Tragedija usred predstave: Glumci na sceni saznali da im je poginuo kolega

Glumac Slobodan Đurić poginuo je u saobraćajnoj nesreći 1976. godine, a njegove kolege su za taj tragičan događaj saznale dok su bili na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta igrajući predstavu "Naslovna strana".

Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina, Slobodan Đurić bio je jedno od najprepoznatljivijih lica domaće pozorišne i televizijske scene. Njegov iskren osmeh, prirodna harizma i neodoljiva komičarska energija osvajali su publiku i činili ga jedinstvenim. Iznenadna smrt u 32. godini života potresla je kako njegove kolege, tako i gledaoce koji su ga voleli i pratili. Otišao je prerano, ostavljajući za sobom neizbrisiv trag i mnoštvo neostvarenih snova.

Nakon što je 1968. godine diplomirao na Pozorišnoj akademiji, Đurić je brzo postao jedno od ključnih imena Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Igrao je u mnogim značajnim predstavama, poput Mister Dolar, Dundo Maroje, Veseli dani ili Harlekinova smrt i Vasa Železnova. Njegova scenska prisutnost i urođeni dar za komediju ostavljali su publiku bez daha.

- Do njegove pojave naše pozorište nije imalo ovako autentičnog komičara sa svim darovima prirode, pojavom, snagom i lepotom - izjavio je tadašnji upravnik JDP-a, Milisav Mirković, za Yugo papir.

Foto: Printscreen/Youtube/RTS

Režiser Miroslav Belović prvi je prepoznao Đurićevu sposobnost da spoji humor i tugu u jedinstven scenski izraz. Njegova gluma izazivala je smeh, ali i tiho saosećanje – osobina koju imaju samo najveći umetnici.

Đurićeva karijera je bila u usponu. Osim pozorišta, sve češće se pojavljivao i na televiziji. Posebno se istakao ulogom Save u popularnoj seriji Pozorište u kući, a briljirao je i pored Milene Dravić u televizijskoj drami Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo.

U noći kada je tragično nastradao, na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta igrala se komedija "Naslovna strana". Vest o njegovoj smrti stigla je tokom pauze predstave. Iako skrhani bolom, glumci su odlučili da nastave igru sa suzama u očima koje nisu mogli da sakriju. Publika, nesvesna tragedije, prisustvovala je jednoj od najemotivnijih predstava u istoriji domaćeg teatra.

Foto: Printscreen/Youtube

Samo nekoliko dana ranije, Slobodan je bio na ručku kod kolege Ivana Bekjareva. Bio je nasmejan, zadovoljan, pun planova.

- Mogu da kažem da su mi se ostvarile sve želje. Baš mi sve ide od ruke. Srećan sam - rekao je tada, ne sluteći da će to biti jedna od njegovih poslednjih ispovesti.

U nesreći koja se dogodila tog dana, automobil kojim je upravljao sleteo je u provaliju duboku 50 metara i udario u krov improvizovanog vagona-kuće. Sa njim je poginuo i njegov saputnik Dragoslav Tešić. Jedini svedok vremena nesreće bio je budilnik pronađen na mestu udara zaustavljen na 17.40 sati.

Slobodan Đurić bio je mnogo više od talentovanog glumca. Bio je simbol iskrene umetnosti, pozitivne energije i vedrog duha. Njegova prerana smrt ostavila je prazninu koju je teško popuniti, ali i podsetnik koliko umetnost može biti prolazna, dok trag koji ostavljamo ostaje večan.

Vest o njegovoj smrti nije samo priča o gubitku. To je i svedočanstvo o umetniku koji je znao da poklanja osmehe, emocije, delić sebe i koji će zauvek ostati živ kroz svoje uloge, kroz smeh i suze koje je budio u publici.