"Otkrićete pravo lice Tita i tajne razgovore sa Čerčilom i Staljinom": Nova serija otvara pitanje ko je vodio Jugoslaviju

Serija "Tito između Istoka i Zapada“, koja je sinoć premijerno prikazana na RTS-u, zasnovana na istorijskim dokumentima i arhivskoj građi, trebalo je da izgleda potpuno drugačuje, otkriva scenarista Svetko Kovač.

 

 

Scenarista serije "Tito između Istoka i Zapada" Svetko Kovač izjavio je da je ostvarenje trebalo da obuhvati i period devedesetih godina.

Prvobitna ideja je bila da se serija zove "Jugoslavija između Istoka i Zapada" što je jedna posebna i velika tema, zaključio je Kovač za RTS.

- U tom slučaku bismo morali da se vratimo u 1918. godinu, na Kraljevinu Jugoslaviju. Zato smo se odlučili da serija nosi naziv "Tito između Istoka i Zapada", kako bismo se vremenski ograničili na period od četrdesetih do osamdesetih godina - objašnjava on.

Naglašava da se ne mogu sve zasluge za poziciju Jugoslavije u svetu pripisati isključivo Josipu Brozu Titu.

Foto: ATA Images

- Nije Tito jedini zaslužan za to što je Jugoslavija tako uspešno plovila između istoka i zapada. Tu su bili ministri spoljnih poslova poput Koče Popovića i Marka Nikezića, kao i ambasadori u Moskvi, Londonu i Vašingtonu, koji su značajno doprineli da ta politika uspe. Jugoslavija se, kao relativno mala zemlja, nametnula kao značajan faktor u međunarodnim odnosima - ističe Kovač.

Serija rekonstruiše i ključne diplomatske susrete koji su obeležili Titovu ulogu na svetskoj sceni. Jedan od najzanimljivijih, kako navodi scenarista, jeste razgovor sa Vinstonom Čerčilom u Napulju 12. avgusta 1944. godine, koji je rekonstruisan u igranoj formi. Odmah potom usledio je i tajni susret sa Josifom Staljinom.

-Mislim da će gledaocima, kada vide rekonstrukcije ta dva razgovora, biti jasnije kako je Tito bio igrač i kako je rešavao te složene situacije - kaže Kovač.

Hladnoratovski period, koji je obeležio decenije nakon Drugog svetskog rata, opisuje kao vreme specifičnih međunarodnih odnosa.

Foto: RTS

-To je period postojanja dva bloka, vreme kada su poštovani međunarodni zakoni i principi. Možda je u takvim okolnostima bilo nešto lakše snalaziti se, iako je svakako bilo iznenađenja - obašnjava scenarista.

Tokom rada na seriji su ga, kako kaže, posebno privlačili diplomatski susreti i razgovori, pa je detaljno proučavao arhivske transkripte, i domaće i ruske.

Kovač smatra da Tito nije bio ličnost koju savremenici nisu razumeli.

- Mene su oduševili ruski istoričari koliko dobro poznaju Tita i njegov boravak u Sovjetskom Savezu. On je još 1915. godine bio tamo, bio je ranjen, zarobljen i radio razne poslove. U prvoj epizodi govorimo upravo o tom periodu, o dolasku u Srbiju kao austrougarski vojnik, prebacivanju u Galiciju, ranjavanju i kasnijem boravku u Rusiji - kazao je on.

Ipak, fokus serije nije na ranijem periodu, već na Titovom političkom manevrisanju između dva svetska bloka. Kao primer navodi period nakon sukoba sa Sovjetskim Savezom i okretanje Jugoslavije Zapadu, kao i kasnije odustajanje od američke vojne pomoći.

Foto: Pero Arsenijević

Podseća i na ocenu Njujork tajmsa, koji je Titov politički stil nazvao "akrobatskim balansiranjem".

- On je govorio da nije balansirao, već da je imao principe koji ponekad ne odgovaraju Istoku, a ponekad Zapadu, i da Jugoslavija sledi svoj put. Ali mislim da je to ipak bilo dobro balansiranje - objašnjava scenarista.

Serija prikazuje i napete odnose sa sovjetskim liderom Leonidom Brežnjevom, posebno tokom susreta 1971. godine, u vreme unutrašnjih kriza u Jugoslaviji.

U ulozi Tita u seriji pojavljuje se Nebojša Dugalić, sa kojim je, kako kaže Kovač, saradnja bila izuzetno uspešna.

- On je već igrao Tita u seriji o Jovanki Broz. Vrlo je predan poslu i uvek traži dodatne detalje. Potpuno se uživi u ulogu i mislim da ju je fantastično odigrao - objasnio je Kovač.

Foto: RTS

Serija ima 10 epizoda, a najveći izazov bio je obuhvatiti četiri decenije burnih događaja.

- To je vrlo dinamičan period, pun prelomnih trenutaka. Gledaoci će videti ključne istorijske događaje, ali možda nismo dovoljno prikazali kako je to balansiranje uticalo na život običnih ljudi, na standard, kulturu, modu i muziku - kazao je Kovač posebno ističući uticaj zapadne kulture na jugoslovensko društvo.

Svaka epizoda, dodaje, prati dinamiku približavanja ili udaljavanja od jednog ili drugog bloka.

- Kroz sve epizode imamo zaplete i rasplete, približavanje jednom bloku, sukob, pa okretanje drugom. To je nit koja vodi celu seriju -  naglašava Svetko Kovač.