MISTERIOZNA PLANINA RTANJ NE PRESTAJE DA FASCINIRA: Veruje se da je unutra šuplja, ko god je prošao kroz srpsku piramidu, VIŠE NIJE BIO ISTI!

Ko god se nađe na Rtnju želeće da sa vama podeli malo mira i ljubavi. A, verujte, nigde se ne grli tako prisno i dugo kao na Rtnju. Zagrljaj može da traje i po nekoliko minuta, a nakon njega vam bukvalno ne silazi osmeh sa lica

Da li si video indigo decu? Neverovatni su, celi su plavi, sa izrazito prozirnim plavim očima, upijaju preko 300 stranica knjige za samo nekoliko minuta, priča mi pun utisaka mi Goran iz Novog Sada, snimatelj i producent dokumentarnih filmova koji je dan ranije došao na Rtanj, upravo kada su se završavali prvi „Susreti roda“ pod padinama  sprske piramide.

To je događaj koji je okupio sve duše dobre volje na jednom mestu:  umetnike, čarobnjake, prirodnjake, znalce, kreativce, mudrace, ljubitelje prirode, planine, doline, života, ljubavi, znanja i mudrosti. Predvođeni Todorom Pešterskim, vedskim stručnjakom i najvećim poznavaocem planine i piramide Rtanj.

I pored dva završena fakulteta, ovaj speleolog je ubeđivao roditelje na tom istom skupu da nikakvi virusi ne postoje, da su izmišljeni, da su njihova “indigo deca” posebna samo zato što su slovenskog porekla gde je vakcinasanje obavezno, te  da nam iluminati to čine namerno kako bi bio uništen taj “duhovni i božanski gen” i da bi naša deca upravo izgubila tu “indigo” sposobnost i tamno plavu auru sa dodatkom crvene.

Kada smo se smestili u pansion, gazdarica nam je saopštila da je juče završen “najveći Sajam čudaka u Srbiji” na Rtnju, da je većina ostala da kampuje pored veštačkog jezerceta u okviru komšijskog pansiona Radgost (gde smo narednih nekoliko dana provodili i najviše vremena), da su napravili novi molitvenik zvani “lavirint”, te da joj je zaista krivo što smo propustili jedan nesvakidašnji skup.

“Među njima su bila i dva čoveka, jedan bivši pilot i advokat koji tvrde da su uspeli da se izbrišu iz svih zvaničnih dokumenata i sakriju svoje administrativno postojanje na ovoj planeti”, prenosi nam svoje najupečatljivije utiske Ivana, Goranova lepša polovina. “Nemoguće! Pa, imaju mobilne telefone. Ti računi moraju da stižu na nečije ime. Ti računi moraju da se plate”, sumnjičava je Romana koja je odsela kod Gmitrovića u sobi do naše.

Foto: jugmedia.rs

Nikola, Švajcarac, polu kozačkog a polu sprskog porekla, koji nam se narednih dana stidljivo hvalio kako je sa svojih 29 godina obišao nekoiliko kontinenata i na desetine piramida, od egipatskih, preko Zigurata u drevnoj mesopotamskoj dolini i Persiji (današnjem Iranu), do onih astečkih u Meksičkom zalivu i severnim džunglama Perua, pokušava da me to što sam propustio događaj uteši jednostavniom rečenicom: “Rtanj je tako hteo”.

Ma koliko da sam i sam bio sumnjičav poput Romane, samo nakon dva dana boravka ovde, prihvatio sam da Rtanj jeste planina koju obavijaju čudne misterije. Na Rtnju ćete zaista, ukoliko vas planina prihvati, videti energiju kako deluje na “uljeze“.

Baterije telefona se prazne, foto-aparati ne mogu da se upale, kamere podrhtavaju; mirisi prirode su trostuko jači. Dok se šetate ulicama stare kolonije napuštenog rudarskog naselja mirisaćete kamilicu, bagrem i majčinu dušicu sa livade kao da ste je tek ubrali i prineli pod nos. Mesec svetli sa neba i na dnevnom svetlu trostruko većeg prečnika nego što ga posmatrate golim okom sa bilo kog drugog mesta na planeti. 

U noćnim satima se pod vedrim nebom razliva Mlečni put koji je zbog svetlosnog zagađenja nevidljiv bukvalno 20 kilometara dalje u obližnjoj Sokobanji. A ljude, koje drugi nazivaju čudacima prihvatio sam kao individue koje su tu da sa vama podele malo mira i ljubavi jer, verujte, nigde se ne grli tako prisno i dugo kao na Rtnju. Zagrljaj može da traje i po nekoliko minuta, a nakon njega vam bukvalno ne silazi osmeh sa lica.

Svako ko je čuo da dolazim iz Leskovca prvo me je pitao za Radan planinu, koju zbog sličnog misticizma i neobičnih sposobnosti povezuju sa Rtnjom. Ipak, razgovor o vodi koja teče uzbrdo na Radanu iz misticizma brzo klizi u metafiziku  o prirodnoj pojavi koju su stručnjaci nazvali „gravitacionom anomalijom“.

Za razliku od Radana, za  prirodnu piramidu u Istočnoj Srbiji se veruje da je iznutra šuplja. “Ali su svi ulazi u nju zatvoreni, jer, kako kažu, ko god je prošao kroz nju, nije više bio ista osoba.

Piramide bi trebalo da svu svoju energiju najviše imaju u vrhu, ali Rtanj svoje najjače talase šalje u podnožju, što je samo jedna od neobičnosti Rtnja”, priča nam Nikola. Rtanj, veruje se, svojim vrhom upija energiju “dokle mu senka doseže“. Kasnije ta energija iz planine isijava i “upijaju“ je oni kojima je potrebna.

Foto: Pixabay

Na Rtnju više niko ne traži vanzemaljce, iako je upravo turistička manija za ovom planinom krenula 2012. godine kada je novinar CNN-a napravio reportažu sa tvrdnjama da je ovo jedino mesto na svetu koje je trebalo da preživi tada dolazeći smak sveta.

Dragan Milenković Šou, možda jedini od pedesetak preostalih starosedelaca naselja Rtanj koji i dalje veruje u vanzemaljce i koji se kune da je na noćnom nebu iznad Rtnja viđao sve i svašta

“Samo tog 12. decembra je u našem malom selu boravilo preko 1.300 turista iz celog sveta. Bilo je i onih koji su verovali da će ovde zaista biti spašeni. Smeštaj, a još uvek nije postojao nijedan hotel koji je radio, rezervisao se mesecima ranije”, priseća se Dragan Milenković Šou, možda jedini od pedesetak preostaliih starosedelaca naselja Rtanj koji i dalje veruje u vanzemaljce i koji se kune da je na noćnom nebu iznad Rtnja viđao sve i svašta i ubeđuje nas da na Zemlji baš tu pored nas, ali u paralelnom svetu, žive vanzemaljci iz grupe Mazarak, eterična bića koja su veoma loša.

Pokazuje nam i fotografije tih “rtanjskih bića”, ali nam ne dozvoljava da ih fotografišemo. Ovaj čovek, koji na planini boravi već četiri decnije, sebe naziva isceliteljem, i ubeđuje nas da ima čak sedamnaestoro dece od sedamnaest različitih žena, objašnjava da su piramidalne planine poput Rtnja, “koje inače prikupljaju energiju za Zemlje i šalju je nazad u vaseljenu, upravo stecište ove, ali i sličnih grupa  vanzemaljaca koje ne smeju da nas diraju, ali koje mogu da poprime ljudski oblik kada žele, odnosno da se materijalizuju”.

Za Rtanj se vezuje još jedna priča, a to je da nad ovom planinom izbegavaju da preleću avioni, iako smo ih videli na pretek. Ipak, i četiri dana posle spasavanja paraglajderiste koji se srušio na planini Rtanj, ne stišavaju se utisci. U njegovom spašavanju učestvovalo je, javlja RTS, 14 spasilaca Gorske službe iz Niša, Boljevca i Beograda. Primljen je sa povredama karlice i višestrukim prelomom rebara.

 

 

Ivana iz Požege, vaspitačica, koja je došla na Rtanj na samo dva dana i ostala punih sedam meseci, ubeđuje nas da je pohod na vrh najbolji u noćnim satima. Usred noći probijate se mračnim šumskim stazama i planinarite ka vrhu, radujući se paletama boja, kakve samo izlazak sunca može da pruži.  Staza je duga oko 15km, a ujutru će se pred nama ukazati Boljevac, Bor, Sokobanja, kao i planine Kopaonik, Jastrebac i Stara planina. Upravo tu otkrivate misterije piramide. Speleolozi su otkrili više od 17 važnih pećina i ogromne prostorije unutar planine.

Najistaknutiji vrhovi planine su Kusak, Baba i Šiljak, i kada se povežu imaginarnom linijom, formiraju trougao dimenzija čije strane su pet i šest kilometara. Ivana i Goran iz Novog Sada ostaju ukočeni prizorom koji ih dočekuje na vrhu planine jer posmatrajući izlazak sunca na horizontu iza njih planina formira senku piramide iza njihovih leđa u prirodnoj veličini.

Senka, koja bi po svim zakonima fizike trebalo da se razliva po dolini, ostaje zalepljena u vaduhu, kao da udara u nevidljivi zid nečega što čuva planinu. Izraz “Dokle mu senka doseže”, postaje vidljiv i jasan, ali i dalje neobjašnjiv. Možda je upravo zbog ove pojave na Svetskom kongresu poštovalaca i istraživača neidentifikovanih letećih objekata, u Baltimoru 2012. godine donet zaključak da je ova planina centar vanzemaljskog života i onostranih pojava u celom svetu.

Energije ima. A ovalne svetleće kugle koje na vrhu planine viđaju stanovnici ovog mesta se naučno objašnjavaju neobičnim energetskim pražnejnejm. Poslednjih godina, tvrde, dejstvo ovih energija može da se oseti na Svetilištu, znanom i kao „Vrelo“. To je krug sa kamenjem i zemljom gde mnogi dolaze na „pročišćenje“, a koje je napravljeno pre par godina i trenutno je najposećenije mesto gde u svakom trenutku tokom dana boravi na desetine turista.

Sa ovog mesta može se videti i Šiljak, vrh Rtnja visine 1.565 metara, a, naglašava Šou, “svako ko stane na naznačeno mesto treba da misli samo na sadašnjost jer će enegija koja protiče svuda okolo pokazati na šta čovek treba da obrati pažnju”.

Foto: jugmedia.rs

Istraživanja akademika Jovana Davidovića i naučnika Saše Nađfeja na ovom potezu počela su krajem 20. veka, a svetilište je sazidano nekoliko godina kasnije na inicijativu Milana Mladenovića od Lužice, poznatijeg kao Pramilan, srpskog pesnika i filozofa, žrtve političkog progona (proveo u zatvoru trinaest meseci, štrajkovao glađu 40 dana, sudski mu zaplenjeni i uništeni rukopisi „Pariskih dnevnika”, rehabilitovan 2009. godine). 

On trenutno pokušava da obnovi nekadašnji Planinarski dom i koji se tuži sa opštinom Boljevac – kojoj pripada Rtanj – jer nije uspeo da ispoštuje sve obaveze iz ugovora i u njemu zaposli desetak radnika. Trenutno u propalom komunističkom letovalištu izdaje krevete za hiljadu dinara po noćenju. U piramidu na “Svetilištu” uklesano je njegovo ime.

Baba Milica razbija iluziju

Iluziju o najmagičnijem mestu u podnožju piramide razbija najstarija stanovnica Rtnja, devedestjednogodišnja baka Milica, kraljica rtanjskog čaja koja se na vrh planine pela više stotina puta i brala ovu lekovitu biljku koja se koristi kao antiseptik, sredstvo za olakšanje varenja i ublažavanje tegoba kod nadutosti, za ublažavanje upale mokraćnih kanala, organa za disanje i varenje.

Foto: BETAPHOTO/SASA DJORDJEVIC

To mesto je pre sedamdeset godina, kada sam se doselila ovde, služilo kao hladnjak za hlađenje piva onima koji su gradili kapelicu za pokojnog Juliusa Minha, Jevreja koji je ovde otvorio rudnik i formirao rudarsku koliniju na čijim ostacima je izgrađeno celo današnje naselje.

Bio je jedan Pop, on nije stvarno bio pop, samo smo ga tako zvali. Imao je osmoro dece i bio je jako siromašan. Dosetio se da radnicima priča kako je na tom mestu bila crkva, te napravio neki vid svetilišta. Očitavao je molitve i palio sveće, a radnici su mu ostavljali novac od kog je tog dana prehranjivao decu. Pre toga je tu bila rupa koju smo punili ledom i hladili pivo i vodu. Sedela sam tamo hiljadu puta. A koleno me, evo, pola veka kansije boli – pa boli”, prepričava nam ona, ne skidajući zagonetni osmeh sa lica.

Ipak, da nekih čudnih sila ima na planini na kojoj živi, ne poriče.

„Kada su ruski sveštenici sadili tu čudnu biljku na planini, od koje danas pravimo čaj, očitali su molitvu: Da gori, a da nikad ne izgori; da se ništavi, a da se nikad ne uništi… Bila sam svedok tome. I stvarno, vrh Rtnja je goreo do sada tri puta. Bio je pretvoren u prah, pepeo i gar. Na proleće bi ozeleneo, a biljka je ponovo rasla kao da nikada nije bila pretvorena u pepeo. Neuništiva je“.