"Koristio sam 5 grama heroina dnevno": Srpski glumac 20 godina bio u paklu droge

Poznati scenarista, glumac i muzičar Nikola Pejaković Kolja otvoreno je govorio o mračnom periodu svog života kada je bio zarobljen porocima i o tome kako je postupno pronašao put ka izlečenju.

Po dolasku iz Banja Luke u Beograd, Nikola Pejaković se brzo izgubio u svetu poroka. Alkohol, koji je kod njega u porodici bio "porodični sport", počeo je da uništava njegovo školovanje i odnose sa najbližima, a uskoro je u njegov život ušao i heroin.

Droga mu je davala prividnu snagu i "prednosti", ali mu je potpuno zaokupila život. Trošio je sumanute količine novca kako bi kupio količinu heroina sa kojom bi mogao da pregura dan.

Heroin je koristio preko 20 godina, a prvo lečenje je imao zahvaljujući kolegama iz filma "Lepa sela lepo gore", ali se posle samo tri meseca vratio heroinu.

Foto: ATA Images

Na tribini "O borbi sa pomislima" otvoreno je govorio o svom iskustvu, prisećajući se trenutaka iz porodice koji oslikavaju koliko roditelji često ne primećuju ili ne razumeju težinu problema svoje dece.

- Kad sam došao na pet grama heroina, u nekim fazama to je zaista bilo ozbiljno. Moj otac se više zabrinuo za moje zdravlje kad sam počeo da odlazim u crkvu, nego dok sam bio na heroinu. Rekao je majci: "Šta se ovo dešava, bio je baš lep narkoman i normalan mladić" - ispričao je Kolja.

Kolja opisuje heroin kao "hobi" koji potpuno preuzima svakodnevnicu: tražiš drogu, novac, organizuješ ceo život oko zavisnosti.

Preokret u njegovom životu se desio zahvaljujući majci i jednoj ženi koja se bavila alternativnim metodama lečenja. Ona mu je rekla: "Samo Bog može pomoći."

Majka je potom kupila tri knjige koje je Kolja isprva odbacivao i besneo, ali postepeno ih je počeo čitati. Čitanje pravoslavne literature, uz podršku porodice, dalo mu je duhovnu snagu i stabilnu osnovu za život.

Foto: Miloš Rafailović

Kolja danas ističe da se drži crkve "kao pijan za banderu", vera mu daje smisao koji heroin nikada nije mogao. Čak i dok je počinjao da čita i odlazio u crkvu, droga nije nestala odmah, ali kombinacija duhovnog traganja i porodice dovela je do trajnog oporavka.

Danas Nikola Pejaković naglašava koliko mu je važna uloga sina i briga o majci, koja pati od demencije. Njegova priča pokazuje koliko su zavisnosti razorne, ali i da promena i izlazak iz najmračnijih faza mogu biti mogući uz veru i podršku bližnjih.