GRČKA "GORI" ZBOG MAKEDONIJE: Spor dug 27 godina, među Helenima PONOVO UZBURKAO STRASTI

Građani, vlada i opozicija u Grčkoj podeljeni oko imena svog severnog suseda. Jedni žele kompromis i dozvoljavaju da u imenu nose naziv "Makedonija", dok se drugi tome oštro protive. Više od 500.000 ljudi protestovalo u nedelju u Solunu, jer ne žele da im komšije uopšte koriste termin "Makedonija"

Grčka je u potpunom haosu zbog Makedonije. Nakon što je u decembru najavljena obnova pregovora o imenu nekadašnje jugoslovenske republike, građani, vlada i opozicija su podeljeni. Jedni se zalažu se za kompromis koji bi rešio spor dug 27 godina i dozvoljavaju da njihov severni sused u imenu nosi naziv "Makedonija", dok se drugi deo tome oštro protivi.

 

Rešenje vrlo brzo Makedonija će dobiti ime u prvoj polovini ove godine Zoran Zaev

Veliki protest

Strasti su, međutim, postale uzavrele posle prošlonedeljnih pregovora o imenu između predstavnika Grčke i Makedonije, kojima je posredovao diplomata UN Metju Nimic. Tada je postalo jasno da se bliži rešenje spora.

Zato je u nedelju organizovan veliki protest u Solunu, na kojem se, prema nekim procenama, okupilo oko 500.000 ljudi. Organizatori demonstracija, na kojima je spaljena makedonska zastava, bili su nacionalisti i ultradesničari.Na skupu je najviše bilo pristalica ekstremno desničarske stranke Zlatna zora Nikosa Mihalolijakosa, kao i umerenije desničarske partije, koja u koaliciji sa levičarskom Sirizom učestvuje u vlasti, Nezavisni Grci Panosa Kamenosa. 

Kompromis Nije nerazumno uvrstiti termin "Makedonija" u kombinovani naziv, sa geografskom ili hronološkom kvalifikacijom Aleksis Cipras

Oni su protestovali, navodeći da bi pristanak Atine da severni sused u nazivu nosi ime "Makedonija" predstavljao izdaju grčkog naroda.

S druge strane, konzervativna stranka Nova demokratija Kirijakosa Micotakisa, koja je 2004. pristala na kompromis i dozvolila da bivša republika SFRJ koristi ime "Makedonija", ali da uz to doda još neki naziv, poput "severna", potpuno se podelila po tom pitanju. Veliki broj članova i pristalica te stranke učestvovao je na protestu, uprkos Micotakisovoj odluci da ne podrži demonstracije.

Osim toga, uticajna Grčka pravoslavna crkva zvanično nije podržala proteste, ali smatra da je termin "Makedonija" isključivo grčki. 

Imena u opticaju 1. Republika Vardarska Makedonija - grčka vladajuća desničarska stranka Nezavisni Grci i njen lider Panos Kamenos, koji se protive da BJRM u imenu uopšte sadrži reč "Makedonija" najradije bi prihvatili to ime. Međutim, Albanci ga ne prihvataju 2. Republika Severna Makedonija - neprihvatljivo za Bugare 3. Republika Gornja Makedonija - takođe neprihvatljivo za Bugare 4. Republika Makedonija (Skoplje) - neprihvatljivo za Grčku 5. Republika Nova Makedonija ili Nova Republika Makedonija - najprihvatljivije za sve. To ime predložili još početkom 90-ih prvi pregovarači o imenu Sajrus Vens i Dejvid Oven

Tako su svi oni, koji Crkvu smatraju čuvarem grčkog nacionalnog identiteta, takođe učestvovali na protestu.

Protiv demonstracija bila je levičarska Siriza premijera Aleksisa Ciprasa, koji teži tome da konačno reši spor sa susedom.

- Nacionalni interesi se ne brane uzvicima i folklorom, već mirom, radom na kompromisu i jednoglasnošću unutar zemlje. U istorijskom smislu potpuno je neosnovano i apsurdno da Skoplje traži ekskluzivitet za Makedoniju. Ali nije nerazumno uvrstiti termin "Makedonija" u kombinovani naziv, sa geografskom ili hronološkom kvalifikacijom, za generalnu upotrebu - smatra Cipras.

Profesorka političkih nauka i istorije na Univerzitetu Pandion u Atini Hristina Kuluri smatra da Cipras može postići kompromis prihvatljiv za javno mnjenje.

- Klima se promenila u odnosu na devedesete godine, iako pitanje severnog suseda ostaje osetljivo za celo grčko društvo. Jedna generacija je prošla, a društvo je sazrelo - navela je Kuluri i dodala da će susret Ciprasa i makedonskog premijera Zorana Zaeva ove nedelje na ekonomskom forumu u Davosu biti od velike važnosti.

Spor dug više od četvrt veka 1991 - Makedonija se otcepila od Jugoslavije pod imenom Republika Makedonija. Grčka se odmah pobunila protiv međunarodnog priznanja nove zemlje 1993 - zemlja je primljena u UN, ali ne pod njenim ustavnim imenom, već privremenim Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija (BJRM) 1994 - Grčka uvela ekonomske sankcije Makedoniji 1995 - dve zemlje obnovile odnose 2001 - Grci podržali Makedoniju u ratu protiv albanskih terorista 2004 - tadašnja vladajuća stranka Nova demokratija pristala na to da susedi mogu da koriste ime "Makedonija", ali da uz to dodaju još neki naziv, poput severna, nova, vardarska... 2005 - Makedonija postala kandidat za članstvo u EU, ali je Grčka blokirala početak pregovora zbog imena 2008 - Makedonija postala kandidat za članstvo u NATO, ali su Grci i na to uložili veto 2011 - odnosi dve zemlje pali su na najniži nivo, nakon što je u Skoplju podignut spomenik Aleksandru Makedonskom 2016 - dve zemlje su umalo zaratile na granici zbog migranata 2017 - dve zemlje u decembru obnovile pregovore u vezi sa imenom

U prilog tome da je društvo sazrelo, ona ističe da su najveće demonstracije zbog imena "Makedonija" održane 1992. u Solunu, a da je na njima bilo dvostruko više ljudi nego u nedelju - bar milion.

68% Grka ne želi da njihovi severni susedi u imenu uopšte koriste termin "Makedonija"

Pet imena u opticaju

Inače, posrednik UN u razgovorima o novom imenu Makedonije Metju Nimic odavno je predložio nekoliko rešenja za spor dveju država.

Iako predlozi zvanično nisu saopšteni, veruje se da je u opticaju pet solucija - Vardarska Makedonija, Severna Makedonija, Gornja Makedonija, Republika Makedonija (Skoplje) i Nova Makedonija. Prema navodima i grčkih i makedonskih medija, pregovarači su najbliži poslednjem rešenju - Republika Nova Makedonija. Osim toga, Zoran Zaev najavio je da će Makedonija dobiti ime u prvoj polovini ove godine.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.