Nudili su nam milione evra da izbrišemo Kosovo i Metohiju: Veselin Dželetović o šokantim detaljima sa snimanja "Žetve"

Književniku Veselinu Dželetoviću, prema čijem romanu je snimljen film "Žetva", i ekipi koja je radila na ovom ostvarenju, nuđeni su milioni da iz filma izbace da su ljudi ubijani i kidnapovani na Kosovu i Metohiji, a njihovi organi vađeni u "Žutoj kući".

Sinoć je u MTS dvorani održana premijera filma "Žetva" po romanu Veselina Dželetovića "Srpsko srce Johanovo".

Film prati zapanjujuću priču o nemačkom baronu Johanu fon Vagneru, koji nakon ilegalne transplantacije srca, počinje da ima uznemirujuće snove i vizije. Pod teretom sećanja koja ne pripadaju njegovom životu i odgovornosti koju ne može da ignoriše, Johan započinje ličnu i opasnu potragu za istinom.

Njegovo putovanje vodi ga na Kosovo i Metohiju, gde se suočava sa mračnom realnošću ilegalne trgovine organima, vezanim za ozloglašenu "Žutu kuću". Susret sa porodicom čoveka čije srce nosi u grudima, majkom, suprugom i malim sinom Milanom, dodatno učvršćuju Johanovu želju da, makar i prekasno, pokuša ispraviti nepravdu. 

Veselin Dželetović koji je prisustvovao sinoćnoj premijeri filma istakao je da mu je najvažnije bilo da film zadrži dušu knjige, onu specifičnu nit koja opisuje užas bez trunke mržnje.

- Ono što sam video, zadovoljan sam izuzetno. Moja najveća nada je da film prenese isto što i knjiga, da u njemu nema mržnje, a da opiše jedan veliki, stravičan zločin na poetski način. Setio sam se reči jednog monaha koji mi je rekao da se knjiga čita u jednom dahu, a kada je pročitate, ostanete bez daha. Bio bih srećan da i film tako odjekne kod publike - započeo je priču Dželetović.

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

Put do velikog platna nije bio lak, a odluka da režisersku palicu preda američkom autoru Polu Kampfu iznenadila je mnoge. Dželetović priznaje da je u početku bio skeptičan, ali da su ga profesionalizam i nepokolebljivost američkog tima brzo razuverili.

- Iskreno, bio sam protiv toga na početku. Međutim, producent Dragan Ivanović me je ubedio da je to bolji put. Ono što je presudilo bila je ozbiljnost tima. Reditelj je poslao svoje agente na Kosovo i Metohiju da provere svaki navod iz romana. Tek kada su se uverili da je sve istina, prihvatili su rad. Reditelj Pol Kampf nije posustao ni nakon hiljada pretećih mejlova koje je dobio. Neki glumci su odustali uprkos potpisanim ugovorima, ali istina je kao voda, ona uvek nađe svoj put. Zato verujem da će ovaj film imati veliki odjek u svetu - objašnjava autor.

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

Interesovanje za ekranizaciju ove potresne priče postojalo je godinama. U redu su stajala velika imena ruske i srpske kinematografije, ali je poverenje ukazano čoveku koji je u ovaj projekat uložio više od samog novca.

- Nudili su se mnogi, bilo je tu više ruskih ponuda, dolazilo je petorica režisera. Pominjali su se Lazar Ristovski, Emir Kusturica, sin Dragana Vukanovića... Ali ja sam u Draganu Ivanoviću iz "Bandur filma" video čoveka koji u ovo ulaže celog sebe. Prepoznao sam da mu je ovo životno delo i da će istrajati uprkos pritiscima za koje smo znali da dolaze. Nisam se pokajao - kaže Dželetović.

Ipak, najšokantniji detalj sa dugog puta do premijere bila je nemoralna ponuda koja je stigla na samom početku. Autoru i produkciji ponuđen je ogroman budžet, ali uz jedan sraman uslov koji bi izbrisao suštinu same tragedije.

- Nama je na početku nuđeno pet miliona evra budžeta. Rekli su da će sve biti kao u romanu, od reči do reči, ali pod jednim uslovom, da se ne pominje da su u pitanju Kosovo i Metohija. To jednostavno nisam mogao da dozvolim. Istina mi je važnija od svega. Zato sam svima davao besplatna autorska prava za prevode, ko god je želeo da širi priču u svojoj zemlji. Roman je preveden na 16 jezika, a u Moskvi je Aleksandar Torić objavio tri velika izdanja. Ponosan sam što je, zahvaljujući mom romanu, čak i jedna država povukla priznanje Kosova - otkriva pisac.

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

Dok film kreće u svoj bioskopski život, Dželetović podseća da "Žetva" nije samo umetničko delo, već glas onih koji su ućutkani u najgorim okolnostima u vreme kada je rat zvanično bio završen.

- Srećan sam što govorim u ime stradalnika, onih najnedužnijih koji su ubijeni u doba mira. U ratnom vihoru se svašta desi sa obe strane, ali moja braća i sestre stradali su pred očima međunarodne zajednice. Insistiram da se kazne zlikovci, ali i oni koji su to dozvolili. Nažalost, slične stvari se dešavaju i danas, i zato je ovaj film morao da se desi - zaključuje Veselin Dželetović.