Rat koji je promenio tok istorije: Kako je odluka Jelisavete Petrovne da napadne Prusku oblikovala sudbinu Rusije i Evrope

U ruskoj istorijskoj seriji "Katarina Velika" jedan od ključnih političkih trenutaka prikazan je kada ruska carica Jelisaveta Petrovna objavljuje rat Pruskoj.

Ova scena nije samo dramatičan zaplet u seriji "Katarina Velika", već i prikaz stvarnih istorijskih događaja, koji su bili deo jednog od najvećih sukoba 18. veka, poznatog kao Sedmogodišnji rat.

Na Informer TV uveliko se emituje jedna od najskupljih i najgledanijih ruskih serija - "Katarina Velika" koja govori o životu nekada najmoćnije žene carske Rusije, njenom usponu na presto i burnom životu na ruskom dvoru.

Najveći evropski sukob

Sredinom 18. veka Evropa je bila poprište složenih savezništava i rivalstava između velikih sila. U središtu tog sukoba našla se Pruska, na čijem čelu je bio ambiciozni kralj Fridrih II Veliki. Njegova vojna moć i teritorijalne ambicije uznemirile su mnoge evropske monarhije.

Kada je 1756. godine izbio Sedmogodišnji rat, gotovo cela Evropa se podelila u dva bloka. Pruska je stala uz Veliku Britaniju, dok su protiv nje formirali savez Rusija, Austrija i Francuska. Rusko carstvo, kojim je tada vladala Jelisaveta Petrovna, videlo je u jačanju Pruske ozbiljnu pretnju ravnoteži snaga u Evropi.

Foto: Javno vlasništvo

Zašto je Rusija ušla u rat protiv Pruske?

Odluka carice Jelisavete Petrovne da objavi rat Pruskoj bila je motivisana i političkim i ličnim razlozima. Pruski kralj Fridrih II otvoreno je pokazivao prezir prema ruskom dvoru i samoj carici, što je dodatno pogoršalo odnose između dve države.

S druge strane, Rusija je želela da ograniči rastući uticaj Pruske u centralnoj Evropi i da podrži svog saveznika Austriju, koja je nastojala da povrati teritoriju Šlezije izgubljenu u prethodnim sukobima.

Foto: Javno vlasništvo

Ruska vojska protiv pruske vojne mašinerije

Ruska armija tokom rata ostvarila je nekoliko značajnih uspeha protiv pruske vojske. Posebno se ističe bitka kod Kunersdorfa 1759. godine, gde su ruske i austrijske snage nanele jedan od najtežih poraza Fridrihu II.

U jednom trenutku ruska vojska je čak stigla do Berlina i privremeno zauzela prusku prestonicu 1760. godine, što je bio ogroman udarac za Prusku.

Preokret koji je spasao Prusku

Iako je Pruska bila na ivici poraza, tok rata dramatično se promenio 1762. godine, nakon smrti carice Jelisavete Petrovne. Na ruski presto dolazi Petar III, veliki obožavalac Fridriha II.

On je odmah prekinuo rat protiv Pruske i sklopio mir, pa čak i savez sa dotadašnjim neprijateljem. Ovaj nagli zaokret u istoriji često se naziva i "čudom kuće Brandenburg“, jer je praktično spasio Prusku od potpunog poraza.

Foto: Javno vlasništvo

Kako je rat prikazan u seriji?

U seriji "Katarina Velika" odluka Jelisavete Petrovne da objavi rat Pruskoj prikazana je kao dramatičan trenutak u kojem se sudbine velikih imperija prelamaju na ruskom dvoru. Serija naglašava političke intrige, lične animozitete i diplomatske igre koje su prethodile tom potezu.

Istovremeno, ova istorijska epizoda u seriji služi i kao uvod u dolazak na vlast Katarina II Velika, koja će kasnije preuzeti kontrolu nad ruskim carstvom i nastaviti njegovu ekspanziju.

Rat koji je promenio Evropu

Sedmogodišnji rat često se naziva i prvim "svetskim ratom", jer su se borbe vodile na više kontinenata - od Evrope do Severne Amerike i Indije. Iako Rusija na kraju nije ostvarila sve teritorijalne dobitke koje je mogla, njena vojna moć tokom rata pokazala je da je postala jedna od ključnih sila evropske politike.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.