Da li će neko napisati rezoluciju o ovome?! "Vojnik Nasera Orića je oštrio nož pred nama, rekao je da će prvo zaklati decu, pa ostale"! Brano iz Srebrenice opisao horor kroz koji je prošao!

Brano Vučetić imao je samo 9 godina kada su njegovu porodičnu kuću napali srebrenički muslimani. U brutalnom masakru vojnika Nasera Orića, ubijeni su mu otac i stariji brat koji je imao 17 godina. Njega su ranjenog sa 30 gelera u telu ostavili u životu i odveli u logor, gde je trpio svakodnevno nasilje.

Selo Bjelovac je 14. decembra 1992. godine do temelja zapaljeno i uništeno. Muslimani iz Srebrenice upali su s namerom da srpski narod potpuno unište. Ubili su 109 meštana ovog sela, među kojima i porodicu Brane Vučetića: majku, oca i maloletnog brata.

- Ova tragedija u mom životu se desila početkom rata 1992. godine. Imao sam samo devet godina kada sam izgubio majku koja je bila u posjeti mojoj baki koja je bila u selu samo sedam kilometara udaljenom od našeg. U tom kombiju kojim je išla, bilo je 15 civila. Napravljena je zaseda u kojoj su ubili osam civila, među kojima je bila moja majka. To je bilo 16. septembra 1992. godine - započinje svoju bolnu ispovijest Vučetić.

Međutim, ova strašna tragedija nije bila kraj njegove patnje. Naprotiv, bila je samo njen početak.

Nakon samo tri meseca, 15. decembra iste godine dojučerašnje komšije, a sada krvnici Nasera Orića mu ubijaju oca Radovana i brata Milenka, koji je imao samo 17 godina.

- Ja sam u tom trenutku imao devet godina i išao sam u osnovnu školu u koju me je brat stalno, čamcem, prebacivao. U mom selu je bilo pretežno srpsko stanovništvo, a vojnici Nasera Orića su nas opkolili sa svih strana. Moj brat u trenutku kada je ubijen, nije imao oružje, niti je bio legitimna vojna meta - rekao je Vučetić.

Foto: prrintscreen/RTRS vijesti

U kući, gde se sa ostalim civilima krio, zločinci su ubacili bombu kašikaru. Tada su ga sa 30 gelera u telu, ostavili u životu, ali i sproveli u muslimanski srebrenički logor.

- Moj brat je shvatio da se tog dana ne dešava klasičan napad kao pre i uspeo je da me prebaci u dvorište susedne kuće. U toj kući su bile moja komšinica sa kćerkom i bebom od sedam meseci i njena majka. Pobili su sve živo. Sve što se kretalo. Svi meštani su bili pobijeni, čak i životnje, kokoške i svinje. Kada su sve pobili u dvorištima, onda su opkolili našu kuću i dozivali nas da se predamo. Kada smo se oglušili u njihovu naredbu, jedan od vojnika je zapretio rečima da će nas četnike uhvatiti i da će da nas zakolju, zapaliti žive i nabiti na ražanj. Deca su vrištala, a mi smo ušli u jednu prostoriju i spakovali stvari za bebu, nadajući se da ćemo izaći bez ikakvih posledica. Nažalost, jedan od vojnika je bacio bombu na kuću. Ta bomba je eksplodirala, mene i komšinicu Miru Filipović je ranila. Uspeli smo da dođemo do tavana i da pokušamo se sakriti od hordi Nasera Orića koji su hteli da nas ubiju - rekao je Vučetić.

Kada su mislili da nema nikoga živog u kući, vojnici su se popeli gore i pronašli su nas. Ja nisam mogao da siđem sam, već me je jedan od vojnika spustio i bacio na krevet. Zavezali su nas, a beba i mala Olivera su plakali. Jedan od vojnika je oštrio nož pred nama i govorio kako će prvo zaklati decu, pa ostale. Jedina sreća u nesreći je, što je jedan od vojnika bio školski drug komšinice Mire, koji je naredio da nas odvežu - rekao je Vučetić.

Foto: prrintscreen/RTRS vijesti

- Video sam svoga brata koji je bio naslonjen na ogradu i to mi je bilo jako teško. Krenuo sam ka njemu, ali me je jedan vojnik bacio preko ramena. Stavili su nas u jednu kuću, gde smo sačekali mrak kako bi nas prebacili u dio pod kontrolom muslimana u Srebrenici - rekao je Vučetić.

Vučetić je ispričao da je nakon svega, tako teško ranjen, bez ikakve medicinske pomoći poslat u zarobljeništvo u kome je proveo više od 50 dana uz svakodnevno mučenje.

Branu danas više od gelera boli to što nema pravde, jer su srpske žrtve u očima dela međunarodne zajednice žrtve drugog reda, a u rezoluciji koja se priprema o Srebrenici, biće tretirane samo bošnjačke žrtve.

- Nažalost, pravde nema, vrlo dobro znamo da se propaganda vodi protiv srpskog naroda. Mi samo želimo istinu, a ova rezolucija će samo da poremeti međuljudske odnose, pogotovo u Bratuncu i Srebrenici, tako da ne vidim ništa dobro u tome, kaže Brano za Novosti.

Danas Brano živi u Srebrenici i sa zebnjom čeka da čuje da li će oni koji su mu sve pobili rezolucijom o Srebrenici biti amnestirani. Pita gde su srpske žrtve - 3.500 ubijenih u okolini Srebrenice, 80 spaljenih sela i više od 5.000 uništenih kuća. Za ova i ostala masovna ubistva srpskih civila u srednjem Podrinju, odvođenje i mučenje dece u logorima niko nije odgovarao, a počinioci s bili poznati i haškim i istražiocima Suda BiH.

Da li će neko napisati rezoluciju o tome?