Mnogi je prosili, ona ostala neudata: Naša glumica nije htela da igra dok je srpski narod ginuo

Glumica Ljubinka Bobić, koja je odbila da glumi u okupiranom Beogradu, imala je buran ljubavni život. Mnogi su je prosili, a ona je ostala neudata.

Srpska glumica Ljubinka Bobić, nenadmašna diva srpskog teatra, ostala je upisana u istoriju kao glumica retke hrabrosti.

U vreme kada su mnogi iz nužde pristajali na kompromise, ona je odbila da izađe na scenu okupiranog Beograda tokom Drugog svetskog rata.

Odbila je da zaigra Dorinu na premijeri Molijerovog "Tartifa" u zimu 1942. godine. Incident nije promakao Nemcima koji su je, kao nekadašnju specijalizantkinju u berlinskom i bečkom pozorištu, pozvali na razgovor da obrazloži svoju odluku.

Foto: Printscreen/Youtube

Ona je tada izgovorila rečenicu koja je postala simbol nepokornosti i nastavila da u siromaštvu deli sudbinu svog naroda.

- Ne želim da zasmejavam srpski narod dok se smrzava, gladuje i gine - rekla je Bobić.

Nikada se nije udavala, ali su njeni ljubavni odnosi sa Vladislavom Ribnikarom, Milošem Crnjanskim i Radetom Draincem često bili tema razgovora.

Miloš Crnjanski joj je izjavljivao ljubav, a sa pesnikom Radetom Draincem nije se rastala na lep način.

- Gledajući u tim sentišmentiš ulogama u meni tek rođenu zvezdu, zaljubio se u mene do ušiju tadašnji mladi i lepi direktor "Politike" Vlada Ribnikar - govorila je Bobić.

Ceo Beograd bio je zaljubljen u njene vragolije i nestašluke.

- Nije išlo, jer sam ja bila, bre, zvezda ko Merilin Monro i stanovala u palati, vodila luksuzan život, a on (Radeta) zahteva da ostanem ko golubica na njegovoj jadnoj mansardi punoj knjiga i slepih miševa - govorila je Bobić.

Glumica je rođena 2. januara 1897. u siromašnoj kruševačkoj porodici i ranoje  pokazala talenat.

Branislav Nušić, koji ju je zapazio još tokom Prvog svetskog rata, otvorio joj je vrata ka pozornici, baletu i dikciji, a vrlo brzo postala je član Narodnog pozorišta.

Foto: Printscreen/Youtube

Najviše je upamćena po ulozi Živke ministarke, koju je igrala čak 226 puta. Sama je govorila da je njena prijateljica Žanka Stokić bolje interpretirala taj lik, ali su kritičari smatrali da je Ljubinka njena dostojna naslednica.

Na današnji dan 3. decembra 1987. godine Ljubinka je umrla. Na dan kada su iz Narodnog pozorišta iznosili njen kovčeg dežurni saobraćajac u centru srpske prestonice je zaustavio saobraćaj. Na pitanje nervoznog vozača autobusa šta se dešava, odgovorio je kratko "prolazi gospođa ministarka".

Bobić je samo dva meseca ranije, u 81. godini, odigrala poslednji i put svoju životnu ulogu, Nušićevu Živku ministarku.

O toj oproštajnoj predstavi, koju je glumica odigrala već tešklo bolesna, pisac Miljenko Jergović će zabeležiti rekao da više niko neće moći tako da odigra ulogu.

- Glas joj se nekoliko puta raspuknuo, jedva se kretala scenom, ali aplauz je, priča se o tome, bio neponovljiv. U kolektivnom transu i ganuću, publika je tog dana ispraćala veliku glumicu, ali i ulogu koju je igrala. Dogodi se tako, pa zajedno s glumcem odlazi i lik u predstavi, koji se s glumcem tako salio i spojio da ga - rekao je Jergović.

Foto: Printscreen/Youtube

Bobić je bila boem do kraja, obožavala kafanu, pušila "Zetu", živela sama, jednostavno, bez pompe. Kuvanje ju je zamarao, mlevenje kafe još više, a jedino je volela da se "ilegalno uvuče u špajz i pojede masniša dok oseti slast".

- Domaćica nikad nisam bila. Ne volim i ne umem da kuvam. Umem samo da jedem - rekla je Ljubinka o kuvanju.