Sport
UKRAJINA JE ZGROŽENA: Ne može da veruje koje sankcije su upravo ukinute Rusiji
125. 12. 2024. u 15:59
225. 12. 2024. u 15:59
Tanjug/Miloš Milivojević
Vesti
Velika je čast biti predsednik Srbije koja je počela da se seća i da pamti! Vučić na Starom sajmištu: ŽIVEO ŽIVOT, ŽIVELA SLOBODA!
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je ceremoniji kojom će biti označen početak izvođenja mera zaštite na objektu Centralne kule Memorijalnog centra „Staro sajmište“
U Memorijalnom kompleksu "Staro sajmište" danas se obeležava početak izvođenja radova na rekonstrukciji Centralne kule, objekta u kojem je tokom Drugog svetskog rata u dva nacistička logora stradalo više od 6.500 Jevreja, oko 10.000 Srba i više stotina Roma. Obeležavanju početka radova prisustvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić kao i patrijarh SPC Porfirije.
10.20 - Obilazak
- Mislim da nema u poslednjih 30 godina ljudi koji nisu govorili da će nešto da urade. Međutim, to zaista nije bilo moguće. Ovde neki ljudi žive, njih ne možete tek tako da sklonite. Zatim, neko je dobio dozvolu tu da otvori i restoran.
Kako kaže, ovo je gotovo neverovatno da smo uopšte uspeli da pokrenemo sve ove radove.
- Ja samo radim svoj posao. Ovo je za sve nas. Ovo je slika i prilika svih nas, ovaj užas koji vidimo i očajno stanje. Nas to nikada nije interesovalo. Ovo je suviše važna i velika tema. Posle mnogo decenija, konačno ćemo da vratimo značaj onome što je jako važno za ovu zemlju. Za sve one koji su ubijani samo zato što su bili Jevreji, Srbi ili Romi.
Informer
Pogledaj galeriju
Informer
Pogledaj galeriju
Informer
Pogledaj galeriju
Informer
Pogledaj galeriju
Informer
Pogledaj galeriju
Informer
Pogledaj galeriju
Informer
Pogledaj galeriju
Informer
Pogledaj galeriju
Informer
Pogledaj galeriju
Informer
Pogledaj galeriju
Informer
Pogledaj galeriju
Informer
Pogledaj galeriju
Informer
Pogledaj galeriju
Informer
Pogledaj galeriju
Informer
Pogledaj galeriju
Informer
Pogledaj galeriju
Informer
Pogledaj galeriju
Informer
Pogledaj galeriju
Informer
Pogledaj galeriju
Informer
Pogledaj galeriju
Informer
Pogledaj galeriju
Informer
Pogledaj galeriju
Vučić je rekao da je uvek bilo lakše ići linijom manjeg otpora. Kako kaže, kada radite stvari gde su otpori veliki, svi beže. Dodaje da su retki ljudi koji hoće da se bore, da prihvate udarce i da se bore.
Predsednik je rekao da je jako teško menjati školski sistem, ali da će Centar biti edukativnog karaktera.
- Svaki dan mora da se radi i svaki dan mora da se uči. Tako i mi sa 50 i 60 godina moramo da učimo sebe da menjamo, a u našem sistemu niko neće sebe da menja. Menjaćemo, ali to će da ide na mučenje, silu nametanja, biće bezbroj problema - rekao je Vučić i dodao da veruje u noviju generaciju prosvetnih radnika.
Vučić o deset godina vlasti: Postigli smo velike rezultati na koje sam ponosan
Predsednik je odgovarajući na pitanje kako se oseća nakon tačno deset godina kako je došao na vlast, najpre istakao da je Srbija danas zemlja koja ne liči na onu koja je nasleđena.
- Postaraću se da uskoro predstavim sve ono što smo uradili. Srbija je izgradila puteva i autoputeva koliko nije za prethodnih 50. Da je izgradila bolnice, da je shvatila da je zemlja uspeha, imali smo mir i stabilnost i ogroman ekonomski napredak.
Kako kaže, postoje veliki rezultati na koje je ponosan.
- Srbija danas ima ogroman napredak i u digitalizaciji. To su činjenice. Većina će reći da im je dosta mene, i nemam problem sa tim, jer sam na kraju zadovoljan kada vidim da su ljudi srećni zbog rezultata koji smo napravili.
Kako kaže, bitno je da Srbija nastavi sa politikom mira i stabilnosti.
10.07 - Obraćanje predsednika Vučića
Vučić je, obraćajući se prisutnima, u svom govoru rekao da želi da se zahvali svima koji su danas ispred Sajmišta a koji su preživeli najveće zločine.
- Veliko hvala onima koji su danas ovde sa nama a preživeli su najveće stradanje i da vam kažem jedno veliko izvinite zbog toga što je ova zgrada iza mene danas u ovakvom stanju, što gotovo 80 godina nismo vodili računa o svojoj prošlosti.
Kako kaže, imao je čast da upozna i sretne Šimana Peresa, koji je rekao da 6 miliona Jevreja živi u našim srcima, da smo mi njihov glas i oči.
- Imali smo i imamo mnogo toga što možemo da naučimo od Jevrejskog naroda. Nažalost, tom broju od 6 miliona očiju Jevreja tada, koje je on pominjao, moraju se dodati oči miliona i Srba i Roma.
Foto: Tanjug/Miloš Milivojević
Kako kaže, danas smo svedoci brojnim pokušaja relativizacije istorijskih činjenica iz Drugog svetskog rata. Dodaje da to u Srbiji neće biti slučaj.
- Ajzenhauer je ispravno ocenio da buduće generacije neće moći da shvate težinu nacističkih zločina i zato je naredio da se što više filmova o tome napravi. I danas smo svedoci pokušaja relativizacije zločina iz Drugog svetskog rata. Uveren sam da to ne sme da bude politika sadašnjosti i budućnosti, a Srbije nikada neće biti.
- Istorija nas je naučila da ništa nije nemoguće. Zato mi svojim očima, moraćemo jasno da vidimo sve te žrtve. Pamtićemo ih uvek, ovde ćemo da gajimo sećanje na naše sugrađane, sve koji su stradali bez ikakvog razloga od zločinačke ruke okupatora.
Foto: buducnostsrbijeav
- Na našu sramotu imali smo preča posla, nego da se bavimo žrtvama. Ovo je posledica našeg odnosa, naše nebrige, našeg nepoštenog odnosa. Bilo je mnogo obećanja iza kojih nisu sledila ama baš nikakva dela.
Kako kaže, svako ko bude prolazio ovuda videće šta se ovde dešavalo.
- Ovde ćemo kroz dokumenta, fotografije i filmove prezentovati činjenice, kako se neko kopile ne bi diglo da kaže kako se ovakvo nešto nije dogodilo i da je samo mit.
Foto: Tanjug/Miloš Milivojević
Kako je rekao, ova zgrada je slika i prilika naše sramote. Dodaje da su se mnoge generacije ogrešile o stradalnike Starog sajmišta.
- Odmah da vam kažem, čini mi se da sam i sam učestvovao u tome mnogo godina, kao da nikada nismo mogli da raspetljamo imovinske odnose. Posle mnogo godina i napornog rada, uspeli smo da rešavamo deo po deo toga. Umesto da vreme gubite, i da se posvećujete tome kako ćete za sebe nešto da uradite, mi smo uradili nešto dobro za sve naše građane.
Dodao je da je velika čast biti predsednik Srbije koja je počela da se seća i da pamti. Kako kaže, želimo da opomenemo svoje potomke na ono što nikada nije smelo da se dogodi.
- Od kraja Drugog svetskog rata do danas istina o ovom logoru bila je zatrpana. Mi ga danas konačno figurativno i stvarno oslobađamo. Počinjemo sa rekonstrukcijom centralne kule, to je simbol rešenosti da rekonstruišemo sopstveno kolektivno sećanje.
Foto: buducnostsrbijeav
- Živeo život, živela sloboda! Hvala vam što prisustvujete ovom istorijsi važnom činu, ja se ponosim što sam deo generacije koja je učestvovala u oslobođenju Starog sajmišta. Neka živi Srbija, neka žive svi njeni građani.
Predsednik je nakon obraćanja krenuo u obilazak Centra.
Foto: buducnostsrbijeav
10.00 - Stigao predsednik Vučić, minut ćutanja za žrtve
Po dolasku predsednika Srbije Aleksandra Vučića i patrijarha srpskog gospodina Porfirija intonirana je himna Srbije, nakon koje je minutom ćutanja odata pošta svim nedužno stradalim Srbija, Jevrejima i Romima u nacističkim i ustaškim koncentracionim logorima.
Na prostoru gde su nekada bili nacistički logori "Jevrejski logor Zemun" i "Prihvatni logor Zemun", svečanosti prisustvuju i reis-ul-ulema Islamske zajednice Sead Nasufović, beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Aleksandar Albahari, te ministri Branko Ružić, Nikola Selaković, Darija Kisić, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, te v.d. direktorka Memorijalnog centra "Staro sajmište" Krinka Vidaković Petrov, potomci logoraša, članovi oslobodilačlih udruženja i mnogi građani.
Foto: Informer
Takođe, prisutni su i šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre, ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko, kao i predstavnici diplomatskog kora.
Memorijalni cetar Staro sajmište
Memorijalni centar "Staro sajmište" zajednički je projekat Ministarstva za kulturu i informisanje i Grada Beograda, a osnovan je kao ustanova posvećena kulturi sećanja na žrtve i istorijske događaje koji su se desili na prostoru današnjeg Starog sajmišta. Foto: Informer
Zakon koji je omogućio osnivanje Memorijalnog centra donet je u februaru 2020. godine, a prema njemu, centar će prikupljati, sređivati, čuvati, održavati, istraživati, izlagati i prezentovati arhivska, muzejska i filmske predmete i dokumenta.
Prema Zakonu predviđene su dve muzejske celine, od kojih će jedna biti posvećena prvoj fazi logora - "Jevrejskom logoru Zemun", a druga "Prihvatnom logoru Zemun" u kojem su većinu činili Srbi. Foto: Informer
Jedna celina, prema planu, biće u Spasićevom, a druga u italijanskom paviljonu.
Radovi na Memorijalnom centru započinju sa Centralnom kulom, a u njoj će, kako je planirano, biti kancelarije Memorijalnog centra, prostor za izložbe i za edukacione namene.
Memorijalni centar imaće i svoj sajt na kojem će biti dostupne informacije o logoru, a prema zakonu upravni odbor Centra trebalo bi da ima ima sedam članova, koje imenuje i razrešava Vlada i to dva člana koje predlaže Savez jevrejskih opština Srbije, jednog člana koji se bira na predlog Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, dva člana - na predlog organa državne uprave nadležnog za poslove kulture i dva člana iz reda zaposlenih u Memorijalnom centru koje predlaže direktor centra, za čiji je mandat predloženo da traje pet godina. Foto: Informer
U sastav Memorijalnog centra ući će i Jevrejski prolazni logor Beograd - Topovske šupe, koji se nalazio u blizini današnje Autokomande, odnosno udaljen nekoliko kilometara u odnosu na Staro sajmište.
Logor pod nazivom "Jevrejski logor Zemun" nalazio se nekoliko kilometara od Zemuna, na teritoriji koja je u Drugom svetskom ratu ušla u sastav Nezavisne Države Hrvatske koja je na zahtev Nemaca tu teritoriju ustupila i na njoj dozvolila uspostavljanje logora, pod uslovom vlade NDH da u logoru ne bude srpskih stražara ili policajaca i da se logor snabdeva i finansira iz Beograda.
U početku je logor bio samo za srpske Jevreje i to prvenstveno žene, decu i starce, a svakodnevno, od 8. decembra 1941. do početka maja 1942. godine, jevrejska deca, žene i starci ubijani su na putu od logora do pripremljenih masovnih raka u selu Jajinci.
Za samo pet meseci u logoru je stradalo više od 6.000 Jevreja, a u maju 1942. godine kada je dovršeno uništavanje Jevreja i Srbija proglašena "očišćenom" od Jevreja, u logor su dovođeni komunisti, partizani, četnici, kao i civili i to sve do jula 1944. godine.
Kroz "Prihvatni logor Zemun", kako mu je glasio novi naziv, prošlo je oko 32.000 ljudi, a ubijeno oko 11.000.
U savezničkom bombardovanju 1944. godine oštećeni su i porušeni mnogi logorski paviljoni, nakon čega je logor rasformiran.
Većina Nemaca odgovornih za rad logora uhapšena je i izvedena pred sud, od kojih je nekoliko izručeno Jugoslaviji i pogubljeno, dok su komandant logora Herbert Andorfer i njegov zamenik Edgar Enge uhapšeni tokom šezdesetih godina 20. veka i to nakon mnogo godina skrivanja.
Andorferu i Engeu su u Zapadnoj Nemačkoj i Austriji izrečene kratke kazne, s tim što Engeova kazna nikada nije odslužena zbog njegovih godina i lošeg zdravlja.
Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.
Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti na:
Sport
Stigla vam je jedna 110 godina stara poruka sa fronta
125. 12. 2024. u 15:49
225. 12. 2024. u 15:49
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.