ZARAZA VREBA IZ SRPSKIH RESTORANA! JEZIVI REZULTATI INSPEKCIJE! Konobari i kuvari zaraženi bakterijama, sve puno miševa i buba! OVO JELO NIKAD NE NARUČUJTE

Od ukupnog broja nepravilnosti koje je otkrila sanitarna inspekcija, u čak 87 odsto slučajeva pronađeni su zaposleni koji su prenosioci nekih bakterija * Veterinarska inspekcija pronalazila je tone mesa kome se ne zna poreklo i koje nije pregledano, što je izuzetno rizično jer može da sadrži salmonelu ili trihinelozu

U svakom drugom restoranu u Srbiji koji je kontrolisala Sanitarna inspekcija pronađene su sanitarno-higijenske nepravilnosti, ali i tehnički nedostaci, otkriva Zaštitnik potrošača.

Od ukupnog broja nepravilnosti, u čak 87 odsto slučajeva pronađeni su zaposleni koji su kliconoše nekih bakterija, a u nemalom broju slučajeva inspekcija je morala da izda nalog za dezinsekciju zbog raznoraznih insekata u prostorijama gde se sprema hrana, ali i dezinfekciju zbog prljavštine, zatim pranje, krečenje, sanaciju nameštaja i opreme...

 

 

 

 

Da sve bude gore, problematične su i same namirnice, pa je Veterinarska inspekcija u svojim kontrolama pronalazila tone mesa kome se ne zna poreklo i koje nije pregledano, što je izuzetno rizično jer može da sadrži bakterije poput salmonele i trihineloze, koje su opasne po život.

Lekari i predstavnici udruženja potrošača za naš list kažu da je ova situacija alarmantna i da je neophodno da se što pre najrigoroznije kazne svi koji se bave malverzacijama sa hranom jer tako direktno ugrožavaju živote ljudi.

 

 

U Sanitarnoj inspekciji ističu za naš list da su ove godine sproveli oko 5.000 kontrola u ugostiteljskim objektima i da su pritom pronašli veliki broj nepravilnosti koje su rigorozno sankcionisali u skladu sa zakonom.

- U prvih šest meseci 2019. godine urađeno je 4.940 inspekcijskih nadzora ugostiteljskih objekata. U 45 odsto slučajeva pronađene su nepravilnosti i naređeno je njihovo otklanjanje. Čak 87 odsto mera odnosi se na privremenu zabranu obavljanja delatnosti licima zbog kliconoštva utvrđenog u redovnim obaveznim zdravstvenim pregledima zaposlenih, šest odsto na otklanjanje sanitarno-higijenskih i tehničkih nedostataka (krečenje, sanacija oštećenja nameštaja i opreme, čišćenje, pranje, dezinfekcija, deratizacija i sl.), a sedam procenata se odnosi na preventivne mere kojima se ukazuje nadziranim subjektima na njihove obaveze iz zakona - kažu za naš list u Sanitarnoj inspekciji.

- Prilikom kontrola pronalazili smo sanitarno-tehničke i higijenske nedostatke. Opasnost pri nehigijenskom poslovanju stvara mogućnost zagađenja hrane mikroorganizmima i prenošenje uzročnika bolesti na potrošača. U zavisnosti od učinjenog prekršaja predviđene su kazne od 250.000 do 1.000.000 za pravno lice, od 10.000 do 30.000 za odgovorno lice u pravnom licu i 5.000 dinara na licu mesta za prekršaj zaposlenog - tvrde u inspekciji.

Konstantne kontrole

Šef odseka Veterinarske inspekcije za Beograd Dušan Ljuština kaže za Zaštitnik potrošača da se sprovode česte kontrole i da reaguju na sve prijave potrošača. Napominje da su pravila stroga i da nema gledanja kroz prste.

- Pod našom kontrolom su sve one namirnice životinjskog porekla poput mesa, mlečnih prerađevina, jaja i ribe koje se služe u restoranima. Tu je zakon veoma rigorozan, za svaku od tih namirnica mora da se zna odakle je nabavljena, mora propisno da se skladišti i da se poštuju još brojni drugi standardi.

 

 

Zbog toga inspekcija konstantno radi, kako metodom slučajnog uzorka tako i po prijavama potrošača. Kada posumnjamo da nešto nije u redu ili kad se neko od ljudi požali da je imao zdravstvene tegobe nakon što je jeo hranu u nekom restoranu, tada uzimamo uzorke i radimo još detaljnija laboratorijska istraživanja - kaže Ljuština i dodaje:

- Neka hrana može nepropisno da se drži, može da se pokvari, a može da se dogodi i ono najgore, a to je da ne znamo poreklo mesa. Takav slučaj smo imali u jednom poznatom restoranu gde smo zaplenili 12 tona, i to spada u težak oblik kriminala u rangu sa tim da je neko opljačkao banku. Ako se mesu ne zna poreklo i ako nije pregledano, ugrožavaju se životi gostiju i to su potencijalno u pitanju ozbiljne bakterije poput salmonele ili trihineloze.

U takvim slučajevima oduzima se sve to meso, uništava se spaljivanjem, a vlasnike restorana koji to rade čekaju rigorozne kazne poput zabrane rada i novčanih sankcija, koje idu i do tri miliona dinara. Na sreću, najveći broj hotela i restorana ne pribegava ovome i ne kocka se sa životima ljudi.

 

 

Ne jedite biftek

Specijalista opšte prakse dr Branka Grujić ističe za naš list da su kliconoštvo kod zaposlenih, nehigijena na mestima gde se priprema hrana i nepregledano meso izuzetno opasni po ljudsko zdravlje i da mogu da izazovu brojne zdravstvene tegobe, od dijareje i povraćanja do zaraza i trovanja sa smrtnim ishodom.

- Prvo što moram da naglasim jeste da je nepregledano meso izuzetno opasno po zdravlje. Tu mogu da se jave izuzetno ozbiljne bakterije kao što su salmonela, koje ima u jajima, ili trihineloza u mesu. Ove bakterije su u velikom broju slučajeva dovele do smrti ljudi i stoga je situacija zaista alarmantna.

Ništa manje zabrinjavajući nije ni izveštaj sanitarne inspekcije da je u svakoj drugoj kontroli pronađena neka nepravilnost, i to uglavnom kliconoštvo kod zaposlenih.

To znači da je osoba zaposlena u restoranu kliconoša i da prenosi neku bolest. I sama sam imala slučaj konobara koji imaju stafilokok i kojima sam savetovala da moraju da se izoluju i da ne idu na posao dve nedelje, ali su mi oni svi do jednog govorili da im gazde to ne daju i da moraju da nastave da rade. I to je javna tajna da svi oni rade sa tim bakterijama koje mogu da prenesu svakom gostu, a nekim hroničnim bolesnicima ili onima sa karcinomima mogu i da ugroze život.

 

 

Takođe, zabrinjavajući su i propusti na polju dezinfekcije i pogotovo deratizacije, jer su bube i glodari prenosioci brojnih zaraznih bolesti koje mogu da vam prouzrokuju simptome od dijareje i povraćanja do boravka na infektivnoj klinici i smrti - objasnila je Grujićeva.

- Možda je najpametnije da savetujem ljude da u restoranima ne treba jesti iznutrice, nikako dopola obrađeno ili neobrađeno meso poput bifteka i izbegavati mleveno meso. Dobra termička obrada hrane je izuzetno bitna jer se tako eliminiše veliki broj bakterija, tako da ove novotarije i sirova jela treba izbegavati u širokom luku - decidirana je naša sagovornica.

Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević kaže za naš list da nadležni organi moraju još strože da reaguju jer neispravna ili zaražena hrana ne spada ni u šta drugo nego u klasičan kriminal jer se ugrožavaju životi ljudi.

- Ova situacija je i zabrinjavajuća i upozoravajuća. Kada vam rezultati pokažu da su u polovini nadzora uočene nepravilnosti, a reč je o hrani, onda je to katastrofalno. Kod tih osetljivih delatnosti nepravilnosti bi mogle da se tolerišu maksimalno u pet do sedam odsto nadzora, a sve preko tih sedam odsto smatra se kao izuzetno loše.

 

 

S obzirom na neke ranije kontrole, stiče se utisak da je stanje sve lošije i lošije i da ugostitelji zbog zarade više ne mare ni za šta, pa čak ni za zdravlje ljudi. To vam govore sanitarno-tehnički i higijenski nedostaci, ali i ovi slučajevi sa nepregledanim mesom, što spada u kriminal. To je genocid nad sopstvenim narodom. Ovakve stvari moraju da se reše, ali je prvo neophodno da postoji jasna rešenost nadležnih.

Znači, ne možemo čoveku koji se zarazio hranom i ima tegobe da tražimo da dokazuje da je to baš zbog jela iz nekog restorana. Niti može inspekcija tek posle nekoliko dana da izađe na teren. Sam lekarski nalaz i činjenica da je pre toga jeo u nekom restoranu moralo bi da bude dovoljno da se neko rigorozno sankcioniše - ističe Bogosavljević.

Foto: Shuterstock

U pljeske i ćevape ubacuju toalet-papir, krompir i alkohol

Nedavna velika analiza Veterinarske inspekcije pokazala je da fast-fudovi u Srbiji prodaju pljeskavice i ćevape u kojima se često uz meso nalaze krompir, žitarice, povrće, voće, alkohol, raznorazni aditivi, pa čak i toalet-papir. Iako je zakon izuzetno popustljiv i dozvoljava da u roštilju ima tek 14 odsto mesa, veliki broj kioska brze hrane ni ovo ne poštuje i u mleveno meso ubacuju bukvalno sve i svašta kako bi maksimalno uštedeli.

Analize su utvrdile da je veliki problem i sa punjenim proizvodima sa roštilja, jer u njima gotovo i da nema mesa, baš kao i u jelima od piletine, jer se masovno sa mesom melju i koske.

 

 

 

Pratite Zaštitnik potrošača na Fejsbuku OVDE

Pratite Zaštitnik potrošača na Tviteru OVDE

 

Čitajte Zaštitnik potrošača:Zastitnikpotrosaca.rs