Spasila je hiljade dece iz pakla Jasenovca! U filmu je mnoge rasplakala, evo ko je bila Diana Budisavljević

SInoć je na RTS prikazan film "Dara iz Jasenovca" koji govori o ustaškim zločinima koji su počinjeni u logoru smrti Jasenovac tokom Drugog svetskog rata.

Film "Dara iz Jasenovca" kada je izašao izazvao je poplavu emocija, a publika je odmah krenula da se interesuje za likove.

Diana Budisavljević koju u filmu tumači Sanja Moravčić u ostvarenju spasila je glavnu junakinju Daru i njenog brata, zajedno sa mnogo druge dece, a ova hrabra dama, ostaće upamćena u istoriji kao jedna od najvećih junakinja, koja je spasila više od 15.000 dece.

Diana Budisavljević bila je Austrijanka udata za srpskog hirurga Julija Budisavljevića. Sa njim je imala dve ćerke: Jelku i Ilze. U prvim godinama braka na slikama smo mogli videti mladu, lepi, nasmejanu i zaljubljenu Dianu, ženu koja voli svoj život.

Foto: Aleksandar Letić

A onda je stigao rat, a sve strahote videla je Diana koja je pokušala da zaštiti decu. I ne samo svoju, nego svu decu koja su patila a bilo ih je više od 15 hiljada.

Deca koju je pokušavala da spasi su bila uglavnom srpske nacionalnosti sa Korduna, Kozare, iz srpskih sela sa teritorije NDH. Ova akcija je bila jedna od najtežih i po broju spasenih najobimnijih humanitarnih akcija vezanih za koncentracione logore u Drugom svetskom ratu. Umrlo je 3.254 dece, tokom spasavanja ili odmah po napuštanju logora, iscrpljeno torturom, glađu i bolešću, dok je 12.082 izbavljene dece preživelo rat.

Foto: Aleksandar Letić

Kako bi pomogla deci, često je rizikovala i vlastiti život. Posećujući logore i sama se često zaražavala raznim bolestima. Poznato je da je preležala tifus, te preživela čak tri nervna sloma. Ipak, najveće razočarenje je usledilo tek nakon rata kada joj nije bilo dopušteno da spoji roditelje i decu koju je uspela da spasi sigurne smrti.

Diana se nakon rata vratila u Austriju, gde je i preminula 1978. godine, a izvori bliski velikoj humanitarki tvrde da nikada nije želela da govori o svojim podvizima za vreme rata, ali i da je snosila strašne psihičke posledice zbog svega viđenog i preživljenog, od kojih se nikada nije oporavila.

Foto: Marko Đoković

Sve što je u periodu od jeseni 1941. do proleća 1947. godine preživela Diana Budisavljević je zabeležila u svom dnevniku. Svedočanstva o stradanju srpske dece i žena u logorima, nehumanom ponašanju ustaških oficira i vojnika, te nebrizi katoličke crkve za užase koje su Srbi, Jevreji i Romi preživeli tokom Drugog svetskog rata Diana je detaljno zapisivala. Zahvaljujući njenoj unici Siviji Sabo (Silvia Szabo), dnevnik je sačuvan, kao i dobar deo Dianine dokumentacije.

Koliki je bio njen podvig svedoči i činjenica da je tokom prvog zahvata izvukla čak 174 deteta iz ustaških logora smrti.

Foto: Aleksandar Letić

Bila je poreklom Austrijanka iz porodice Obekser iz Insbruka što je imalo presudan značaj za uspeh akcije spasavanja. O toj akciji ona je vodila dnevnik na nemačkom jeziku od druge polovine oktobra 1941. do 1. oktobra 1945. godine. Taj materijal je, međutim, ostao nepoznat narednih 58 godina, a sa njim i priča o jedinstvenom i veličanstvenom podvigu.

Umrla je u rodnom Insbruku, u Austriji, 20. avgusta 1978. u samoći i, verovala je, u potpunom zaboravu onoga šta je uradila i o čemu nikada posle nije govorila.

Prema izveštaju Marka Vidakovića iz maja 1945. godine, Budisavljević je izjavila da je njena Akcija uspela da spasi oko 10.000 dece iz koncentracionih logora.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.