Krvava buna koja je uzdrmala Rusiju: Ko je bio Pugačov, "lažni car" koji je umalo svrgnuo Katarinu Veliku?

Dok gledaoci na Informer TV prate sudbinu pobunjenika u seriji "Katarina Velika", istražujemo istorijsku istinu o najmasovnijem ustanku 18. veka u Rusiji.

Serija "Katarina Velika", koja se emituje na Informer TV, ponovo je probudila interesovanje javnosti za jedan od najdramatičnijih perioda ruske istorije.

U centru pažnje je Jemeljan Pugačov, čovek koji je od običnog kozaka postao najveća noćna mora moćne carice.

Šta se zapravo dogodilo 1773. godine i koliko je Rusija bila blizu potpunog prevrata?

Najveća prevara u istoriji: "Vaskrsli" car Petar III

Sve je počelo u septembru 1773. godine. Jemeljan Pugačov, donski kozak i vojni dezerter, iskoristio je nezadovoljstvo seljaka, kozaka i manjinskih naroda kako bi pokrenuo bunu. Međutim, on nije nastupio samo kao vođa ustanka. Izveo je najsmeliju prevaru tog doba. Proglasio je sebe carem Petrom III, suprugom Katarine Velike, koji je zvanično preminuo (ubijen) 1762. godine.

Foto: Profimedia

Pugačov je tvrdio da je "čudom preživeo" pokušaj ubistva koji je organizovala njegova žena i da se vratio da povrati presto i oslobodi narod kmetstva.

Krvavi marš i opsada Orenburga

Ustanak, poznat kao Pugačovljeva buna, brzo se proširio uralskim regionom i slivom reke Volge. Pugačova vojska, koja je brojala desetine hiljada ljudi, sejala je strah među plemstvom. Pobunjenici su palili imanja, ubijali spahije i zauzimali utvrđenja.

Opsada Orenburga bila je jedna od ključnih tačaka bune. Katarina Velika, isprva potcenjujući pokret, ubrzo je shvatila da ovo nije obična seljačka buna, već pravi građanski rat koji preti da uništi temelje Ruske imperije.

Pad, izdaja i Suvorovljeva intervencija

Preokret se dogodio 1774. godine. Nakon nekoliko teških poraza od regularne ruske vojske, Pugačov je počeo da gubi podršku. U gušenje bune uključio se i proslavljeni ruski vojskovođa Aleksandar Suvorov.

Foto: Promo

Kao što je prikazano i u seriji "Katarina Velika", Pugačov je na kraju izdat od strane sopstvenih saradnika (kozaka), koji su ga izručili vlastima u zamenu za milost. Pobunjenik je uhvaćen i transportovan u Moskvu u gvozdenom kavezu, pod strogom stražom.

Brutalno pogubljenje u Moskvi

Katarina Velika je želela da pokaže snagu države, ali i da se zauvek reši čoveka koji je uzdrmao njenu krunu. Jemeljan Pugačov je pogubljen 21. januara 1775. godine na Trgu Bolotnaja u Moskvi. Prvobitna kazna bila je brutalno raskomadavanje (četvorenje) dok je živ, ali se veruje da je carica, u tajnosti, naredila dželatu da mu prvo odrubi glavu kako bi mu skratila muke, želeći da se pred svetom predstavi kao "prosvetljena vladarka".

Foto: Printscreen/Informer TV

Nakon njegove smrti, Katarina je naredila da se reka Jaik preimenuje u Ural, a selo u kojem je rođen sravni sa zemljom i premesti, u nadi da će ime Pugačova biti zauvek izbrisano iz narodnog sećanja.

Poslednja velika buna pre revolucije

Istorijski značaj Pugačovljeve bune je ogroman. Bila je to poslednja masovna narodna buna u Rusiji sve do početka 20. veka i revolucija 1905. i 1917. godine. Iako ugušena, buna je primorala Katarinu da reformiše državnu upravu, ali je istovremeno dovela do još jačeg stezanja obruča oko kmetova, čiji je težak položaj bio glavni uzrok krvoprolića.

BONUS VIDEO