Skočio sa mosta na beton: Oproštajno pismo Branka Ćopića i danas ledi krv u žilama

Slavni pisac Branko Ćopić okončao je život skokom sa mosta, a njegovo oproštajno pismo iz limene kutije i danas predstavlja jezivu misteriju.

Tog sudbonosnog 26. marta 1984. godine, Branko Ćopić je izašao iz svog stana blizu "Beograđanke", otišao do hotela "Moskva", popio kafu, bogato častio konobare i krenuo ka Brankovom mostu. Tamo je okrenuo leđa zgradi Centralnog komiteta, preskočio ogradu i strmoglavio se na beton, a tadašnje novine su šturo javile da je u pitanju "nervno rastrojstvo".

Ovo samoubistvo se i danas, decenijama kasnije, nadnosi kao mračna senka nad njegovim bogatim delom. Ratko Peković je knjigu o njemu s pravom nazvao "Sudanije Branka Ćopića", jer je njegov progon počeo još daleke 1950. godine. Dok se zemlja oporavljala od rata i Informbiroa, rasle su i privilegije onih koji su zaseli na vlast, a Ćopić je to surovo raskrinkao u svojoj čuvenoj "Jeretičkoj priči".

Kako je Tito reagovao na "Jeretičku priču"

Ta priča je uzdrmala sam državni vrh. Glavni urednik "Književnih novina" Duško Kostić hitno je vraćen sa odmora u Beograd, gde ga je u redakciji sačekao preplašeni Ćopić. Sam Josip Broz Tito je u ovom satiričnom zapisu video direktnu aluziju na najviše rukovodstvo zemlje:

Jasno je rekao da on lično takvu satiru neće dozvoliti, ali i da pisac neće biti uhapšen.

Foto: Printscreen/Youtube

Ipak, partijska mašinerija mu to nikada nije zaboravila. Kada je kasnije objavio roman "Gluvi barut", prošao je kroz isti politički "topli zec", da bi na kraju, 1960. godine, bio zvanično izbačen iz Partije.

Život između straha i depresije

Branko je godinama živeo dvostruki život, između pošalice, dosetke i teške depresije. Bio je najčitaniji i najtiražniji pisac, ali pod stalnim pritiskom državne aparature koja je želela da ga slomi. Još sedamdesetih godina, u predgovoru "Bašti sljezove boje", poslao je jezivo upozorenje o crnim jahačima i avetima rata koje se spremaju da satru gradove i ognjišta, ali tu poruku niko tada nije razumeo.

Neposredno nakon što je skočio sa mosta, policija nije pronašla nikakvo pismo. Tek kasnije, njegova neutešna supruga Bogdanka Cica pronašla je sakrivenu poruku u limenoj kutiji "Pelikan", u kojoj je držala pribadače.

Oproštajna poruka Branka Ćopića

Reči koje je ostavio iza sebe i danas teraju suze na oči i pokazuju koliki je teret nosio u duši:

"Sam je kriv za svoju smrt. Vadili su ga iz g*vana mnogi dobri drugovi pa nije pomoglo. Bio je tu i Hektor, ambasador iz Meksika, sada je u Turskoj, i Selim Numić, i Ratko Novaković, i Cica, Bog je ubio dabogda! I njegovi brojni čitaoci, ali ništa nije pomoglo. Pomozite joj da preživi ovu moju bruku i sramotu, ako je ikako moguće. Zbogom lepi i strašni živote! Mart mesec, 1984. godine!"

BONUS VIDEO