Ni jedno 'izvinite' nisu rekli Srbima zbog bombardovanja! Zaharova: Nato snabdeva Prištinu oružjem i pravi joj vojsku protivno Rezoluciji 1244

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je da NATO snabdeva Prištinu oružjem i pomaže joj da stvori sopstvenu vojsku, što nije dozvolјeno Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244.

- Uz prećutnu saglasnost Zapada, samoproglašene kosovske vlasti gaze prava srpskog stanovništva na KiM, vode politiku proterivanja Srba sa iskonski srpskih teritorija - navela je Zaharova.

Ona je podsetila da je pre 25 godina, 10. juna 1999. godine, Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1244, kojom je osnovana Misija privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji (Unmik) i dodala da je ta odluka omogućila da se sukob u bivšoj Jugoslaviji prenese u političke okvire.

Prema njenim rečima, Rezolucijom 1244 su postavlјeni temelјi međunarodnog pravnog okvira za rešenje kosovskog pitanja, kojim je konsolidovan suverenitet Srbije u odnosu na ovaj region.

Međutim, zapadne zemlјe su izabrale put sabotiranja odredbi pomenute odluke Saveta bezbednosti UN i na svaki mogući podstiču separatistički stav administracije kosovskih Albanaca, navela je Zaharova.

U takvim uslovima, nastavila je Zaharova, "više nego ikada je potrebno punopravno prisustvo UN u srpskoj autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija, pre svega da bi se osigurala bezbednost, stabilnost i poštovanje lјudskih prava u regionu".

- Rusija podržava aktivnosti Misije i zalaže se za očuvanje njenog kadrovskog i finansijskog potencijala. Verujemo da samo Unmik, a ne vlasti u Prištini, ima pravo da predstavlјa Kosovo u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti br. 1244 - istakla je Zaharova.

Moskva polazi od toga da rešenje kosovskog pitanja mora da bude prihvatlјivo za Beograd, da se zasniva na Rezoluciji SB UN 1244 i da na kraju to rešenje odobri Savet bezbednosti UN.

Na Jugoslaviju bačeno 14.000 bombi i ispalјeno više od 2.000 raketa

- Prošlo je 25 godina od završetka operacije "Saveznička snaga", varvarske agresije Natoa na suverenu Jugoslaviju, tokom koje je ubijeno preko dve hilјade civila, uklјučujući 89 dece - podsetila je Zaharova, povodom 10. juna, kada je Nato agresija, konačno, završena.

Zapad je, podseća, "ove žrtve cinično uvrstio u kategoriju 'kolateralne štete', čime je pokazao da se prema lјudskim životima odnosi kao prema potrošnom materijalu".

- Tokom 78 dana takozvane 'humanitarne intervencije' NATO-a, na Jugoslaviju je bačeno 14 hilјada bombi i ispalјeno više od dve hilјade raketa. Kasetne i visokoeksplozivne granate su bile široko korišćene. Masovna upotreba municije sa osiromašenim uranijumom izložila je ogromna područja na Balkanu radioaktivnoj kontaminaciji. Teške posledice ove ekološke katastrofe po zdravlјe lјudi postoje i danas. Za njeno prevazilaženje potrebne su decenije, ako ne i vekovi - objasnila je portparolka MSP-a Rusije.

Zaharova je naglasila da je "avijacija NATO-a pretežno gađala civilne objekte", među kojima su bile desetine hilјada stambenih domova i stanova, više od 300 industrijskih i energetskih objekata, uklјučujući rafinerije nafte, elektrane, dalekovode, preko 350 saobraćajnih i komunikacionih objekata – aerodromi, mostovi, železnička infrastruktura, benzinske pumpe, pošte, oko 50 zdravstvenih ustanova, oko 100 vrtića, škola i univerziteta, desetine istorijskih i arhitektonskih spomenika, crkava i manastira.

- Sve metode koje je Zapad koristio protiv Srba, danas koristi protiv Rusa u Ukrajini rukama kijevskog režima - rekla je Zaharova.

Ukupna šteta bombardovanja za jugoslovensku privredu iznosila je, prema različitim procenama, od 30 do 100 milijardi dolara, podvukla je portparolka MSP-a Rusije.

Ipak, najstrašniji momenti napada iz 1999. godine bili su napadi na civile, rekla je Zaharova.

Ona je podsetila na bombardovanje stambenih naselјa u Aleksincu od 5. aprila, raketni napad na putnički voz Beograd–Solun od 12. aprila, napad na kolonu izbeglica u području Đakovice od 14. aprila, napad na zgradu Radio-televizije Srbije i njenih zaposlenih od 23. aprila, napad na putnički autobus kod Podujeva 1. maja, bacanje kasetnih bombi na Niš 7. maja, napad na kinesku ambasadu u Beogradu 7. maja, bombardovanje kolone izbeglica u selu Koriša kod Prizrena 14. maja, napad na beogradski Klinički centar "Dragiše Mišović" 20. maja.

- Ni jedno 'izvinite' nisu rekli Srbima. Za njih je to norma - navela je Zaharova.

Ona je kazala da su SAD počinili brojne ratne zločine.

- SAD i njihovi saveznici, pod lažnim izgovorom zaštite kosovskih Albanaca, počinili su brojne ratne zločine. Oni u stvarnosti nisu bili motivisani brigom o lјudskim pravima, već želјom da na iskonski srpskoj teritoriji stvore stalan izvor pretnji za Beograd. A danas, Zapad primorava Srbe da se odreknu Kosova, podstičući prištinske 'vlasti' da čiste pravoslavno stanovništvo, dovodeći na kraju region na ivicu oružanog sukoba - zaklјučila je Marija Zaharova.