Nepoznate zarazne bolesti su odvajkada bile pravi izazov za ljudski rod, kao i borba kako ih suzbiti i zaustaviti njihovo širenje
Pošast zvana Kovid 19 stavila je ovu generaciju na iste muke, a u traženju rešenja primenjivane su i mere, kao i ranije, za koje ni se protokom vremena se ispostavilo da nemaju nikakvih efekata protiv ovakvih pogibelji.
Pandemija kolere koja je zahvatila čitav svet od 1829–1852. spada među velike tragedije ljudskog roda. Kada se 1831. godine kolera prvi put pojavila u srednjoj Evropi, nije zaobišla ni naše krajeve, kao ni kasnije 1836. godine.
Jula meseca 1831. godine ova zarazna infekcija zahvatila je prostor Bačke, a na području Bačko-bodroške županije i Šajkaškog bataljona bolest je zahvatila 61 naselje, bilo je 14.911 obolelih, od kojih je 7.702 preminulo. Epidemija je trajala do februara 1832. godine.
- Dotle nepoznata bolest stavila je zdravstvo i organe vlasti pred veoma težak zadatak. Županijske vlasti Bačko-bodroške županije reagovale su brzo i odlučno sprovodeći sve mere za koje se smatralo da donose rezultate, posebno sanitarne kordone koji su bili delotvorni u epidemijama kuge.
Županijska kongregacija (skupština), pored utvrđivanja mera, donela je važnu odluku da formira Stalnu zdravstvenu komisiju sa sedištem u Baji, koja je vodila sve poslove odbrane od kolere u saradnji sa nadležnima u Županiji – navodi se u spisima koji su sačuvani u fondu Bačko-bodroške
županije Arhiva Vojvodine u Novom Sadu.
Foto: Arhiv Vojvodine
Kako navodi mr Dejan Jakšić, arhivski savetnik Arhiva Vojvodine, jedna od najčešćih zabluda iz toga vremena, koja se našla u naredbama, jeste da je prenosnik kolere i hartija (dokumenta, pisma, novac).
- Danas se zna da je ovaj način prenošenja zaraze potpuno isključen. Pisma iz zaraženih krajeva optuživana su za prenosnika zaraze i zbog toga je vršena dezinfekcija dimljenjem, odnosno kađenjem i prskanjem. Kao sredstvo za dobijanje dima ili isparenja služili su: sirće, drvo,tamjan, hlor, šalitra, sumpor i dr.
U strahu umalo da spale sve spise
Da bi dim mogao prodreti u unutrašnjost papira, cela površina je bušena šiljatim predmetima odnosno, iglama. Kroz takvu proceduru prošli su i spisi Zdravstvene komisije i drugih županijskih spisa iz tog vremena – navodi Jakšić.
Zanimljivo je da se Zdravstvena komisija, odnosno, Krizni štab tog vremena nije odlučio da moguće zaražene spise spaljuje, što se ispostavilo kao ipak razumna odluka, kada je kasnije ustanovljeno da kolera nije mogla da se širi na taj način.
Epidemiolog, redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu i direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine, dr Vladimir Petrović smatra da smo sa svakim vakcinisanim dalje od novog talasa. Ako vakcinišemo 30 odsto populacije i više, nećemo imati novi talas. Odziv na imunizaciju je vrlo dobar i krenuli smo u pravom trenutku. Mislim da nećemo imati više ovakav talas kao ovaj treći, ali to će zavisiti od nivoa kolektivnog imuniteta, koji ćemo postići vakcinacijom
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Epidemiolog, redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu i direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine, dr Vladimir Petrović smatra da smo sa svakim vakcinisanim dalje od novog talasa. Ako vakcinišemo 30 odsto populacije i više, nećemo imati novi talas. Odziv na imunizaciju je vrlo dobar i krenuli smo u pravom trenutku. Mislim da nećemo imati više ovakav talas kao ovaj treći, ali to će zavisiti od nivoa kolektivnog imuniteta, koji ćemo postići vakcinacijom
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa najvećim badminton igračem svih vremena, dvostrukim olimpijskim šampionom i petostrukim svetskim prvakom Lin Danom.
Srpska lista najoštrije je osudila današnje privođenje direktora osnovnih škola u Kosovskoj Kamenici, Negovana Vasića i Dragana Krstića, kao i upade pripadnika kosovske policije u njihove porodične domove i obrazovne ustanove u kojima obavljaju svoju časnu i odgovornu dužnost ističući da je reč o političkom pritisku Prištine i zastrašivanju svedoka i osoba koje su ukazale na izborne nepravilnosti.
Udruženje "ProGlas", koje čine pripadnici samozvane elite na čelu sa Draganom Bjelogrlićem, ovih dana ponovo je u fokusu javnosti zbog nasilja na njihovom nedavnom skupu, a sada su isplivale nove informacije o njihovim mutnim pričama.
Kancelarija za KiM saopštila je danas da su dvojica direktora srpskih osnovnih škola iz Kosovske Kamenice privedena po političkoj osnovi i nalogu Prištine, dodajući da im je, nakon višesatnih iskaza u policiji, određeno policijsko zadržavanje do 48 sati.
U vremenu kada svi jure za lajkovima, a autentičnost se prodaje u celofanu, Ibro Ibrahimović je u podkastu „Za našim stolom“ na televiziji K1 podsetio na to šta zapravo znači imati kičmu, karakter i ne zaboraviti odakle si krenuo.
Voditeljka Informer TV Andrea Veskov uputila je javno izvinjenje Privrednoj pravnoj akademiji iz Novog Sada i njenom rektoru prof dr Milanu Počuči zbog pogrešno interpretiranog stava u vezi sa tom institucijom u poslednjem izdanju emisije Paralela.
Publika od sada ima priliku da svake srede od 17 časova na Prvom programu Radio Beograda prati novi politički tok-šou "U sredu sa Bojanom Bilbijom". Reč je o autorskom projektu koji se bavi najvažnijim političkim, geopolitičkim i društvenim temama koje oblikuju svakodnevni život građana Srbije, ali i globalne procese koji utiču na ceo svet.
U selu Škrijelje na području opštine Tutin večeras je život izgubio E.S. (2009), nakon što je, prema prvim informacijama, došlo do slučajnog opaljenja lovačke puške tokom njenog čišćenja.
Smiljana R. (27), državljanka Srbije, poginula je u nesreći na Prokletijama kada je pala sa litice u provaliju duboku 250 metara nakon što je pokušala da zaobiđe stenu. Njena sestra se od nje oprostila potresnim rečima na Fejsbuku.
Trgovinske i političke tenzije između Rusije i Jermenije dodatno su eskalirale nakon što je ruska savezna služba za veterinarski i fitosanitarni nadzor donela odluku o uvođenju radikalnih ekonomskih mera protiv ove kavkaske države.
Velika porodična tragedija dogodila se u okolini grada Arada u Rumuniji, gde je dečak (8) izgubio život utopivši se u vodi na prostoru bivše šljunkare.
Pitanje prava LGBT osoba ponovo je došlo u fokus ukrajinske i regionalne javnosti nakon najnovijih izjava predsednika Volodimira Zelenskog, koje su odmah izazvale oprečne reakcije i žestoke kritike sa ruske strane.
Istaknuti srpski kompozitor, muzički urednik i stvaralac, Vladimir Milačić umro je u 65. godini, a iza sebe je ostavio neizbrisiv trag u domaćoj muzici, pozorištu i na televiziji.
Par trikova zahvaljujući kojima će baterija telefona trajati duže na svim prazničnim putovanjima, i dati priliku za beleženje nezaboravnih i magičnih trenutaka.
Vrahos je mirno letovalište smešteno na obali Jonskog mora, koje poslednjih godina postaje sve popularnije među turistima iz Srbije. Mesto je poznato po dugoj peščanoj plaži, izuzetno čistom moru i opuštenoj atmosferi, što ga čini idealnim izborom za porodice sa decom.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.