BDP-a. To je jasan pokazatelj da je država trajno opredeljena da pruža pomoć, po prvi put u istoriji i građanima i privredi, onda kada je to najpotrebnije. Sada građani znaju da država stoji čvrsto iza njih - naveo je on.

Kako je objasnio, treći paket pomoći još uvek se isplaćuje, pa će tako penzioneri narednu uplatu od 50 evra moći da očekuju 22. septembra.

- Posle uplate najstarijima, punoletni građani mogu očekivati uplatu drugih 30 evra pomoći, a u decembru još 20 evra pomoći za sve - poručio je ministar finansija, uz podsećanje da će država kao i do sada u potpunosti ispoštovati data obećanja i novac uplatiti na vreme i u dinar.

Mali je rekao da u februaru naredne godine naši najstariji sugrađani mogu očekivati i uplatu od 20.000 dinara.

- Država ima novca i ovo je pravi način da se pomogne i dodatno pogura potrošnja, koja svakako utiče i na rast BDP-a - objasnio je on.

Pored toga, naveo je Mali, očekuje nas rast minimalne zarade, ali i penzija u skladu sa švajcarskom formulom, kao i plata u javnom sektoru, što će uticati na rast prosečne zarade u Srbiji.

Naveo je i da se još uvek razgovara sa predstavnicima radnika i poslodavcima povodom rasta minimalne zarade u Srbiji.

- Naš predlog je da ona bude uvećana za 9,4 odsto od sledeće godine, odnosno sa 32.022 na preko 35.000 dinara. S obzirom da očekujemo da će rast na kraju godine biti veći od 6,5 odsto, sa sigurnošću mogu da potvrdim da će i penzioneri i zaposleni u javnom sektoru moći da očekuju znatna povećanja primanja - izjavio je Mali.

Prosečna zarada

Procene su, kako kaže, da će prosečna zarada u našoj zemlji sledeće godine biti najmanje oko 670 evra, što će dodatno pogurati rast zarada u Srbiji, što je u potpunosti u skladu sa ciljem da životni standard građana Srbije raste.

Ministar je zaključio da rast BDP-a garantuje i nastavak kapitalnih ulaganja, odnosno izgradnju škola, bolnica, regionalnih puteva i podsetio da se u ovom trenutku gradi sedam, a da će se do kraja godine graditi čak deset auto-puteva i brzih saobraćajnica u Srbiji.

Prema danas objavljenim podacima RZS-a, najznačajniji realni rast bruto dodate vrednosti od 33,3 odsto zabeležen je u sektoru trgovine na veliko i malo, popravke motornih vozila, saobraćaja, skladištenja i usluge smeštaja i ishrane.

Takođe, zabeležen je rast od 13,5 odsto u sektoru industrije i snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama, 30,9 procenata i u sektoru sturčnih, naučnih, inovacionih i tehničkih delatnosti i administrativnih i pomoćnih uslužnih delatnosti.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.