Poslednja volja ruske carice: Šta je zapravo ostavila u amanet Jelisaveta Petrovna Romanov?

U devetoj epizodi serije "Katarina Velika" koja je emitovana na Informer TV veći deo radnje bio je posvećen testamenu Jelisavete Petrovne.

Smrt carice Jelisavete Petrovne Romanov 1761. godine otvorila je jedno od najdramatičnijih poglavlja u istoriji Rusije, smenu vlasti koja će ubrzo dovesti do uspona Katarine Velike, ali istovremeno, njene poslednje želje ostale su pod večitim velom misterije.

Ćerka velikog reformatora Petra I Velikog je tokom čitave svoje vladavine nastojala da očuva pravac koji je njen otac zacrtao početkom 18. veka, što je gotovo savršeno prikazano već u prvim epizodama ruske serije "Katarina Velika".

Modernizacija države, okretanje Rusije ka Evropi i jačanje carske vlasti bili su temelji na kojima je gradila politiku. Upravo zato su njene poslednje želje imale snažan politički ton, koji je smetao nekim osobama na ruskom dvoru: Rusija je morala ostati velika evropska sila i nastaviti putem reformi koje je započeo Petar Veliki.

Foto: Printcreen

Pitanje naslednika

Najvažnije pitanje koje je carica Jelisaveta Petrovna morala da reši pred kraj života bilo je pitanje naslednika.

Jelisaveta nije imala dece, pa je još ranije odlučila da presto pripadne njenom nećaku, budućem caru Petru III, unuku Petra Velikog. Time je želela da očuva kontinuitet dinastije Romanov i spreči nove borbe za vlast na ruskom dvoru, koje su tokom prethodnih decenija često završavale državnim udarima.

Poverenje u Katarinu 

Međutim, mnogi savremenici beleže da carica nije imala veliko poverenje u političke sposobnosti svog naslednika. Zbog toga je posebnu pažnju posvećivala njegovoj supruzi, princezi koja će u istoriji ostati zapamćena kao Katarina II Velika. Na dvoru se smatralo da je Jelisaveta cenila Katarininu inteligenciju i politički instinkt, očekujući da će upravo ona biti oslonac Petru u upravljanju ogromnim carstvom.

U trenutku kada se bližio kraj njenog života, Rusija je bila duboko uvučena u jedan od najvećih evropskih sukoba tog doba - Sedmogodišnji rat.

Foto: Javno vlasništvo

Ruska vojska je pod Jelisavetinom vlašću zadala ozbiljne udarce Pruskoj, kojom je vladao Fridrih II Veliki. U svojim poslednjim političkim uputstvima carica je jasno pokazivala želju da se rat nastavi sve dok Rusija i njeni saveznici ne osiguraju potpunu pobedu. Bila je uverena da bi povlačenje iz sukoba oslabilo međunarodni položaj carstva.

Poslednja želja - stabilnost dinastije

Istovremeno je insistirala na očuvanju unutrašnje stabilnosti države. Kao vladarka koja je i sama došla na vlast dvorskim pučem 1741. godine, Jelisaveta je dobro znala koliko je ruski tron podložan političkim previranjima. Zato je u svojim poslednjim odlukama naglašavala važnost stabilnosti dinastije, autoriteta carske vlasti i bliskog odnosa države sa Ruska pravoslavna crkva, koja je bila jedan od ključnih stubova carstva.

Epoha Katarine Velike

Ipak, istorija je ubrzo pokazala koliko se političke želje jednog vladara mogu razlikovati od događaja koji slede. Nakon smrti Jelisavete Petrovne krajem 1761. godine, na presto je zaista stupio Petar III, ali je njegova vladavina trajala svega nekoliko meseci.

Foto: wikimedia/Vigilius Eriksen

Njegova odluka da prekine rat protiv Pruske i da promeni spoljnopolitički kurs izazvala je nezadovoljstvo među plemstvom i vojskom. Već iste godine, u dvorskom prevratu, vlast je preuzela njegova supruga - Katarina, koja će postati jedna od najslavnijih vladarki u istoriji Rusije.

Tako je politička oporuka Jelisavete Petrovne, zamišljena kao garancija stabilnosti i kontinuiteta, na kraju postala uvod u dramatičan preokret koji je Rusiji doneo novu epohu - epohu Katarine Velike.

Podsetimo, na Informer TV uveliko se emituje jedna od najskupljih i najgledanijih ruskih serija - "Katarina Velika" koja govori o životu nekada najmoćnije žene carske Rusije, njenom usponu na presto i burnom životu na ruskom dvoru.

 

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.