EVO OVAKO SE BANKARI BOGATE NA NAMA! Uz svaki kredit banka nam uzme letovanje, televizor, veš-mašinu...

Na pozajmicu od milion dinara banke vam, mimo kamate, uzmu i do neverovatnih 180.000 dinara. Visina provizije kreće se i do tri odsto od pozajmljene sume, a u nekim slučajevima dodatno se naplaćuje i periodično administriranje kredita

Prva pravosnažna presuda Apelacionog suda u Beogradu za proviziju za obradu kredita u korist klijenta uzdrmala je bankarski sektor u Srbiji. Oni tvrde da je reč o pojedinačnom slučaju, dok potrošačka udruženja veruju da će ovo postati praksa i da će naterati banke da odustanu od naplate pomenutog troška. 

Nervoza bankara ne treba da nas čudi jer kada na papir stavite koliko se klijentu naplati to što mu se odobri kredit, mimo pozamašnih kamata, dolazi se do poprilične cifre.

ALO, BRE BANKARI, DOKLE ĆETE DA NAS DERETE?! Za podizanje keša na tuđem bankomatu UZIMAJU I PO 60% PROVIZIJE!

Zaštitnik potrošača pročešljao je bankarske cenovnike i došli smo do alarmantnog podatka - za svaki kredit banka vam uzme bar jedan televizor, frižider, veš-mašinu ili porodično letovanje. Cifra zavisi od toga koji i koliki kredit podižete. 

Taj trošak banke je fiktivan, što potvrđuje činjenica da banka za isti posao za različite kredite naplaćuje različite iznoseDejan Gavrilović, "Efektiva"

UBS: Stvara se negativna klima prema bankama U Udruženju banaka Srbije povodom presude Apelacionog suda u Beogradu kažu: - Očito je da se ovde predmetnom presudom stvara pravna nesigurnost kod rešavanja ovih slučajeva, stvara negativna klima prema bankama i podstiču nerealna očekivanja - smatra UBS. Udruženje navodi da poseban segment ovog pitanja jeste osporavanje prava bankama da naknadu svojih troškova opredele procentualno od visine odobrenog kredita. - Ovakvo, procentualno odmeravanje troškova, ničim nije zabranjeno u našoj zemlji, zasnovano je na uporednoj praksi zemalja regiona i Evrope i primenjuje se u domaćoj bankarskoj praksi duži niz decenija - naveo je UBS.

Kada govorimo o gotovinskim kreditima, izračunali smo da na pozajmicu od milion dinara pojedine banke uzmu neverovatnih 180.000 dinara (Sber banka na osam godina otplate). Te provizije se kriju iza različitih formulacija - trošak obrade, puštanje kredita u opticaj, jednokratna naknada... One se kreću i do tri odsto (NLB) od odobrene sume kredita. Nekim bankama to nije dovoljno, te uz sve to dodaje održavanje, praćenje kredita ili administriranje kreditne partije na mesečnom ili šestomesečnom nivou (Sber, OTP, AIK). Iako na prvi pogled u procentima deluje simbolično, sveukupna suma dostiže po nekoliko desetina hiljada dinara.

Takve provizije prate i stambene kredite, koji su i momo toga opterećeni raznoraznim dodatnim troškovima. Procentualno, te nadoknade su manje nego kod gotovinskih kredita, ali s obzirom na to da je prosek stambenog kredita oko 50.000 evra, za obradu banka naplati bar 500 evra. 

Predsednik Udruženja "Efektiva" Dejan Gavrilović ističe da banke u Srbiji poslednjih 15 godina na ovaj način pelješe građane i privredu i da su im tako otele više od 100 miliona evra.

- Samo na stambenim kreditima, ako se uzme da je prosečan iznos kredita bio oko 50.000 evra, banke na obradi kredita uzmu jedan odsto, odnosno oko 500 evra u proseku. Kod keš kredita naplaćuju između dva i pet odsto od iznosa pozajmice. Pozivam banke da prestanu da naplaćuju tu proviziju. Ako to ipak ne učine, onda građani treba da ih tuže i tako ostvare pravo na povraćaj novca - dodaje Gavrilović.

Kako povratiti novac od banke - Tužba protiv banke jedini je način za povraćaj naplaćene provizije - Potrebna je kopija ugovora iz kog se vidi da su troškovi obrade kredita naplaćeni - Plaća se sudska taksa, koja zavisi od visine iznosa provizije koja se potražuje - Na povraćaj provizije do 100.000 dinara sudska taksa je do 6.000 dinara - Za povraćaj provizije veće od 100.000 dinara sudska taksa iznosi od 12.000 do 18.000 dinara - Pojedina potrošačka udruženja nude besplatnu pravnu pomoć

- Sud je ustanovio da, u skladu s obligacionim odnosima, banka kao jedinu cenu kredita sme da naplaćuje samo kamatu. To znači da svi troškovi koje banka ima u postupku realizacije kredita moraju da budu uračunati u kamatnu stopu i da nikakvi troškovi ne mogu da se naplaćuju dodatno - kaže Gavrilović.

PARE VAM U BANCI NISU SIGURNE! Nestalo mi je 4.500 evra štednje, VEROVATNO SU MISLILI DA SAM UMRLA, PA SU MI UKRALI NOVAC!

Da je taj trošak banke fiktivan, potvrđuje, kako kaže, činjenica da banka za isti posao za različite kredite naplaćuje različite iznose. On objašnjava da je prva pravosnažna presuda osnov za svaku tužbu za nezakonitu naplatu troškova obrade kredita.

- Pravo na povraćaj novca se ostvaruje putem tužbe, a može da ga ostvari svako ko je u poslednjih 15 godina uzeo bilo koji kredit u bilo kojoj valuti. Ono što je važno je da u ovom postupku nema zastarevanja, tako da tužbu mogu da podnesu i oni koji su kredite već isplatili - kaže Gavrilović.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Svi komentari

Dragan

pre 7 godina

Nedostaje vam poštanska štedionica. Naknada za obradu kredita 1,8% + kreditni biro + menica (ili dve) + samo što ne traže i izveštaj lekara.

11 0 Odgovori

zvezdana

pre 7 godina

Imala sam kredit za dogradnju i rekonstrukciju u iznosu od 10000 E, tadasnjih oko 810000 dn. U ugovoru mi pise da cu vratiti kamate recimo nemam sad cifru ispred sebe izmedju 400 i 500000 dn sto znaci da ukupno vracam oko 1300000 dn. Posle deset godina-prosle godine, dobila sam izvestaj na kome pise da moja ukupna otplata kredita iznosi 1600000 dn. nisam sabirala partije rucno sa plana otplate da proverim jer se sa drzavom ne vredi terati a oni su drzava zar ne , a kredit mi je bio neophodan.

3 0 Odgovori

Milutin Moravija

pre 7 godina

Вратите нам Беобанку! Хоћемо СРБСКЕ банке на СРБСКОМ тржишту! Нећемо да белосветски хохштаплери и дерикоже од нас праве гологузију!

14 0 Odgovori

Coyote Nervosius

pre 7 godina

Ako je već doneta takva presuda, zašto država ne naredi bankama, zakonom ili uredbom da se svima kojima su naplaćeni neosnovani troškovi ne vrati novac. Zašto zatrpavati dodatno sudove ? U duhu dobronamernog poslovanja banke same da vrate novac. A ne ljudi da se bace u još dodatne troškove.

1 0 Odgovori

Boki

pre 7 godina

Pa sta je sad, vi vise volite banke nego bitcoin, onda neka vas i dalje pljackaju...

1 0 Odgovori

TBL

pre 7 godina

A komercijalna? dere li dere.

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari