"Za doktora sam čuo tek kada je preminuo": Dragan Petrović Pele: "Radi se o ozbiljnoj i tragičnoj temi"

Glumac Dragan Petrović Pele (63) koji uveliko snima film "Linija" kaže da je reč o ozbiljnoj i tragičnoj temi i da je za doktora Miodraga Lazića nažalost čuo tek kada je preminuo.

Na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu uveliko se snima film i serija "Linija" inspirisani likom i delom legendarnog ratnog hirurga doktora Miodraga Lazića, čiji je život bio oličenje hrabrosti, humanosti i predanosti.

Tokom burnih devedesetih, njegovo radno mesto nalazilo se tik uz prvu liniju fronta.

Film je inspirisan motivima iz knjige "Dnevnik ratnog hirurga", koja svedoči o danima provedenim u ratnoj bolnici "Žiča", gde je dr Lazić 1992. godine, napustivši civilni komfor, spasao na hiljade života u gotovo nemogućim uslovima.

Foto: printscreen/Youtube

Uloge tumače Aleksandar Lazić (kao dr Miodrag Lazić), Aleksandra Belošević, Nenad Okanović, Nataša Miovčić, Dragan Petrović Pele i mnogi drugi.

U filmu i seriji, jedan od ključnih likova, Đorđe, poveren je našem poznatom glumcu Draganu Petroviću Peletu koji je za Informer ispričao detalje svoje role i projekta koji snima.

Kako biste opisali lik Đorđa, kojeg tumačite u ovom projektu?

- To je jedan vrlo zanimljiv i interesantan karakter u ovom filmu, koji ne izlazi iz bolnice. On je ono što bi rekli, ne dečko, nego starac za sve. Tu je da se nađe svima kojima je potrebna pomoć u bolnici.

Da li Vam je bilo teško da se pripremite za ulogu?

- Nije mi bilo teško da se emotivno pripremim. To je odgovoran posao. Što više znate o stvarnim likovima, to vam je teže. Zato ja izbegavam da previše slušam o njima, oslobađa me dodatnih odgovornosti i opterećenja koja mi nisu potrebna dok radim na karakteru.

Foto: Informer

Trenutno snimate na VMA. Da li prisustvo lekara i pacijenata utiče na atmosferu na setu?

- Svakako da je drugačija atmosfera. Ovo nije klasičan set, ovo je bolnica i ne možete izbeći susret sa pacijentima i lekarima koji ovde rade. Oni obavljaju vrlo odgovoran i važan posao, dok mi radimo nešto drugo, gde ne može niko da strada. U njihovim zadacima su u pitanju ljudski životi, a na setu toga nema.

Publika u poslednje vreme rado gleda filmove sa ozbiljnim, životnim temama. Kako Vi to vidite?

- Svakako da se poistovećujemo lično. Radi se o vrlo važnoj, ozbiljnoj, pa i tragičnoj temi. Kad se bavite tim temama, morate pristupiti na poseban način, sa odgovornošću, za razliku od komedije ili fikcije. To traži dodatnu odgovornost.

Foto: Informer

Koliko ste ranije znali o doktoru Laziću, koji je glavna ličnost ovog filma i serije?

- Nažalost, saznao sam o doktoru Miodragu Laziću tek kada je preminuo, tokom korone. Pre toga nisam znao ništa. Imao sam jedan primer iz života, prijatelja koji je radio u isto vreme u Urgentnom centru i predavao na Medicinskom fakultetu, izgubio je život tokom pandemije. Od njega sam čuo priče, ali o doktoru Laziću sam saznao tek nakon njegove smrti.

Da li je neka scena ostavila poseban utisak na Vas do sada?

- Film obuhvata epski i dramski oblik. Kada igrate stanje, ne možete ga doslovno igrati, morate koristiti izražena sredstva, fizičke radnje. U tom smislu je bilo složeno, ali ne bih rekao teško.

Foto: Informer

Čini se da su ovakvi filmovi sve prisutniji u domaćoj produkciji. Imate li utisak da se ponovo vraćamo temama o ratu i herojstvu?

- Ne, ja nemam taj utisak. Dođe neki period kada su određene teme više zastupljene, pa se svi pitaju zbog čega. Tako se, stihijski, nađe tema i dok se ne "potroši" i publika i strpljenje, traje. Posle prelazimo na drugu temu. Ako pratite svetsku produkciju, videćete da ima mnogo takvih filmova i da su važni. Lično mislim da je svaki ratni film, u stvari, antiratni. To je moje uverenje i hoću da verujem da je to polazna osnova autora. Ovo je sada drugačiji slučaj. Ovde rat nije u prvom planu, ratne okolnosti su okvir. Ovo je priča o jednoj bolnici opasanoj žicom, gde se spašavaju životi i leče svi, bez obzira na versko-političko uverenje. U toj bolnici, jedan čovek dolazi kao dobrovoljac da spašava živote. To je, na neki način, paradoksalno. Na terenu gde je osnovni cilj ubijanje ljudi i uništavanje čoveka, postoji druga strana. Paradoks je to svakog ratnog sukoba, zar ne?

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.