"Dete će vam zviždati i izaći iz sale": Aleksandar Đaja iskreno o pozorišnoj publici

Direktor Teatra Odeon Aleksandar Đaja kaže da ukoliko se detetu neka predstava ne dopadne ono će to otvoreno pokazati bez ikakvog skrivanja i zbog toga su najmlađi najzahtevnija publika.

U vremenu kada je pažnju publike sve teže zadržati, a poverenje najmlađih sve teže osvojiti, pozorište se suočava sa ozbiljnim izazovima.

O tome koliko je danas zahtevno dopreti do publike, posebno dečije, kao i zašto su bajke i dalje neophodne, razgovarali smo sa direktorom Teatra Odeon Aleksandarom Đajom.

On ističe da je danas teško osvojiti publiku i poverenje deteta, ali dodaje da su takvi izazovi oduvek postojali.

- Naravno da je uvek bilo teško osvojiti publiku, verovatno još od antičkih vremena kada je i nastalo pozorište. Ali, uvek se približavala neka kriza pozorišta, od antičkih vremena pa do danas, uvek se preispituju oni ljudi koji prave predstavu: "Hoće li ovo biti gledljivo?", "Hoće li ovo da gleda publika?", "Hoće li ovo da gledaju stariji ili mlađi?" i tako dalje, i tako dalje. I neretko se dešavaju iznenađenja, tako da ona predstava kojoj se najmanje nadate, odjednom vidite da to postane hit - počinje priču Đaja za Informer.

Foto: ATA Images

Govoreći o radu Teatra Odeon i predstavama za najmlađe, on podseća na kontinuitet uspešnih projekata, a među poslednjim u nizu je i predstava "Mačka u čizmama" čija je premijera zakazana za subotu 25. april.

- To je četvrta predstava za decu koja se pravi u Teatru Odeon. Poznati tandem Marko Jovičić i pisac Branko Milićević Kockica. Počelo je sa "Pepeljugom", pa "Ivica i Marica", "Julija i Romeo", i najzad "Mačak u čizmama", koju dugo vremena očekujemo, koja se radila i radi se još uvek pošteno, baš zato što je veoma zahtevna predstava. Dakle, da li će biti teško osvojiti publiku? Pa prethodno iskustvo sa ovim predstavama, tandema koji sam spomenuo, i uopšte dečjim predstavama, kaže da i nije bilo tako teško, jer su te predstave decu osvojile - kaže Đaja.

Foto: ATA Images

Ipak, ključna razlika između dece i odraslih gledalaca je, kako kaže, u iskrenosti reakcije.

- Da li je teže osvojiti dete nego odraslog čoveka? Naravno da je teže. Odrasli čovek, kada gleda jednu predstavu, on i u podsvesti, čak i nije svestan da nešto kalkuliše. A dete nema u podsvesti ništa, ono gleda otvorenog srca. Ako mu se dopada, ono se smeje, aplaudira, ako mu se ne dopada, zviždi, izađe iz sale, pa ga onda jure roditelji - priča Đaja.

Na kraju, osvrnuo se i na značaj bajki u savremenom društvu, naglašavajući njihovu univerzalnu vrednost.

- Bajke su uvek potrebne. Ako danas pratite savremenu kinematografiju, a sigurno da pratite, uzmimo na primer zapadnu, pošto, hteli mi to ili ne, tu je nastao film i, naravno, on je i dalje dominantan. Čak i filmovi koji su najcrnji i predviđeni isključivo za odrasle, a to su uglavnom neki akcioni filmovi i tako dalje, oni u osnovi imaju neku bajkovitu, melodramsku ljubavnu priču, uslovno rečeno. I obično su u osnovi bajke - kaže Aleksandar i dodaje:

- Sve je bajka. Pogledajte samo koliko je Vilijam Šekspir napisao bajki po formi istorijske drame, tragedije ili komedije, a u osnovi su bajke. Tako da je bajka nešto što je uvek potrebno, kako detetu, a u današnje vreme, u ovom u kom živimo, surovom, potrebna je i odraslima.

BONUS VIDEO