Lažni car koji je na silu hteo presto: Evo u kakvim mukama je umro čovek koji je hteo da sruši Katarinu Veliku

Jemeljan Pugačov proglasio se za samozvanog cara Petra III Fjodoroviča i hteo je da svrgne Katarinu Veliku sa ruskog trona.

Serija "Katarina Velika", koja se emituje na Informer TV, obrađuje i lik Jemeljana Pugačova, najpoznatijeg pobunjenika u ruskoj istoriji. Njega u ovoj istorijskoj drami igra ruski glumac Artur Ivanov.

Ko je bio čovek koji je tvrdio da je mrtvi car Petar III?

Gledaoci hit serije "Katarina Velika" svedoče jednom od najdramatičnijih perioda ruske istorije. U trenucima kada se Rusija borila sa spoljnim neprijateljima, unutar njenih granica buknuo je požar koji je zamalo progutao carski presto. Vođa tog požara bio je Jemeljan Pugačov, donski kozak čija su sudbina i smrt i danas predmet brojnih debata.

Od vojnika do begunca

Jemeljan Ivanovič Pugačov rođen je oko 1742. godine u selu Zimovejska na Donu (interesantno, u istom selu gde i legendarni Stepan Razin). Pugačov nije bio običan seljak. Bio je prekaljeni vojnik. Borio se u Sedmogodišnjem ratu i Rusko-turskom ratu, gde je stekao čin podoficira.

Foto: Profimedia

Međutim, zbog bolesti i nemogućnosti da dobije otpust iz vojske, odlučio je da dezertira. Godinama je lutao Rusijom, živeo među starovercima i kozacima, često hapšen i često u bekstvu. Upravo je tokom tih lutanja došao na ideju koja će promeniti tok istorije.

Najveća laž u istoriji Rusije: "Ja sam car Petar III"

Ruski narod, pritisnut teškim kmetstvom i porezima, decenijama je verovao u legendu o "dobrom caru". Kada je Petar III, suprug Katarine Velike, ubijen pod nerazjašnjenim okolnostima 1762. godine, narodom su počele da kruže priče da je car zapravo preživeo i da se krije.

Pugačov je iskoristio ove kuloarske priče. Godine 1773. proglasio je da je on "vaskrsli" Petar III. Njegova harizma i vojno iskustvo privukli su hiljade pristalica: kozake, seljake, radnike iz rudnika na Uralu i neruske narode poput Tatara i Baškira.

Pugačovljeva buna: Rat koji je umalo srušio Katarinu

Ovo nije bio običan bunt. "Pugačovljeva buna" (1773–1775) bila je pravi građanski rat. Pobunjenici su zauzimali gradove, opsedali Orenburg i spalili Kazanj. Pugačov je izdavao manifeste kojima je obećavao ukidanje kmetstva, slobodu veroispovesti i istrebljenje plemića.

Foto: Promo

Katarina Velika je u početku potcenjivala Pugačova, nazivajući ga "običnim razbojnikom". Međutim, kada je shvatila da je njena vojska u defanzivi, poslala je najelitnije generale, uključujući legendarnog Suvorova, da uguše ustanak.

Izdaja, kavez i surova smrt

Sreća je okrenula leđa Pugačovu nakon teškog poraza kod Caricina (današnji Volgograd). Septembra 1774. godine, izdali su ga njegovi najbliži saborci, kozaci, koji su ga predali vlastima u nadi da će dobiti pomilovanje.

Pugačov je prebačen u Moskvu u gvozdenom kavezu, po direktnom naređenju carice koja je želela da ponizi samozvanca. Suđenje je bilo kratko, a presuda nemilosrdna, smrtna kazna čerečenjem kidanjem ruku i nogu pre odsecanja glave.

Ipak, Katarina je, želeći da pokaže "prosvetljenu milost", tajno naredila dželatu da mu prvo odseče glavu, a tek onda udove, kako bi mu skratila muke. Jemeljan Pugačov pogubljen je 10. januara 1775. godine na Bolotnom trgu u Moskvi, pred hiljadama ljudi.

Brisanje iz istorije

Nakon njegove smrti, Katarina je naredila da se svako sećanje na Pugačova izbriše. Njegova rodna kuća je spaljena, njegovo selo premešteno, a donski kozaci su preimenovani kako bi se zaboravila sramota pobune.

Ipak, legenda o Pugačovu je preživela, a serija "Katarina Velika" na Informer TV verno dočarava taj strah i tenziju koju je ovaj čovek sejao među ruskom aristokratijom.

BONUS VIDEO