Katarina Velika ima srpske krvi: Najmoćnija žena u Rusiji bila je potomak ovih Srba

Istoričar Bojan Milić tvrdi da je najmoćnija žena u Rusiji, Katarina Velika, bila potomak slavne srpske vladarske loze Nemanjića.

Ruska serija "Katarina Velika" počeće da se emituje na Informer TV od 2. marta, a već izaziva ogromno interesovanje. Ne samo što je reč o najskupljoj ruskoj seriji ikada, već je priča koju dočarava fantastična glumačka ekipa na čelu sa Marinom Aleksandrovom zaista oduševila publiku širom Evrope i sveta što pokazuju ocene i komentari na platformama za gledanje takvog sadržaja.

Buran život

Redovno ćete na našem portalu moći da pratite najave i osvrte na 52 epizode kroz četiri sezone, ali i priče o najznačajnijim likovima i događajima iz serije. Postoje, naravno, i brojni detalji iz života slavne vladarke koji nisu obrađeni u seriji "Katarina Velika", a jedan takav otkriva nam naš istoričar Bojan Milić.

On je tokom svog istraživanja otkrio da je Katarina Velika bila potomak Nemanjića i o tome je pisao za Informer. Tekst istoričara Milića prenosimo u celosti i bez redakcijskih izmena:

Želeli naslednika, dobili kćer

Kada se 1727. godine knez Kristijan August od Anhalt-Cerbsta oženio Johanom Elizabetom od Holštajn-Gotorpa, nevestom iz imućne i ugledne porodice i majkom Katarine Velike, činilo se da će jedini zadatak ovog siromašnog plemića sa ne tako uspešnom vojnom karijerom biti taj da sa suprugom svojoj lozi obezbedi muškog naslednika. 

Ne ulazeći preterano u to kako je sve to moglo izgledati, ali porodica koja je željno iščekivala muško, morala se pomiriti da je, u pola tri izjutra, 21. aprila 1729. godine šesnaestogodišnja Johana od Holštajn-Gotropa na svet donela žensko. Roditelji koji su toliko želeli sina koji će jednom naslediti oca kao knez od Anhalt-Cerbsta, ni slutili nisu da će ova devojčica, koja je tog baltičkog jutra, u Štetinu ugledala svet, biti njihovo najveće postignuće i da će, upravo zbog nje, njihovo ime biti prepoznatljivo dok god postoji svet. 

Foto: arhiva

Devojčica je dobila ime Sofija Avgusta Frederika. Diplomatska igra i umeće jednog od najvećih državnika osamnaestog veka Fridriha Drugog Velikog Pruskog u želji da ličnim kontaktima putem rođačkih veza preko linije Holštajn-Gotorp rusku pažnju, umesto ka Beču usmeri ka svojoj zemlji dovešće u glavnu ulogu petnaestogodišnju devojčicu Sofiju Avgustu Frederiku od Anhalt-Cerbsta da se 29. juna 1744. godine veri za budućeg naslednika ruskog prestola i nećaka tadašnje carice Jelisavete- Petra, bliskog rođaka Sofijinog i sina od Karla Fridriha, vojvode od Holštajn-Gotorpa. Činom veridbe obavljen je i prelazak buduće careve supruge u pravoslavnu veru, kada je i dobila novo ime po kojem će postati poznata na sve četiri strane sveta - Katarina.

Vladavina od 186 dana

Nesposobni Petar će, nakon smrti svoje tetke biti ovenčan carskom krunom kao Petar Treći i samo nakon 186 dana vladavine, 1762. godine u zaveri biti zbačen sa prestola na koji će sesti njegova supruga Katarina. Ostalo je istorija. 

Ono čime se bavimo, a nije političko umeće i briljantnost strateškog mišljenja Katarininog, jeste njeno poreklo, koje po majčinoj liniji vodi do Srbije, a nakon svega obrazloženog, čitaocu će biti jasno odakle Katarini vladarski gen i snaga da na bojnom polju uvek izlazi kao pobednica. 

Pobednička krv Nemanjića

Već pomenuta majka carice Katarine Velike, Elizabeta, iz vojvodske porodice Holštajn, ćerka je Kristijana Augusta od Holštajn-Gotorpa. Njegov otac je Kristijan Albert, vojvoda od Holštajn-Gotorpa, a on je bio sin Frederika Trećeg, vojvode od Holštajn-Gotorpa. Otac Frederika Trećeg bio je Džon Adolf, vojvoda od Holštajn-Gotorpa, a njegov otac je Adolf od Danske, sin Frederika Prvog, kralja Danske i Norveške i prvi koji je poneo titulu vojvode od Holštajn-Gotorpa i Sofije od Pomeranije.

Foto: arhiva

Sofija od Pomeranije je ćerka Ane Jagelonske, Poljske princeze, a Sofiju je rodila Elizabeta kraljica Poljske i velika vojvotkinja Litvanije. Dalje, Elizabetina majka, takođe Elizabeta ćerka moćnog Žigmunda Luksemburškog, cara Svetog Rimskog Carstva i Barbare Celjske koja je potekla iz porodice grofova Celjskih, a čiji otac  Herman Drugi, grof Celjski je sin Katarine, ćerke Stefana Drugog Kotromanića čija majka je Jelisaveta Nemanjić- ćerka Stefana Dragutina, srpskog kralja. 

Kao što vidimo, pojednostavivši komplikovane i zamršene rođačke odnose putem kojih su krunisane glave širile politički uticaj i snagu na međudržavnom planu, dolazimo do podatka da je Katarina Velika potomak srpskog kralja Stefana Dragutina, koji je bio sin Uroša Prvog Velikog, a unuk Stefana Prvovenčanog i praunuk rodonačelnika srpske dinastije Nemanjića i utemeljivača srpske državitvornosti Stefana Nemanje. Ova, po svemu izuzetna žena je, kao što vidimo, po ovde izloženoj liniji, srpske krvi i potomak Nemanjića.

BONUS VIDEO