"Znam koliko je teško kada odeš na drugi kraj sveta": Selena Stanković o filmu "Mileva Marić Ajnštajn"

Scenaristkinja Selena Stanković kaže da je scenario za film "Mileva Marić Ajnštajn" napisala jer se poistovetila sa životom supruge Alberta Ajnštajna.

Premijera filma "Mileva Marić Ajnštajn" održana je u ponedeljak u Novom Sadu u čast 150 godina od rođenja slavne srpske fizičarke i matematičarke Mileve Marić.

U filmu je prikazan Milevin život koja je dugo bila u senci svog supruga Alberta Ajnštajna, a koji je imao narcisoidni poremećaj ličnosti zbog čega ju je psihički maltretirao.

U igranom delu filma ulogu Mileve Marić Ajnštajn tumači glumica Staša Nikolić, dok se u ulozi Alberta Ajnštajna pojavljuje Teodor Vinčić.

Kultura

Ovo je najskuplji srpski film ikada snimljen: Koštao je milione, Tito se za sve pitao

Film "Bitka na Neretvi" koji je premijerno prikazan 1969. godine koštao je između sedam i 12 miliona tadašnjih dolara. To je najskuplji film ikada snimljen na prostorima bivše Jugoslavije.

24.12.2025

09:57

Kultura

"Koliko vreme brzo prođe": Novi snimak veštačke inteligencije rasplakao fanove domaćih fimova i serija

Još jedan video napravljen veštačkom inteligencijom na kome su prikazani setovi i glumci iz najpoznatijih domaćih filmova i serija postao je viralan na društvenim mrežama.

21.12.2025

14:49

Foto: Dušan Svilokos Đurić

Film kombinuje arhivski materijal, intervjue i igrane scene u režiji Andrijane Stojković dok je scenario napisala Selena Stanković.

Stanković je životom Mileve bila inspirisana još dok je studirala na fakultetu "Kalifornija stejt" u Los Anđelesu kada je 2011. godine napisala scenario o njenom životu jer smatra da je njena priča  savremena i relevantna i za današnje žene.

Zašto je baš Mileva bila tema kojom ste se bavili na univerzitetu?

- Evo sada je došao trenutak da Milevina priča bude ispričana. Razlog zašto mi je ona bila zanimljiva kao tema je to zato što je priča naša, sa našeg područja a zapravo vrlo svetska i vrlo univerzalna. Vrlo je bitno da ljudi znaju više o njoj i da je ona bila mnogo više od supruge Alberta Anštajna

Kako ste to uspeli da predstavite kroz svoj scenario?

- Svako od nas je višeslojna osoba, njen odnos sa njenim mužem je samo deo njene ličnosti. Ona je imala njenu najbolju drugaricu, imala je svoja zanimanja, imala je svoje sinove i svoju porodicu i, kao i kod nas, sve to čini jednu osobu. Albert je bio samo jedan deo njene priče. Nažalost sada je on postao dominantan samo zato što je postao poznat.

Foto: Dušan Svilokos Đurić

Šta je kod njene ličnosti Vas najviše privuklo i iznenadilo kada ste počeli istraživanje o Milevi?

- Pa meni je bilo izuzetno zanimljiva, pošto sam i ja bila u tom periodu života, činjenica da je ona otišla iz svoje porodične kuće u beli svet da studira i to na Univerzitetu gde je bila jedina žena na doktorskim studijama. Idanas doktorske studije iz fizike nije lako završiti, pogotovo na stranom jeziku i pogotovo kada postoje predrasude prema ženama u visokom obrazovanju i prema strankinjama. Na svom primeru znam koliko je teško kada odeš na drugi kraj sveta i studiraš na stranom jeziku i mislim da to za početak uopšte nije bilo lako, a pritom svako od nas je bio više zaljubljen nego pametan i zbog toga donosio neke odluke koje nisu bile najpametnije. 

Kako vi gledate na to šta je ona uradila iz ljubavi?

- To je bio njen izbor. Ona je odlučila možda više da je ljubav i da joj je porodica bitnija nego njena karijera i pitanje je koliko je ona Albertu zaista pomogla. Možda jeste možda nije. Možda je ona sama mogla da učini nešto mnogo više nego da je ostala uz Alberta ali to nikada nećemo znati. Meni je bitno samo da se promeni taj narativ da ona nije napaćena, jadna, nesretna muza velikog naučnika nego da je ona žena koja je zapravo mogla da uči najbolje što može sa onim što joj je u tom trenutku bilo data a mislim da apsolutno nije živela u lakim vremenima. 

Foto: Dušan Svilokos Đurić

Koliko je bilo izazovno pisati scenario?

- Videćete na filmu. Zanatski je vrlo izazovno ali je ekipa bila sjajna i ja sam uživala pišući i kombinujući igrani deo i dokumentarni deo. Postoji mnogo rekla-kazala, sekundarnih izvora i tumačenja različitih autora. Razdvojiti činjenice od fikcije bio je pravi izazov

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.