Tempirana bomba iza lica anđela: Zbog njenih spletki tresla se cela Evropa

Kneginja Tarakanova bila je jedna od najopasnijih žena za vreme vladavine Katarine Velike koja je pretendovala da joj ugrozi presto.

Serija "Katarina Velika", koja se emituje na Informer TV, od večeras prikazuje jednu od najintrigantnijih figura ruske istorije, kneginju Tarakanovu.

Jedan od najopasnijih likova u ovoj istorijskoj drami, maestralno je dočarala ruska glumica Angelina Strečina.

Međutim, istina o pravoj Tarakanovoj još je uzbudljivija, mračnija i prožeta izdajom koja se i danas prepričava.

Samozvanka sa hiljadu lica

Iako je u istoriji ostala upamćena kao kneginja Tarakanova, zanimljivo je da ona to ime nikada nije koristila za života. Sebi je nadenula zvučno ime, Jelisaveta Aleksejevna. Tvrdila je da je ona zakonita ćerka ruske carice Jelisavete Petrovne i njenog tajnog supruga Alekseja Razumovskog.

Foto: Profimedia

U vreme kada je Katarina Velika pokušavala da učvrsti svoju vlast, Jelisaveta Aleksejevna se pojavila u Evropi kao "tempirana bomba". Pre nego što je postala ruska pretendentkinja na presto, koristila je brojne pseudonime: bila je gospođica Frank, pa dama Šeli, pa grofica od Pinemberga. Govorila je nekoliko jezika, bila je obrazovana, neverovatno lepa i posedovala je manire koji su ubeđivali evropsko plemstvo da u njenim venama zaista teče carska krv.

Politička marioneta Francuske i Poljske

Njen uspon nije bio slučajan. Godine 1774. Ruska Imperija je bila u haosu: rat sa Turcima je iscrpeo riznicu, glad je kucala na vrata, a Jemeljan Pugačov je podizao narod na bunu. Francuska, kojoj nije odgovarala moćna Rusija, kao i poljski plemići koji su želeli slobodu od ruskog uticaja, videli su u "kneginji" savršeno oružje.

Foto: Promo

Obećavali su joj podršku u svrgavanju Katarine, pod uslovom da, kada postane carica, vrati Poljskoj izgubljene teritorije i okrene Rusiju ka interesima Pariza.

Fatalna ljubavna zamka Alekseja Orlova

Katarina Velika, svesna koliku opasnost predstavlja ova harizmatična žena, nije smela da dozvoli da se "Jelisaveta" domogne Rusije. Zadatak da je ukloni poverila je svom nekadašnjem miljeniku i čoveku od poverenja, Alekseju Orlovu.

Foto: Promo

Ono što se tada dogodilo dostojno je najmračnijih trilera. Orlov je otišao u Italiju (Livorno) gde je boravila, ali ne sa vojskom, već sa planom zavođenja. Pretvarao se da je očaran njenom lepotom i, što je najvažnije, da podržava njeno pravo na presto. Čak je inscenirao lažnu prosidbu. Potpuno zaslepljena "ljubavlju" i obećanjem moći, Tarakanova je prihvatila njegov poziv da poseti rusku flotu usidrenu u luci.

Čim je kročila na palubu admiralskog broda, umesto svadbenog slavlja, dočekali su je okovi. Uhapšena je po naređenju carice.

Tragičan kraj u vlažnim ćelijama

Prebačena je u Sankt Peterburg i zatvorena u ozloglašenu Petropavlovsku tvrđavu. Uprkos brutalnim ispitivanjima, nikada nije otkrila svoje pravo poreklo, ostajući dosledna priči da je carica.

Dok u popularnoj kulturi i na čuvenim slikama često vidimo prikaz kako se ona davi u ćeliji tokom poplave, čuvena slika Konstantina Flavickog, istorijske činjenice su drugačije, mada podjednako surove. Jelisaveta Aleksejevna umrla je u decembru 1775. godine od tuberkuloze, u hladnim i vlažnim zidinama tvrđave, odnevši tajnu o svom pravom identitetu u grob.

BONUS VIDEO