Prirodno đubrivo za paradajz: Domaća mešavina od 5 sastojaka od koje rađa kao lud

U sred leta paradajz je u najintenzivnijoj fazi razvoja, pa zahteva posebnu pažnju. Zbog toga se mnogi baštovani okreću prirodnim đubrivima koja mogu da obezbede neophodne hranljive materije za zdrav rast paradajza.

Posebno je poznat jedan tradicionalni recept koji se pravi od fermentisanih sastojaka poput koprive, stajnjaka, pepela, kvasca i surutke. Ova mešavina se već dugo koristi u baštama i mnogi ljubitelji prirodnog uzgoja smatraju je korisnim dodatkom redovnoj nezi, naročito u periodu kada paradajz najintenzivnije raste i formira plodove.

Sastojci za đubrivo:

🔷kopriva do jedne trećine zapremine posude

🔷1 kanta svežeg stajnjaka

🔷2 pune lopate drvnog pepela

🔷2 kg svežeg pekarskog kvasca

🔷3 litra surutke

Foto: Shutterstock

Kada fermentacija bude završena, dobijeni koncentrat se razblažuje vodom u odnosu 1:10, odnosno na jednu litru rastvora dodaje se deset litara vode. Tako pripremljenom tečnošću zalivaju se biljke isključivo oko korena, a prihranjivanje se ponavlja otprilike jednom u dve nedelje.

Svaki od ovih sastojaka ima svoju posebnu ulogu u mešavini, jer zajedno obezbeđuju biljci širok spektar hranljivih materija i podstiču njen rast.

Zašto se koriste baš ovi sastojci

Kopriva je bogata azotom, pa prvenstveno pomaže razvoju bujne zelene mase i podstiče snažan rast biljke.

Stajnjak obezbeđuje različite hranljive materije koje su važne za razvoj korena i cvetova, dok kalijum iz njega ima ključnu ulogu u formiranju i kvalitetu plodova.

Drveni pepeo je prirodan izvor kalijuma, kalcijuma i niza mikroelemenata, zbog čega se često koristi kao dopunska prihrana tokom vegetacije.

Kvasac se dodaje kako bi ubrzao proces fermentacije i podstakao razvoj korisnih mikroorganizama, iako se napominje da može privremeno smanjiti dostupnost kalijuma u zemljištu, pa se zato obično kombinuje sa drvenim pepelom.

Foto: Shutterstock

Surutka se u baštovanstvu koristi kao dodatak fermentisanim prihranama jer sadrži hranljive materije i doprinosi razvoju korisne mikroflore u zemljištu.

Na šta treba obratiti pažnju

Iako su prirodna đubriva veoma popularna među baštovanima, važno je koristiti ih umereno i sa merom. Ako se pretera sa azotom, biljka može razviti previše lišća, dok će formiranje plodova biti slabije. Takođe, prečesto prihranjivanje može iscrpeti biljku i narušiti prirodnu ravnotežu hranljivih materija u zemljištu.

Zato je najbolje redovno posmatrati stanje paradajza i zemljišta i prilagođavati prihranu stvarnim potrebama biljke i uslovima uzgoja. Kada se neguje pažljivo i umereno, paradajz ima veće šanse da raste zdravo, obilno cveta i daje bogat rod tokom cele sezone.

BONUS VIDEO