Zbog ovoga nikad nije snimljen holivudski film "Na Drini ćuprija": Ivo Andrić nije hteo da se proda Amerikancima

Dok su mnogi svetski pisci zarađivali milione prodajom prava na ekranizacije svojih romana, Ivo Andrić nikada nije želeo da dozvoli Holivudu da "dodirne" njegova dela.

Naš nobelovac, poznat po svojoj smirenosti i strogim umetničkim principima, odlučno je odbio unosnu ponudu iz Amerike, a kada je pročitao scenario koji su mu ponudili, bukvalno je zanemeo od šoka.

Prema svedočenjima savremenika, u kabinet Ive Andrića u Beogradu jednog dana je stigao poznati holivudski producent, sa debelim fasciklom u rukama i širokim osmehom.

Doneo je scenario za film po romanu "Na Drini ćuprija" i ponudu vrednu tada pravo bogatstvo. Cilj je bio da se priča o mostu u Višegradu ekranizuje za svetsku publiku, uz "američki šarm" i "emocionalni ton" koji će, kako su tvrdili, osvojiti bioskope širom sveta.

Foto: profimedia

Andrić ga je saslušao sa uvažavanjem, preuzeo scenario i seo da pročita prvih nekoliko strana. Što je dublje ulazio u tekst, njegovo lice je postajalo sve bleđe.

Scenarista je, kako se ispostavilo, potpuno promenio smisao i suštinu njegovog romana: istorijska dubina i simbolika mosta bile su izbrisane, a cela priča pretvorena u ljubavni film sa srećnim krajem.

U toj verziji, Lotika, vlasnica čuvene višegradske mehane, postaje glavna junakinja koja se zaljubljuje u prosjaka Ćorkana, i film se završava njihovim venčanjem uz smeh, ples i muziku.

Foto: Profimedia

Most, koji je u Andrićevom delu simbol trajanja, patnje i istorije naroda, sveden je na pozadinu za "holivudski poljubac pod mesečinom".

Ivo Andrić, poznat po svojoj staloženosti i uljudnosti, nije dopustio da ga ovakva ponuda izbaci iz takta. Mirno je vratio scenario producentu, zahvalivši se na velikodušnoj ponudi, koju je odbio.

Od tog dana, "Na Drini ćuprija" nikada nije doživela svoju filmsku verziju. Andrić je ostao veran svom delu, uveren da nijedna kamera ne može preneti ono što je on opisao rečima.

Zanimljivo je da je i kasnije više puta dobijao ponude iz Evrope i Amerike, ali ih je sve redom odbijao, smatrajući da bi svaka ekranizacija "izdala duh romana".