"Studenti misle da su talentovani, pa ne moraju toliko da rade": Glumica Vesna Stanojević: "Normalnije je biti u Srbiji među svojima"

Glumica Vesna Stanojević kaže za Informer da mnogi mladi studenti precenjuju svoj talenat i izbegavaju ozbiljan rad i da joj je prirodnije i sigurnije da radi i glumi u Srbiji, među svojima.

Uoči 49. Festivala filmskog scenarija, koji je završen 16. avgusta, imali smo priliku da razgovaramo sa glumicom Vesnom Stanojević, koja je čak 20 godina provela u Londonu gde je predavala glumu na fakultetu. 

U razgovoru za Informer je govorila o svojim iskustvima u inostranstvu, razlikama između mladih glumaca u Srbiji i Londonu, kao i o svom povratku u domovinu i aktuelnim projektima u kojima uživa.

U poslednje vreme vas sve češće viđamo u komičnim ulogama. Da li je to svesna odluka ili splet okolnosti koji vam trenutno prija?

- Mislim da je za svakog glumca važno da ima mogućnost da se oproba u svim žanrovima. Meni ovo sada, u ovim zrelim godinama, zaista prija. Možda zato što sam malo više shvatila u životu i došla do zaključka da ne treba biti preozbiljan jer, ako iste stvari pogledate iz drugog ugla, one postaju komične.

Foto: ATA Images

Jedne od vaših značajnijih uloga bile su u serijama "Cveta na Balkanu" ili "Greha njene majke". U kakvom su vam sećanju one ostale?

- U vrlo lepom sećanju. Sam rad mi je mnogo prijao, zbog kolega i zbog toga što je serija bila na srpskom jeziku - to je moja vokacija i bilo mi je potpuno prirodno. Ipak, pošto sam 20 godina u Londonu predavala glumu na fakultetu, više vremena sam provodila kao predavač. U toku godine sam samo povremeno dolazila ovde, kao "padobranac" u različite projekte, sa ekipama koje često nisam ni poznavala. Svaki put je delovalo kao da počinjem ispočetka, ali sam se dobro snašla i nije bilo problema.

Da li mislite da ste se bolje uklopili u okolinu u Londonu u odnosu na Beograd?

- Interesantno pitanje. Za neke stvari sam se tamo bolje uklopila nego ovde. Ali što sam se više uklapala, to sam više shvatala koliko mi nedostaje ova sredina. Zato sada, kada sam se vratila, pokušavam da ono što sam tamo naučila i volela prenesem ovde, u sredinu koja mi je prirodnija. Mnogo je normalnije biti ovde, među svojima.

Šta Vam je najviše nedostajalo u Londonu?

- Kontakt s ljudima. To sam posebno primećivala kada bih dolazila u Beograd na raspust ili snimanje. Ovde se sve radi zajedno, stalno su drugi ljudi uključeni u svaku akciju. Tamo je obrnuto i većinu stvari radite sami. Čak i sa najboljom drugaricom morate mesec dana unapred dogovoriti vikend za viđanje.

Foto: ATA Images

Da li je život u Londonu lakši ili teži od života ovde?

- Teško je to uporediti. Neke stvari su tamo lakše, a ovde težei obrnuto. Na primer, nešto što mi je u Londonu komplikovano, ovde obavim čas posla. Ali isto tako, neke stvari koje tamo radim rutinski i bez problema, ovde zahtevaju više truda.

Kakva je razlika između mladih glumaca ovde i onih u Londonu?

- Pristup. Normalno je da su različiti jer potiču iz različitih kultura. U Londonu, kada neko odluči da bude glumac, bez obzira na talenat, spreman je da mnogo radi i investira u to. Dešavalo mi se da student koji je na početku bio problematičan u pogledu talenta procveta samo zahvaljujući radu. Kod nas se, čini mi se, od početka više obraća pažnja na "Bogom dan" talenat. Zbog toga se neki studenti opuste i misle: "Talentovan sam, ne moram toliko da radim."

Foto: ATA Images

Na čemu trenutno radite otkako ste se vratili u Srbiju?

- U toku je snimanje serije "Vatrogasci". To je komedija i uloga mi se mnogo sviđa. Igram ženu mojih godina koja je veoma "luda". Baš je zabavno.

Za 20 godina koje ste proveli u inostranstvu, napustio nas je veliki broj glumaca. Ko Vam najviše nedostaje?

- Teško mi je da izdvojim. Prvi mi pada na pamet Milorad Mandić Manda, zatim Boris Komnenić, Nenada Nenadovića sam videla posle mnogo godina, ispred moje zgrade, mesec dana pre nego što nas je napustio. Ne znam kako je toliki broj naših kolega otišlo...