Šta sve donose izmene Zakona o planiranju i izgradnji: Lakše do dozvola, ali i veća zaštita i brža granja!

Zakon o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji stupio je na snagu krajem prošle nedelje, a prema rečima nadležnog ministra Gorana Vesića, novim propisima omogućava se efikasnije izdavanje građevinskih dozvola, veća otvorenost, bolja zaštita građana i brža gradnja.

Kako će sve to izgledati u praksi, objašnjava advokat Ana Zorić, specijalizovana za oblast nekretnina i izgradnje.

- Građani i društvo u celini imaće veliku korist od primene novih propisa. Za sve nove zgrade veće od 10.000 kvadratnih metara bruto građevinske površine, po izdavanju upotrebne dozvole, pribavlja se sertifikat zelene gradnje, a sve u cilju smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, korišćenja ekološki sertifikovanih građevinskih materijala i opreme, smanjenja produkcije otpada, upotrebe obnovljivih izvora energije. Sa druge strane, investitori objekata za koje su izdati sertifikati zelene gradnje, imaju pravo na umanjenje obračunatog doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta u visini od 10 odsto - objašnjava Zorićeva.

Prema slovu zakona, sertifikat o energetskim svojstvima zgrade prilaže se prilikom izdavanja upotrebne dozvole za objekat, a uvedena je i obaveza da se važeći sertifikat o energetskim svojstvima zgrade ili posebnog dela obavezno prilaže prilikom overe ugovora o kupoprodaji nepokretnosti.

Foto: Beta

- Izmenama zakona propisano je da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole od sada prilaže i dokument o kretanju otpada, odnosno dokument o kretanju opasnog otpada kojim se potvrđuje da je predat operateru postrojenja za tretman, odnosno skladištenje otpada - pojašnjava Zorićeva za Politiku.

Novi zakon donosi i odredbu da će ubuduće svi investitori morati da, pre početka radova, predaju polisu osiguranja od štete trećim licima, što znači da građani koji žive u susednim objektima mogu da naplate štetu, ukoliko dođe do bilo kakvih oštećenja njihovih zgrada.

- Propisana je i veća zaštita objekata pod zaštitom kulture. Uvedena je studija zaštite nepokretnih kulturnih dobara za potrebe izrade planskih dokumenata. Ista se izrađuje za zaštićene prostorne kulturno-istorijske celine i druge prostorne celine za koje je utvrđen status nepokretnog kulturnog dobra. U okviru odluke o izradi planskog dokumenta navodi se sada i rok za izradu nacrta koji ne može biti duži od 12 meseci od dana donošenja odluke o izradi planskog dokumenta, podatak o potrebi izrade studije zaštite nepokretnog kulturnog dobra kao i podatak o faznoj izradi i usvajanju planskog dokumenta. Ako organizacija nadležna za poslove zaštite nepokretnih kulturnih dobara ne izradi studiju u propisanom roku, smatraće se da izrada studije nije potrebna, a postupak izrade planskog dokumenta nastaviće se u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji - napominje Zorićeva.

Foto: Informer

Naša sagovornica dodaje da će biti znatno olakšano i priključenje objekata na komunalnu infrastrukturu, jer su propisane novčane kazne od 1.500.000 do 3.000.000 dinara za privredna društva čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, koja u roku od tri godine od dana stupanja na snagu zakona ne izvrše priključenje na komunalnu i drugu infrastrukturu.

Sa druge strane, svi vlasnici zgrada na teritoriji, odnosno na delu teritorije jedinice lokalne samouprave koji je komunalno opremljen za građenje i korišćenje, a naročito koji ima postojeću infrastrukturu vodovoda, kanalizacije, gasovoda i daljinskog grejanja, dužni su da se priključe na postojeću infrastrukturu, u zavisnosti od namene objekta. Zanimljiva novina je činjenica da će od ove obaveze biti izuzeti vlasnici zgrada koji dostave dokaz da će za proizvodnju električne energije, odnosno grejanje i hlađenje objekta koristiti obnovljive izvore energije. U praksi, to znači da se ukida građevinska dozvola kod izgradnje solarnih panela na krovovima kuća, što je do sada bio veliki problem jer građani najčešće nisu mogli da je dobiju.

Veća ovlašćenja za građevinske inspektore

Građevinskim inspektorima su proširena ovlašćenja, pa oni mogu da kontrolišu i da li se umanjuju ili uništavaju spomenička svojstva nepokretnih kulturnih dobara. Građevinski inspektor je dobio dozvolu i da naloži rešenjem obustavu radova, ako izvođač nije obavestio nadležni organ o završenim temeljima i završetku objekta u konstruktivnom smislu. Inspektor obavezno podnosi krivičnu prijavu i inicira postupak oduzimanja licence odgovornom izvođaču radova, za koga se utvrdi da poslove obavlja bez izdate građevinske dozvole i prijave radova.

Foto: RTS

Propisani rokovi za izmeštanje klima-uređaja

Vlasnici zgrada javne namene koje spadaju u nepokretna kulturna dobra dužni su da u roku od dve godine od stupanja na snagu zakona sa uličnih fasada uklone sve spoljne jedinice uređaja za grejanje i hlađenje, odnosno da ih tako izmeste da nisu vidljive. Vlasnici objekata koji su u kategoriji nepokretnih kulturnih dobara imaju rok od pet godina za uklanjanje ili izmeštanje. Vlasnici zgrada koje ne spadaju u kategoriju nepokretnih kulturnih dobara imaju rok od deset godina za uklanjanje ili izmeštanje svih spoljnih jedinica uređaja za grejanje i hlađenje, o čemu će jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji objekat nalazi doneti opšti akt u roku od godinu dana od stupanja na snagu zakona.

Vesić: Oko 15 miliona kvadrata na „zarobljenim” lokacijama

Kada je reč o kritikama na račun ukidanja konverzije uz naknadu, nadležni ministar Goran Vesić rekao je da institut konverzije ne postoji nigde u istočnoj Evropi niti u zemljama bivše Jugoslavije, osim što je donedavno postojao u Srbiji. To je, kako je naveo, institut koji je kočio razvoj lokacija od kojih se ubedljivo najveći broj nalazi u stečaju. Napomenuo je da će na oko 5.000 lokacija, koje su bile „zarobljene”, sada moći da se izgradi 15 miliona kvadrata.

Foto: mgsi

- Ako uzmemo u obzir da 700 evra košta izgradnja jednog kvadrata, to je negde oko 10,5 milijardi evra direktnog prihoda u bruto domaći proizvod zemlje. Kupoprodajni ugovori će vredeti više od 22 milijarde evra, kada bi se svi stavili u funkciju. To je više od dve milijarde evra od poreza na dodatu vrednost, preko milijardu i 200 miliona evra od poreza na dobit preduzeća, skoro 700 miliona evra od doprinosa za građevinsko zemljište, da ne pričamo o tome da će se uposliti veliki broj radnika - kazao je Vesić.