"Pola miliona ljudi na Tompsonovom koncertu ne znaju šta je Jasenovac": Lordan Zafranović o svom filmu i ustaškim zločinima

Reditelj Lordan Zafranović kaže da čak 500.000 ljudi na Tompsonovom koncertu koji dižu ruku u znak ustaškog pozdrava nemaju pojma o jezivim zločinima u Jasenovcu.

Lordan Zafranović je detaljno analizirao savremene posledice stravičnog ustaškog logora smrti, reviziju istorije u Hrvatskoj, ali i sve filmske i životne muke kroz koje prolazi zbog svog novog, dugonajavljivanog filma "Zlatni rez 42 - Djeca Kozare".

Slavni reditelj se prisetio momenta kada se prvi put, pre mnogo godina, suočio sa zverstvima koja su rađena nad stotinama hiljada poklanih Srba.

- U jednom momentu sam sasvim slučajno, snimajući neki dokumentarni film u blizini Jasenovca, došao do tog logora i ušli smo u te prostore i doživeli smo zaista užas, jedan šok koji jednostavno nije mi izlazio sedam, osam dana. Često kažem da ekipa u kombiju koja se vraćala u Zagreb pevala operske arije da bi izbacili iz sebe taj užas. Jednostavno, bilo je nepodnošljivo, za mene je bilo nepodnošljivo da sam čovek jer to su ljudi napravili. Jednostavno se, ja sam se lično zasramio - rekao je reditelj u emisiji "Oko" na RTS.

Nakon tog istorijskog šoka, Zafranović je odmah snimio dokumentarac "Krv i pepeo Jasenovca", koji je bio osnova za igrani film koji je krajem osamdesetih počeo da priprema sa Arsenom Diklićem.

Foto: ATA images

Međutim, rat devedesetih je sve zaustavio, a njega oterao u emigraciju. Okidač da se ponovo vrati ovoj temi bila je potresna slika udavljenog deteta izbeglice na plaži od pre nekoliko godina.

- I onda sam rekao, pa imamo i mi to. Mi smo imali isto strahovite egzoduse i strahovita odvajanja dece od majki. Nešto jezivo u odnosu na ove izbeglice sadašnje, koji su strpani u logore smrti, ubijani, ne samo masovno, nego taj način ubijanja, to zverstvo u koje se čovek pretvori. To zlo su napravili moji susedi u mojoj okolini. U mom dvorištu praktično, tako da sam rekao daj da analiziram to zlo na koji način ono nastaje, kako se razvija preko određene ideologije ili nekih drugih stvari, na koji način se realizuje i do koje mere se. I u tom smislu ta me misao vodila godinama i naravno, na kraju balade smo došli ovde - kaže Zafranović.

U Hrvatskoj me ignorišu i brišu

Zafranović je otvoreno priznao da je bilo izuzetno teško skupiti novac za ovakav film jer niko u Evropi nije hteo da finansira priču o Jasenovcu. Tek nakon nekoliko odbijanja, Filmski centar Srbije je prepoznao važnost projekta i dodelio mu osnovna sredstva, a u finansiranje se, na sreću, uključio i RTS, za koji je snimljena i ekskluzivna serija od sedam epizoda.

Na pitanje da li će usred Zagreba smeti glasno da ponovi da su to zlo počinile njegove komšije Hrvati i ustaše, Lordan je odgovorio bez dlake na jeziku.

- Pa sasvim sigurno da ću moći da kažem, ako mi se pruži prilika. Ja sam zaista ovaj film radio u prvom redu zbog tog naroda tamo, s obzirom na ovo što se dešava, ova revizija istorije, smanjivanje svega i svačega, ubacivanje nekih potpuno neverovatnih stvari unutar tog logora Jasenovac, da je to bio praktično logor za odmor. Ti mladi ljudi koji dižu ruku u znak ustaškog pozdrava, tih pet stotina hiljada koliko ih je bilo na Tompsonovom koncertu, nemaju pojma šta je Jasenovac. I nemaju pojma šta je taj pozdrav i šta je iza tog pozdrava nastajalo. Nemaju pojma. Ja nisam znao do svoje tridesete godine šta, dok nisam se susreo sa logorom - ispričao je Lordan.

Foto: EPA

Reditelj dodaje da u Hrvatskoj zbog svojih stavova i istine koju iznosi ne postoji već više od tri decenije.

- Ja već 30 i nešto godina ne postojim u Hrvatskoj. Devedesetih godina kada je bio rat nisam mogao dobiti ni jedan svoj film za određene projekcije retrospektive na svetskim festivalima. Ja sam jednostavno bio čovek bez biografije. U poslednje vreme me ignorišu. Evo, već deset godina sam kao kandidat za najveću umetničku nagradu. Ja sam jedan od retkih koji je bio na svim svetskim festivalima, pa i u Kanu, u Veneciji. Svugde su igrali film u konkurenciji. Sad dobijaju neki ljudi za koje nikad ja nisam čuo, pored mene živog. To znači da jednostavno je, napravljena rampa i nema ulaska. U nekoliko navrata sam želeo da radim u Hrvatskoj. U nekoliko sam navrata slao izvanredne scenarije na fond. Međutim, tu nije bilo šanse. Nije bilo šanse da mi daju pare za film. Čak sam uputio sad i jedan kratki film koji se zvao "Mortadela", o magarcima koje su lovili negde pedesetih godina u Dalmaciji da bi od njih pravili mortadelu, jer mortadela je najbolja kad ima i magareće meso. I ni to nisam dobio. To znači da sam jednostavno izbrisan tamo - priča proslavljeni reditelj.

Bez obzira na sve zabrane i ignorisanje, Zafranović poručuje da od borbe za istinu nikada neće odustati jer se sa ustaškim zlom ne može živeti.

- Međutim, ja ne mogu da kleknem pred jasenovački spomenik i tražim oprost, nego mogu samo s alatima koje ja znam, a to je film, da na jedan način skinem tu ustašku košulju sa sebe. To je sve što ja mogu napraviti. Jer ta ustaška košulja je zlo. Ne možeš sa zlom da živiš. Ne ide nikako ni korak da se napravi dok se to jednostavno ne skine. Nema kompromisa s time, to su strahovi da se to ne ponovi. Čovek je čovek. On ima sve elemente zla u sebi, i ako ga isprovociraš, ako mu namestiš neku dobit, ideologiju koja mu odgovara, on će da krene. A ako napraviš zakon po kojem on može da ubije koliko hoće bez sankcija, on će da krene, bez ikakvih problema - kaže Zafranović.

Foto: ATA Images

Zafranović objašnjava da su prvi dokumentarni snimci iz Jasenovca, koje je zabeležio Kosta Hlavati samo tri-četiri dana nakon što su ustaše napustile logor i pobile poslednje preživele, poslužili kao istorijska osnova za svedočanstvo o zlu. Ipak, njegov novi igrani film donosi potpuno drugačiju, dublju psihološku analizu krvnika.

- Ovo nije dokumentarni film. Ovo je film koji govori o nekoliko zlikovaca koji se razvijaju u zlikovce kroz ovaj film. Ima među njima jedan koji je u velikoj dilemi jer je video toliko zla da, da ne može da izdrži, ali ne može da ode van svega toga - kaže reditelj.

Odbio Holivud i cenzuru: Ovo je sveti film

Velika je čast što će ovaj film premijerno otvoriti Fest u Beogradu pred četiri hiljade ljudi u velikoj dvorani, a Zafranović otkriva da je zbog brutalnih i teških scena trpeo strašne pritiske, pa čak i uslovljavanja iz Amerike da skrati film kako bi išao na najveće svetske festivale. Svima im je poručio jedno veliko - NE!

- Ako imate godinu dana napada na film, uslovljavanje da da scena izbaci, skrati... Ako imate mali milion tih projekcija raznih, publike raznih doba, da je tamo bilo zapisivanje ko povraća, ko izlazi i nismo dali da se to skrati, pa nakon toga, dođe vest iz Holivuda da će ga primiti, al' samo da se skrati. Od mene su dobili jedinstveni odgovor, "Ne!" Jer smo se napatili dok je ovaj film izašao čitav. Ne, skraćene verzije su nešto drugo. To su verzije koje se upotrebljavaju u komercijalne svrhe. Ovaj film nije komercijalan, ovaj film je više od filma. Ovo je, ja ga zovem sveti film. A ko izdrži, izdržaće onaj ko dođe da ga gleda. Tako da bi ga trebalo stvarno promovisati i treba mu sada dati jedan prostor da izađe, da izađe u svet. Moramo biti malo hrabriji. Tu su određeni strahovi, ali te strahove ja sa sebe skidam. Sad je film sam. On putuje sada u svet kao dete koje se rodilo. On će sad da pronađe svoj put - završio je priču Zafranović.

BONUS VIDEO